Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2014, 13:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rimski Šanac - najočuvanija stepa u Srbiji

Ekipa biologa iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode obilazi Veliki rimski šanac i njegove bedeme. Po ubrzanoj proceduri, popisuju prirodne vrednosti ove istorijske građevine, a cilj i je da uskoro predlože da ona se Rimski šanac proglasi zaštićenim područjem.

Direktorka zavoda dr Biljana Panjković kaže da je velika prirodna vrednost Šanca pretpostavljena još davno, ali da je snažno potvrđena tokom studijskog obilaska stepskih staništa u Srbiji koje je u julu 2013. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Zavod organizovao u saradnji sa Ruskom Akademijom nauka i ruskim Institom za stepu iz Orenberga.

„Naše kolege iz Rusije tvrde da je reč o najočuvanijoj stepi u Srbiji, koja ima i veliki evropski značaj“, kaže dr Panjković.

„Obodi i zidovi šanca su već vekovima prepušteni uticaju prirodnih sila i, iz tog razloga, veoma su dragoceno pribežište stepskih vrsta biljaka, veoma retkih ili nestalih iz vojvođanske, odavno preorane, stepe. Među njima su: stepski badem, stepska višnja, babaluška, gorocvet, panonska mlečika, češljasta pirevina, Laksmanova ivica, čičak, pucavac, sibirski zvončić i mnoge druge“, kaže dr Panjković.

Veliki rimski šanac se pruža u pravoj liniji dugoj oko 24 km pored Novog Sada, Bačkog Jarka, Temerina, Gospođinaca, Čuruga i Bačkog Gradišta. Verovalo se da je nastao u rimskom periodu, pa otuda potiče i naziv utvrde, no arheolozi i istoričari kažu da je iskopan oko 270. godine i da su ga utvrdila sarmatska plemena.

Građen je u odbrambene svrhe, na njemu su bili vojni putevi, služio je za odbranu od poplava i omogućavao lakše kretanje stanovništava po nasipu. Vojvođanski biolozi i zaštitari kažu da je stepska vegetacija na lesu Šanca stara čak oko 1800 godina.

Dr Panjković kaže i da je ekipa Zavoda konstatovala brojne skorašnje devastacije Šanca. Zabeleženo je oko 70 prekida nasipa u dužini od tri do čak 500 metara, nastalih nelegalnim korišćenjem zemlje za izgradnju lokalnih saobraćajnica ili atarskih puteva.

„Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nije samo prepoznao vrednost ovog područja i na vreme ga uključio u nacionalnu ekološku mrežu, već će donosiocu odluke o zaštiti predložiti stroge mere zabrane oštećenja i uništavanja ovog dragocenog lokaliteta. Danas je Rimski šanac najviše ugrožen probijanjem izlaza sa salaša u atar, formiranjem pozajmišta, zaoravanjem nasipa, obrastanjem trskom, i nadiranjem invanzivnih vrsta biljaka na uštrb stepskih“, tvrdi naša sagovornica.

Kada proučavaoci azijskih stepa imaju tako pohvalne reči za ostatke ostataka panonskih, zaštitu i prezentaciju ove značajne istraživačke, pre svega botaničke destinacije, potrebno je sprovesti što pre.

U suprotnom se može desiti da, čak i bez loše namere, od naše stepe ne preostane ni jedan jedini fragment. 

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...