Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2015, 19:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slobodan Dedić, poslednji sajdžija Rume

O zanatima koji nestaju govorićemo još koju godinu i prisećati se recimo odlazaka kod časovničara. Poslednjeg školovanog u Rumi, posetila je nedavno ekipa RTV-a.

U Glavnoj ulici u Rumi više od četiri decenije jedna radnja odoleva vremenu, kao i gazda u njoj, Slobodan Dedić...

Svaki sat koji je prošao kroz radnju ili zadržan u njoj, priča je za sebe, kao i mušterije. Bilo ih je i iz daleke Australije. Majstor kaže da je posebna draž, kada se sat popravi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i vrati u život.

Slobodan Dedić je učio zanat tri godine da bi krajem 66. počeo da radi kao četvrti rumski sajdžija, a sedamdesetih bilo ih je sedmoro. Svi su lepo i dobro radili, često vikendom i noću...

Danas se sve promenilo, manje je posla, a nove tehnologije su preovladale, pre svih mobilni telefon, na kojem imate praktično sve što vam jer potrebno.

Inače, bilo je raznih satova, kaže Slobodan, od "zenita", "darvila", "omegi", "areti", "korteberta" itd. Posebni su bili i budilnici, među njima INSA, čuveni...

"Imao sam skoro popravku budilnika, domaći INSA Zemun, koji sam radio kao učenik 62. godine, jer mi uvek napišemo datum kad smo ga radili", kaže Slobodan Dedić, prisećajući se da "kad je Tito napravio nesvrstane nije bilo zemlje u koju nije otišao taj naš INSA sat"

"U celome svetu ga je bilo", kaže.

Među dragim satovima, koje u radnji s ponosom čuva jesu džepni. Jedan je stigao iz Rusije, pravljen još 1927. godine, a drugi povodom Svetskog prvenstva u fudbalu u Nemačkoj...

Dedić se posebno priseća jednog vrlo interesantnog džepnog sata, jedne omege, iz vremena kad nije bila jugoslovenska već srpska državna železnica, na njemu piše SDŽ i lokomotiva. Još je ispravan.

Pojedinci nisu ni došli po svoje satove i tako jedan budilnik stoji od 68. u radnji. S druge strane, jedna mušterija poklonila je zidni sat majstoru da ga podseća na njega, a taj sat i pojedini eksponati iz ove sajdžijske riznice završiće jednog dana u rumskom Zavičajnom muzeju. To je sudbina ne samo Slobodana Dedića već i ovog zanata, koji nestaje. Slobodan ima dvoje dece, ćerku i sina- na kojem se doduše vodi radnja, ali on od ovog posla ne bi mogao da živi...

"Nekada ja sam napravio kuću od rada, a on ne bi mogao da živi u toj kući od rada, da izdržava režije radnje i režije kuće", kaže Slobodan Dedić.

Pričao je naš domaćin i o staroj Rumi, sa posebnim emocijama i iskrama u očima, o davnim vremenima, potisnutih teškim devedesetim i dvehiljaditim ... Podsetio se, 70- godišnji Slobodan i dečačkih dana i klizališta između Iriške ulice i Zmaj Jovine škole, pa i nekadašnjeg vašarišta gde su igrali fudbal, a nedaleko odatle i rukomet...

Bilo je to zdravo i normalno vreme!

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...