Izvor: Kurir, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOKOLAR SRLJA U PROPAST
Vlasnik jedne od najvećih farmi ptica grabljivica u Evropi ogorčen na administraciju koja ga sprečava da se bavi izvozom uzgojenih ptica
SENTA- Tibor Buza iz Sente, predsednik Udruženja sokolara "Nobilis ars", vlasnik jedne od najvećih farmi ovih plemenitih ptica grabljivica u Evropi, tvrdi da zbog nefleksibilne državne birokratije, polako ali sasvim sigurno srlja u propast. Naime, on i pored svih mogućih papira još nije dobio dozvolu da izveze planiranih 28 sokolova u Emirate.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << />
Tišti ga što u svetu slične odgajivačnice rade bez ikakvih problema.
- Nemački odgajivači godišnje izvezu 700 do 800 mladih sokolova. Među velike izvoznike spadaju Austrija, Engleska i SAD. Kod nas to nekome očigledno smeta. Bez izvoza srljam u gubitke. Samo za ishranu 200 sokolova mesečno mi treba tona piletine. U ovu farmu uloženo je milion dolara - kaže Buza.
- Aktivno se uzgojem bavim od 1997. godine, kada sam uvezao prvu grupu sokolova. Pre šest godina otišao sam u Ujedinjene Arapske Emirate. U Dubaiju sam sa vlasnikom jedne od vodećih građevinskih firmi imao farmu sokolova. Ljubav prema rodnoj grudi presudila je da se 2006. godine vratim u Sentu, ali moji partneri iz Emirata nisu zbog toga bili oduševljeni. Uveravao sam ih da je Srbija konačno postala demokratska zemlja i da bez bojazni mogu da ulože kapital. Predstavnici nadležnih državnih institucija tada su pozdravili moju odluku, rekavši da je dobrodošao svako ko želi da investira. Do sada sam se sto puta pokajao. Obrazi mi još crvene jer se ispostavilo da su moji arapski partneri bili u pravu - nevoljno priznaje Buza.
Srce impozantnog kompleksa, smeštenog kraj Tise, predstavlja žuta pravougaona zgrada površine 2.000 kvadratnih metara u kojoj se nalazi 200 sokolova. Kraj nje je ogroman kavez u kojem mlade ptice jačaju krila i uče da lete.
Buza se sokolarstvom bavi više od četvrt veka. Priča da je obišao pola sveta da bi stekao neophodno znanje, jer je za vreme socijalističkog poretka sokolarstvo u našoj zemlji bilo iščezlo.
Pre nekoliko meseci Buza je sa još jednim sokolarom od strane Društva za zaštitu divljih ptica iz Beograda bio označen kao, navodno, najveći švercer divljih ptica u Emirate.
- U tome nema ni grama istine. Ja sam uvezao oko 200 jedinki, dok je kolega na najlegalniji način izvezao 16 sokolova. Zemlje u tranziciji pogodno su tle za duševno poremećene osobe koje u prethodnom režimu nisu mogle da se afirmišu. Napade na posao kojim se bavim od strane tog Udruženja doživeo sam upravo tako. Tužiću ih za klevetu - poručuje Buza.
- Tvrdnje da je iz Srbije prošvercovano na stotine sokolova i orlova jesu besmislica jer u celoj državi ima oko 50 parova sivih i 30 parova stepskih sokolova, kao i 20 parova surih orlova. Da je sve to izvezeno, više u Srbiji ne bi živela nijedna takva ptica - kategoričan je Buza.[ antrfile ]
ZLONAMERNO NADUVALI CENE
- Kada sam odabirao matično jato za svoju farmu, obratio sam pažnju da to ne bude nijedna autohtona vrsta. Na farmi gajimo takozvane hibride. Ni tu priroda nije oštećena jer hibridi ne dovode do genetske infekcije u našoj okolini. Ptice izvozim u zemlje gde se koriste za lov. Svi moji sokolovi su iz drugih podneblja, a ne iz srednje Evrope. U medijima su iznosili razne izmišljotine, poput one da jedan soko košta 50.000 evra. I cena od 5.000 evra je naduvana. Ptice sa moje farme koštaju 1.000 evra - pojašnjava Buza.
DVE VRSTE U SRBIJI
Soko vidi na udaljenosti od 16 kilometara, živi u paru dok jedan od njih ne strada. Vlada teritorijom od pet do 10 kvadratnih kilometara, a živi do 20 godina.
Čoveka koji ga je othranio doživljava kao svoju vrstu. Inteligentan je i lak za dresuru, a lovi prepelice, fazane ili patke. U Srbiji postoje dve vrste, od kojih jedna obitava u ravnici - stepski soko, dok planinskim predelima caruje sivi soko.
