Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Mar.2023, 13:17
Značaj reciklaže i cirkularne ekonomije (AUDIO)
Prema procenama u svetu se produkuje oko 1,3 milijarde tona komunalnog otpada. Uzimajući u obzir da broj ljudi na planeti raste ,istovremeno se povećava i količina otpada ali i pritisak na životnu sredinu. Odgovor na ovaj problem upravo leži u cirkularnoj ekonomiji, kao načinu da otpad pretvorimo u resurs a istovremeno zaštitimo životnu sredinu. Kako upravljamo otpadom kod nas, koji je značaj značaju reciklaže i cirkularne ekonomije, može li se od bezvrednog otpada doći do vrednih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sirovina?
Zbog nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa potrošili smo već jednu i po planetu i iz godine u godinu sve ranije ulazimo u ekološki dug.
S druge strane Planeta je zatrpana otpadom koji proizvodimo i koji ugrožava životnu sredinu, vazduh, vodu, zemljište, veće su emisije gasova sa efektom staklene baste, klima se zbog toga brže menja, trošimo više energije, dakle posledice po budućnost planete i nas kao čovečanstva nije sjaja.
Linearni model ekonomije podrazumeva nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa, čime je zaštita životne sredine zanemarena.
Po tom modelu uzmi-napravi-baci, otpad završava na deponijama i time zagađuje životnu sredinu i utiče na zdravlje ljudi.
Rešenje problema je u modelu cirkularne ekonomije, kao načinu da otpad pretvorimo u resurs objašnjava Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine:
Cirkularna ekonomija je fenomen koji je u povoju i u ekonomski razvijenim zemljama. Strategija EU o prevenciji i reciklaži otpada ima za cilj korišćenje otpada kao resursa, pre svega za dobijanje sekundarnih sirovina i energije, što je i jedan od ciljeva cirkularne ekonomije.
Evropska unija je donela niz dokumenata koji zemljama članicama daju smernice za tranziciju sa linearne na cirkularnu ekonomiju.
Poslednji u nizu su Zeleni dogovor i Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju. Bez obzira na to što još nemamo uspostavljen sistem upravljanja otpadom i mi imamo dokumenta koja pokazuju da imamo tu želju da primenimo model cirkularne ekonomije.
Na nacionalnom nivou usvojena je Mapa puta ka cirkularnoj ekonomiji a prošle godine usvojen je i Plan sprovođenja te mape zajedno sa Akcionim planom. Problem je što se to ne sprovodi u praksi dodaje Jezdimirović:
Za cirkularnu ekonomiju važna je reciklaža. Odvojeno sakupljanje otpada separacijom na izvoru nije dovoljno dobro organizovano kod nas.
Stopa reciklaže otpada iz domaćinstava manja je od 2%, dok se u EU 48% komunalnog otpada reciklira. Prema rečima Igora Jezdimirovića nemamo dovoljno razvijenu svest o tome koliki problem predstavlja otpad koji imamo i na koji način treba da njime upravljamo.
Moramo znati da postoji hijerarhija u sistemu upravljanja otpadom koji se sastoji u tome da sprečimo da neki otpad nastane kaže Jezdimirović:
Da od bezvrednog otpada možemo doći do vrednih sirovina ukazuje nam projekat PhAgroWaste. Ideja tog naučnog projekta je da se iz žetvenih ostataka pšenice, kukuruza i suncokreta proizvedu materijali koji bi se mogli koristiti kao sirovina za neke druge proizvode.
Oko 140 milijardi tona biomase se proizvede godišnje u svetu. Kod nas je to oko 10 miliona tona biljnih ostataka na njivama.
Jedan deo se preradi u brikete, pelete za grejanje, deo slame se koristi u stočarstvu, jedan mali deo za proizvodnju biodizela a najveći deo se spali, što dovodi do aerozagađenja, uništavanja onog najfinijeg sloja zemljišta i biodiverziteta.
Od biljnih ostataka u poljoprivredi možemo dobiti vredne sirovine kaže rukovodilac projekta Zoran Maksimović sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu:
Ukoliko želimo da se održivo razvijamo moramo primeniti model cirkularne ekonomije što podrazumeva uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, izgradnju infrastrukture, da što manje otpada završi na deponijama i da se što više reciklira.
Cirkularna ekonomija može da omogući Srbiji povećanje konkurentnosti privrede, nova radna mesta i bolju zaštitu životne sredine.
U ovom procesu najvažniju ulogu imaju institucije i privreda, ali i organizacije civilnog društva i građani. Zato reciklirajte.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
