Izvor: Blic, 24.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnice potpisuju „dobrovoljni otkaz“
SREMSKA MITROVICA - Svaki dan, gazdina žena zove me telefonom i poziva da dođem u firmu i dobrovoljno potpišem otkaz. Na moje odbijanje slede uvrede i psovke, uz poruku da će oni već nešto smisliti, ali da mi otkaz ne gine - žali se Milena Jakovljević, jedina od 40 radnica krojačke radnje „Deniteks" u Salašu Noćajskom, nadomak Mitrovice, koja je odbila da pod prisilom dobrovoljno raskine ugovor o radu.
- Posle 17 godina radnog staža u mitrovačkom Brodogradilištu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2003. godine sam kao tehnološki višak otišla na biro rada i u međuvremenu radila poslove na crno. Kao KV zavarivač, u martu sam sa biroa upućena na obuku u trajanju od dva meseca u firmu „Deniteks", nekada „Tekstil komerc". Za ta dva meseca obuke, od biroa smo dobijali po 5.000 dinara, a od gazde 3.000 dinara i nakon njenog završetka dobila sam sertifikat o osposobljavanju za šivača tekstila. U ugovoru o radu na neodređeno vreme, koji je potpisan 7. maja, stoji visina osnovne zarade od 13.100 dinara, kao i trajanje radnog vremena od osam sati, što za četiri meseca mog rada nije ispoštovano. Na primer, za 200 ostvarenih sati u maju, isplaćeno mi je 10.000 dinara, u julu 11.400, mada smo po hiljadu dinara dobijali na ruke, dok se prekovremeni sati nisu plaćali. Bunio se niko nije jer su sve radnice teškog materijalnog stanja, pa sve ide po onoj - radi i ćuti, koliko ti daju - priča Milena Jakovljević, čija šestočlana porodica živi samo od jedne plate.
Najteže joj je, kako kaže, palo kada je prebačena u drndaru, odeljenje gde se raščešljava žima, oštro platno sa sitnim vlaknima, koje udisanjem izaziva disajne tegobe, s obzirom na to da radnice rade bez zaštitnih maski. „Svaki put kad bi došla sa posla, curila joj je krv iz nosa!", dodaje suprug Milan. No, sve bi to ona, veli, izdržala, samo da nekako dogura do penzije, ali ih je prošlog petka čekalo neprijatno iznenađenje.
- Oko 14 sati došao je gazda i snuždeno nam rekao da posla nema jer Nemac nije došao, pa on dalje ne može da nas plaća i da bi najbolje bilo da svi potpišemo dobrovoljni otkaz, a on eto, obećava da će nas već koliko u oktobru vratiti na posao. Nisam mogla da verujem, ali su žene jedna za drugom išle i potpisivale. Ja sam odbila i otišla kući, gde mi je pozlilo, te mi je nakon pregleda lekarka otvorila bolovanje. Od tada mira nemam, svakog jutra zove telefonom gazdina žena i preti da moram da potpišem otkaz „jer sam obigravala oko njihove firme dok me nisu zaposlili".
U Inspekciji rada, za „Blic" su izjavili da je njihova intervencija nemo-guća dok im radnice ne donesu rešenje o dobrovoljnom raskidu ugovora o radu, koji se može proglasiti ništavim, ukoliko se podnese prijava policiji i dokaže prisila od strane gazde. Što se tiče nepropisnih uslova rada, potrebno je da radnici vlasniku podnesu pismenu prijavu, pa se tek onda obrate Inspekciji rada.
Tražio čak 80 krojačica
Prema rečima direktorke mitrovačke filijale
Nacionalne službe za zapošljavanje Radmile Jadranski, Miroslav Popović vlasnik krojačke radnje „Deniteks" konkurisao je krajem 2006.godine na regionalnom konkursu za dobijanje novčanih sredstava za zapošljavanje novih radnika, ali je odbijen jer je procenjeno da tekstilstvo nema regionalni značaj.
- Tražio je 80 radnica, ali kako na našoj evidenciji nemamo toliko krojača, na obuku je upućeno 30 žena, od kojih je 24 dobilo sertifikat. Nacionalna služba je u ovom slučaju samo posredovala. Očigledno neinformisane o svojim pravima, radnice su morale da traže da ih proglasi tehnološkim viškom, u tom slučaju od države mogu ostvariti novčanu nadoknadu, ako zadovoljavaju kriterijume.
