Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2017, 10:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve više lisica na rubnim delovima Kikinde

Poslednjih meseci na obodnom delu Kikinde primetan je znatno veći broj lisica, koje često ulaze u dvorišta i odnose živinu. Građani pomoć uglavnom traže od lovačkih udruženja i radnika prihvatilišta za pse i mačke lutalice, ali zakon im jednostavno ne dozvoljava da reaguju. Rešenje za sada ne postoji.

Nije novost meštanima obodnih naselja u Kikindi kada lisica zaluta u dvorište, pa čak ni kada s vremena na vreme odnese kokošku, ali je u poslednje vreme stanje postalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dosta ozbiljnije imajući u vidu brojnost lisica koje bez ikakvog straha borave i šetaju po ulicama.

Noću ih viđaju oni koji odlaze na rad u treću smenu, a tokom dana lisice više interesuje živina.

"Kokoške mi je pokupila i odnela. Od 15 komada, sada mi je ostalo svega pet kokošaka. Nažalost, ali i one koje su ostale prilično su oštećene i jedva su ostale žive", kaže meštanin Vladimir Petković.

Na samo nekoliko desetina metara od domaćinstava, na nekadašnjem strelištu, nalaze se lisičije jazbine.

Njihova brojnost u gradu počela je da se povećava od 2011. godine nakon oralne vakcinacije, prirodnog neprijatelja više nemaju, pa se bez ikakvog straha šetaju po dvorištima.

Građani uglavnom pomoć traže od službe koja pripada Javnom preduzeću Kikinda – Zoohigijene.

"Građani nas često zovu. Međutim, mi kao zoohigijena smo u resornom ministarstvu registrovani kao prihvatilište za pse i mačke lutalice. Lisice su ipak divlje životinje i ne spadaju u našu nadležnost", navodi Veselin Veselinov, JP Kikinda – Zoohigijena.

Građani često pomoć traže i od lovaca.

Ali, zakon ipak ne dozvoljava lovcima da koriste oružje na udaljenostima manjim od 200 metara od naseljenih mesta, izdvojenih i pomoćnih objekata, kao i saobraćajnica.

"Tako da je ipak veliki problem da mi koristimo oružje u ovom slučaju. To možete i da zaključite da ne izmišljamo priču jer ni iz Policijske uprave nisu mogli da nam daju pismenu dozvolu za izvođenje takve akcije", kaže Saša Oljača, upravnik lovišta Lovačkog udruženja Kikinda.

Neki gradovi problem divljih životinja u naseljenom mestu rešili su tako što su nadležnost ustupili zoološkom vrtu, ali je ipak najbolji primer naših suseda u Mađarskoj gde je dozvoljen lov korišćenjem zamki i klopki.

Postoje najave da će se sličan zakon usvojiti i kod nas, a do tada rešenja izgleda da jednostavno nema.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...