Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Okt.2017, 11:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetski dan borbe protiv artritisa

U Srbiji se danas Svetski dan protiv artritisa obeležava pod sloganom "Ne odlaži, zadnji je voz - pregledaj se".

Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovništva u Evropi -više od 120 miliona ljudi. Skoro svaka porodica u Evropi je pogođena reumatskim i mišićno-koštanim bolestima na neki način.

Ove bolesti pogađaju više radno sposobnih osoba nego bilo koje druge bolesti.

Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << podjednako i muškarce i žene, svih godina, uključujući i decu i bebe.

Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji.

Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca.

Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i društveno-ekonomskom sistemu.

Prema rečima dr Mirjane Lapčević, predsednice Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije, reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma.

Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativna.

Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi.

Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Međutim, reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan.

Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa.

Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. U Srbiji oko 35.000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2.000 dece." - ističe dr Lapčević.

"Neprepoznat i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA) najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa posledičnim razvojem invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom. Iz tih razloga, a kako bi ukazali na problem neblagovremenog postavljanja dijagnoze, ove godine Svetski dan se obeležava pod sloganom "Ne odlaži, zadnji je voz - pregledaj se"", napominje dr Lapčević.

O prirodi bolesti prof. dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju Beograd, kaže da je reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja.

Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata.

Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila.

Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20 odsto).

Žene oboljevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za oboljevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti.

Šanse da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećavaju pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove.

"Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenošću, crvenilom i toplotom u zglobovima, konstantnim bolom u mišićima i zglobovima, osetljivost na bol, ekstreman zamor, nedostatak energije, slabost, osećaj malaksalosti, ukočenost i smanjena pokretljivost i fleksibilnost, deformitet zglobova, simptomi koji pogađaju unutrašnje organe, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost."

Govoreći o lečenju artritisa Damjanov ističe da početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa.

Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi.

Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika.

Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno uvode bolest u mirnu fazu remisije.

"Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Na žalost, u Srbiji se od 35.000 pacijenata svega nešto više od 1.000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje", kaže profesor Damjanov.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...