Izvor: Blic, 19.Jan.2012, 03:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Voćke sekli za ogrev

Na mitrovačkom Poljoprivrednom dobru „Boško Palkovljević-Pinki“ meštani seku voćke, odnose žicu i kradu sve što se ukrasti može, a uništavanje je postalo svakodnevno kada je stečajni upravnik dao u zakup „Pinkijevo“ zemljište na godinu dana, pod uslovom da se do njegove prodaje potpuno raskrči.

- Još dok nisam bio postavljen za stečajnog upravnika počela je masovna krađa i seča drveća na „Pinkijevim" plantažama. Istina je da je voće bilo u parlogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zapušteno, jer godinama o njemu nije vođena briga, ali ga seljaci ipak nisu smeli dirati - priča Mitar Bursać, stečajni upravnik „Pinkija".

Koliko je tačno stabala voća pokradeno niko ne zna, a seljaci iz okolnih sela pričaju da je čak posečeno i nekoliko desetina hektara vinove loze, za koju je vlasnik „Pinkija" dobio subvencije od pokrajinske vlade.

Ne bi li se ipak nekako stalo na put krađama i uništavanju imovine u stečajnoj masi stečajni upravnik je, kako tvrdi, dobio saglasnost od stečajnog veća da se „Pinkijevi" voćnjaci potpuno iskrče. Potom je sklopio sedam ugovora o zakupu bez nadoknade, a među zakupcima su seljaci iz okolnih sela, ali i građani Sremske Mitrovice. Jedini uslov za zakupce bio je da potpuno raskrče zemljište.

- Nakon dugogodišnje nebrige o plantažama voća nema više spasa i ta stabla se moraju iseći. Odlučili smo da je najbolji način da se zakupcima voćnjaci daju na godinu dana, moći će da iseku stabla i da seju, a njihova obaveza je da zemljište nakon isteka roka vrate kao obradivo - objašnjava Bursać.

Međutim, većina zakupaca je voćke isekla i odvukla, a panjeve ostavila. Mnogi od njih su, kako se priča, stabla po selima prodavali kao ogrevno drvo, a plantaže nisu iskrčili.

Stečajni upravnik kaže da, ukoliko zakupci „Pinkijevih" voćnjaka do kraja marta ne iskrče zemlju i povade sve panjeve, on će protiv njih podneti krivične prijave.

- Sećamo se svi kada je „Pinki" bio jedno od najuspešnijih mitrovačkih preduzeća. Kao deca i omladinci smo tu brali voće za džeparac, a dolazili su i sezonci iz svih krajeva zemlje da rade, toliko je posla bilo. Još pamtim voćke u besprekornim redovima, stabla okrečena, oprskana, orezana.. Ovo sad je tuga jedna. Otkad je prodat o „Pinkiju" se malo vodilo računa, voće je zaraslo u korov - priča Slobodan Nereteljanin iz Bešenova, koji je, kaže, došao po malo granja za ogrev.

U slučaj „Pinki" umešale su se i gradske vlasti, koje hitno traže razgraničenje vlasništva nad zemljištem, jer je sve do stečaja vlasnik „Pinkija" obrađivao i 650 hektara državne zemlje.

- Nikad nije izvršeno razgraničenje zemljišta i grad sada traži da se to hitno uradi. Obišao sam „Pinkijeve" plantaže i to je strašno kako one sad izgledaju. Sve je posečeno, ostali su samo panjevi i granje. Grad traži od stečajnog upravnika da se zemlja pod hitno raskrči i dovede u obradivo stanje, kaže gradonačelnik Branislav Nedimović, napominjući da je pre prodaje „Pinkija" iz stečaja neophodno izvršiti razgraničenje državnog zemljišta, koje će grad davati u zakup.

Sunovrat nakon privatizacije

Poljoprivredno dobro „Boško Palkovljević-Pinki" sa 300 hektara voćnjaka, 50 hektara vinograda i 650 hektara oranica u državnoj svojini i radnim jedinicama u selima Vranjaš, Mutalj, Čalma, Divoš, hladnjačom kao posebnom jedinicom i upravnom zgradom privatizovano je 2004. godine. „Pinki" je kupila beogradska firma „Dipeks", a pričalo se da je njen vlasnik, srpski biznismen koji žive u Rusiji, preduzeće kupio sinovima, koji su, kako se kasnije pokazalo, bili nezainteresovani za poljoprivredu. Nekada vodeći jugoslovenski izvoznik kruške i proizvođač jabuka nakon privatizacije doživljava sunovrat, a u martu prošle godine proglašen je stečaj. Od nekadašnjih 167 radnika, koliko ih je bilo do privatizacije, stečaj je sačekalo njih desetak.

Nastavak na Blic...