Izvor: Blic, 25.Dec.2010, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boban Marković: Hteli su da budem šuster, ali nisam za zanat
Meni je truba dala sve što u životu imam. Zahvaljujući trubi upoznao sam mnogo prijatelja, drugara i kolega muzičara sa svih strana sveta. Ali, s druge strane, truba mi je mnogo i oduzela, mnogo vremena provedenog bez mojih najrođenijih - priča Boban Marković, muzičar svetskog glasa koji je ka blistavim pozornicama evropskih metropola krenuo iz prašnjave mahale u Vladičinom Hanu.
Otac hranio osmoro usta
Moje detinjstvo bilo je veoma teško. Otac Dragutin >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hranio je osmoro usta. Radio je kao portir, bio šuster - i to najbolji u Vranjanskom kraju - a usput je, kao prosečan muzičar, svirao i na po kojoj svadbi. Puno je radio, previše. Uopšte mu nije bilo lako. Čim se vrati iz firme gde je bio portir, u kući je nastavljao da radi šusteraj, a vikendom je svirao. I tako svaki dan, po ceo dan. Moja majka mu je puno značila i mnogo pomagala. Bila je domaćica i odgajila je nas šestoro dece! Mojih pet starijih sestara i mene. Namučeni moji roditelji. Baš namučeni. Otac i majka su voleli sve nas podjednako, ali sam ja uvek imao neke privilegije. Bio sam mezimac cele porodice, što sam ostao i do dan-danas. Bilo je siromaštva, ali sam u suštini imao najveće bogatstvo - ljubav mojih roditelja i cele porodice. To imam i danas.
Sin posle pet ćerki
Priča se da je Đurđevdan 1964. bio najradosniji dan u životu mojih roditelja! Posle pet ćerki dobili su sina! Mene. (smeh) Pošto su roditelji stalno imali obaveze, bio sam poveren na čuvanje svojim starijim sestrama. Pričaju da sam bio razmažen. Dešavalo se, više puta, kad preteram da dobijem i batine od sestara. Naravno da sam ih stalno tužakao tati. (smeh) Niko nije očekivao da ću biti ovo što jesam, jer je otac voleo da budem zanatlija, šuster ko i on. Ali meni taj zanat nije baš išao od ruke.
Prva truba
Ko što rekoh, moj otac je bio muzičar i jednom je neko od njegovih kolega ostavio trubu u našoj kući jer je ujutru rano morao da ode na posao. Imao sam šest godina i kad sam se probudio, kako priča moja majka, odmah sam se dohvatio te trube i iz prve "produvao”! Valjda sam gledao kako to rade kolege mog oca. Kad je majka čula da sam "produvao” trubu bila je presrećna i kazala je: "Sine, kamo sreće da ti budeš kao moj otac Pavle.” Ubrzo sam dobio svoju prvu trubu, kupio mi je moj pokojni otac. Više mi je bila igračka nego instrument. Moji vršnjaci i ja igrali smo se njome u mahalskom dvorištu i više puta se dešavalo da zaboravim trubu tamo gde sam se igrao pa bi mi je komšije donosile na vrata.
Opširnije o ovome čitajte u Blicu nedelje od 26. decembra 2010. godine.
Pogledaj vesti o: Vranje
