Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Feb.2013, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski med na evropskim trpezama

NOVI SAD -

Med nije samo zdrava hrana, već i dobar adut našeg agrara za izvoz na najzahtevnija tržišta. Stranci ga sve više prepoznaju i u komercijalnom pakovanju, a prerađivačima služi i za oplemenjavanje meda iz Kine.

Najveći problem našeg agrara je u tome što svetskom tržištu najčešće prodaje sirovine. Međutim, stvari se polako menjaju, barem kada je reč o medu.

Od izvoza u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rinfuzi pa do komercijalnog pakovanja dug je put, kaže direktor preduzeća "Aza" u Starim Ledincima, koje otkupljuje i proizvodi med, Zoran Đurđevac.

"Morate prvo biti registrovani za izvoz na svetsko tržište, odnosno za Evropsku uniju. Treba da se dobije izvozni veterinarski broj, a pre svega objekat koji je registrovan kod Ministarstva za poljoprivredu. To je prvi korak ka izvozu. Zatim sledi pakovanje i standardizacija koju zahtevaju u zemljama gde se planira izvoz", objašnjava Đurđevac.

Poštujući stroge zahteve kvaliteta meda, kroz mnoge sertifikate, uspeli smo u nameri da naš med stigne u maloprodaju najzahtevnijih tržišta, tvrdi Đurđevac.

"Trenutno smo plasiramo med u skandinavske zemlje: Švedsku, Dansku, Finsku i Norvešku. Takođe, radimo na tome da med krene za Slovačku i Češku. Izvozimo ga i na crnogorsko tržište, a najveći plasman i dalje beležimo na domaćem tržištu. Trenutno prodajemo oko 800 tona godišnje", kaže Đurđevac za Radio Novi Sad.

U inostranstvu imamo veliku konkurenciju, koju je veoma teško pobediti, upozorava on.

"Dosta je prisutno meda iz Kine i Argentine, koji obara cenu. Međutim, dešava se da oni koji ga u inostranstvu prepakuju, u taj jeftini med, dodaju naš kako bi mu podigli kvalitet. Zato je ovo je pionirski posao, jer pokušavamo da u inostranstvu stignemo direktno do konačnog potrošača", zaključuje Zoran Đurđevac.

Za dobar med neophodna je zdrava prirodna sredina. Zato se kod nas i u svetu pčelari bore protiv upotrebe hemijskih preparata koji utiču na nestanak čitavih rojeva, kaže predstavnik novosadskog Društva pčelara "Jovan Živanović", Đorje Mrkić.

"Svakako da i upotreba tih, veoma otrovnih, hemikalija utiče na zdravlje pčela i njihovo nestajanje. Zato je na nivou Evrope u toku potpisivanje peticije za zabranu korišćenja preparata na bazi neonikotinoida", kaže Mrkić.

Podsećamo da smo i u novosadskom Društvu pčelara doneli deklaraciju o borbi protiv GMO u našoj poljoprivredi, kaže Mrkić. On ističe da se pčelari zalažu za to da ne dođe do promene aktuelnog zakona koji kod nas zabranjuje gajenje takvih organizama, ali su i protiv eventualnog nepoštovanja tog zakona u praksi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...