Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Avg.2014, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U tržišnoj utakmici 81 medij

Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje izlazak države iz medija, a privatizacija će biti završena do 1. jula 2015. godine, poručuju nadležni. U Agenciji za privredne registre registrovano je 1.320 glasila, od čega je 81 medij koji treba da se privatizuje. Većina tih medija je u stopostotnom vlasništvu lokalne samouprave.

Radio Subotica proizvodi program na srpskom, mađarskom, hrvatskom i emituje na još dva: nemačkom i bunjevačkom jeziku. Zbog višejezičnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << informisanja i sadržaja programa to jeste lokalni javni servis a privatizacija bi bila katastrofalna za Radio Suboticu I interes građana. kaže za RTV direktor Ljubiša Stepanović.

"Ne vidim taj privatni interes da, recimo, ko je spreman da 15-og januara kupi ovaj radio ili neki drugi I da svakog dana dnosi ili svakog jutra ima trošak od 1200-1300 evra da bi sve ovo radilo", rekao je Ljubiša Stepanović, direktor Radio Subotice.

Veliki broj privatizovanih medija propao je zbog nezainteresovanosti novih vlasnika za njihovu osnovnu delatnost a to je informisanje. Zato je novi medijski zakon obavezao budućeg kupca da mora obavljati medijsku delatnost najmanje 3 godine.

"Mi smo predlagali ali taj naš predlog nije prihvaćen da već u prvom krugu privatizacije mediji biti privatizovani na taj način što će zaposleni dobiti većinski paket akcija, sada je ostalo rešenje da to bude u drugom krugu ukoliko se u prvom krugu ne pojavi zaposleni kupac da se onda zaposlenima, bez naknade, prenese vlasništvo nad medijima", naglasio je Petar Jeremić iz Udruženja novinara Srbije.

Uz obavezu zajednice da finansira ono što je potrebno za život svih građana, menadžement RTV Pančevo zajedno za predstavnicima opštine raspravlja o tome šta će biti finansirano u budućem periodu kako bi uoči samog postupka i određivanja modela privatizacije ponudili potencijalnom kupcu izvesnost da će taj medij osigurati prihode u narednom periodu na neprofitnim i neprofitabilnim konkursima, kaže direktorka Tatjana Jelesić.

„Smatramo da to znači samo jedno a to je velika volja zajednice da se definiše šta je to osnovna informacija i značaj informacije za život komune i zbog toga što je negde kristalno jasno da se vidi kako će se informisanje odvijati i nakon vlasničke transformacije", dodala je ona.

Infomisanje javnosti o privatizaciji medija i nadzor nad samim postupkom neophodni su kako bi se sprečilo mešetarenje koje za posledicu ima gašenje medija, smatra predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić.

"Mi želimo isto da poručimo našim kolegama iz medija koji treba da idu u privatizaciju jeste da, koliko god mogu, budu preduzimljivi i pokušaju da se objedine oko ideje da otkupe sopstveni medij s obzirom da je, po mom mišljenju, jedna velika većina neprivatizovanih medija zapravo, uslovno rečeno „vrlo jeftina“, i da se ne dozvoli dakle kojekakvim tajkunima i tajkunčićima i sumnjivim tipovima da pojedine lokalne sredine ostave bez lokalnih medija", objasnio je on.

Predstojeća privatizacija medija trebalo bi da omogući nezavisnost od političkog i drugog uticaja, odgovornost i tržišno funkcionisanje kako bi se sprečilo da lokalni mediji ne budu samo nekretnina za potkusurivanje tajkunskih radnji ili oaza nezaposlenih novinara.

Uz to, potrebno je uspešno sprovoditi Zakon i poštovati Ustav a istovremeno štititi javni interes i obezbediti plate takozvanoj „sedmoj sili“. Taj posao bi, prema zakonu, trebalo završiti do 1.jula 2015. godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...