Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jul.2015, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žarin: Da svetu predstavimo našu prošlost
Manual muzej zaboravljenih umetnosti (MFAM) u Novom Sadu nastavlja svoj dugogodišnji put zaštite starih zanata i industrijskog nasleđa ovih prostora, nastojeći da domaćoj i svetskoj javnosti eksponira tu našu umnogome egzotičnu baštinu, ističe za Tanjug osnivač i vlasnik kompanije "Manual" Siniša Žarin.
"Naš muzej je, u proteklih godinu i po, posetilo više od 2.000 diplomata i ne postoji ambasada u Beogradu iz koje nismo imali goste. Ljudi to vole da vide, to je egzotika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << to je kultura ovog naroda", kaže Žarin koji je muzejskoj zbirci od oko 150.000 predmeta ovih dana pridodao i prepoznatljivi spomenik Josipa Broza Tita.
To čuveno delo jednog od najznačajnijih jugoslovenskih umetnika Antuna Augustinčića, identično onom spomeniku kraj Titove rodne kuće u Kumrovcu, Žarin je kupio na licitaciji u Sevojnu za tri miliona dinara, ulažući u taj otkup i novčanu nagradu od 20.000 evra, koju je dobio kao pobednik konkursa "Blic preduzetnik 2014".
Kada je odlučio da, inače vrlo jak "korner socijalizma" u MFAM-u, upotpuni baš tim muzejskim eksponatom, Žarin je napomenuo da to nije učinio iz ideoloških razloga, da se u tom slučaju nije opredeljivao za Tita kao ličnost nego "za jednu ikonu socijalizma. Tito je bio harizmatičan lik".
Taj bronzani spomenik, kakvih je posle 1948. godine bilo izliveno i postavljeno u desetak mesta širom bivše Jugoslavije, nalazio se u Muzeju Prve proleterske brigade u Rudom, da bi ratnih 90-ih godina minulog veka bio sklonjen u firmu "Sinma" u Sevojnu.
Žarin je, kako navodi, posredovanjem Titovog unuka Joške Broza još pre više od decenije stupio u kontakt sa direktorom "Sinme" Vučkom Pećinarom interesujući se za to Augustinčićevo delo da bi ono, posle nedavno održane licitacije, praktično sa otpada dopremljeno u muzej gde će "zauzimati značajno mesto".
U Manual muzeju nameravaju da kupe još desetine vrlo interesantnih predmeta iz naše bliske prošlosti, lociranih na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, naglašava Žarin navodeći da će, kao jedan od "najvećih i najtežih", biti lokomotiva koja je imala značajnu ulogu između dva svetska rata.
"Okosnica našeg sakupljanja, odnosno opšta koncepcija MFAM-a jeste baš taj period između dva svetska rata, koji se smatra možda najharizmatičnijim u istoriji", kaže Žarin i dodaje da taj jedinstveni muzej raspolaže mnogobrojnim predmetima, neobičnim zbirkama, slikama i drugim umetničkim delima, od kojih su neki vredni i više desetina hiljada evra.
Spajajući pre oko tri decenije svoj hobi i posao, prvo u radionici za izradu predmeta od kože a potom u sad već nadaleko čuvenoj novosadskoj kompaniji "Manual", Žarin ističe da je onda kada se "uhlebio sa svojim hobijem", bio red da pređe novi hobi a to je sakupljanje predmeta iz naše baštine.
"Nisu nam dostupni predmeti iz stare Grčke i Rima, a uz to je i vršljanje po tim nalazištima zabranjeno, al’ nije zabranjeno ići po tavanima i sakupljati i otkupljivati slike i predmete iz naše bliže i dalje prošlosti", kaže Žarin sećajući se početaka MFAM-a i govoreći o njegovom razvoju.
Napominjući da taj muzej intenzivno sarađuje sa mnogim muzejskim ustanovama u zemlji i regionu, on najavljuje da je MFAM "na putu nekih nalaza i lociranja izuzetno vrednih stvari", o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.
Za tako impozantnu muzejsku zbirku, koja se stalno popunjava, biće potreban znatno veći prostor od sadašnjeg, što bi kako očekuju u MFAM-u, u dogovoru sa gradskim vlastima trebalo da bude rešeno na opštu korist i zadovoljstvo.
Kompanija "Manual" je tom svojom delatnošću, svojevrsnom kulturnom misijom, jedan od upečatljivih primera domaće korporativne i društvene odgovornosti.
"Nas niko ne tera na tu količinu korporativne i društvene odgovornosti, ali mi to radimo. To bi svako trebalo da radi prema svom nahođenju", napominje Žarin i ističe da bi ta vrsta "bavljenja" mogla da bude na kraju i poslovno isplativa.
Ako je bilo moguće napraviti posao od vinskih puteva po Srbiji, zašto na sličan način ne bi bili stvoreni "putevi i punktovi kulture po našoj zemlji, zašto ne bismo kroz to nasleđe eksponirali našu blisku i dalju prošlost, koja je tako egzotična", poručuje Žarin.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
