Izvor: Magyar Szó, 24.Apr.2015, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlozi postoje, promena još nema
Nedavno smo na ovim stranicama kritikovali sistem finansiranja senćanskih sportskih klubova i dali prognozu da će važeće uredbe za kratko vreme potpuno onemogućiti rad klubova koji odgajaju sportiste značajne, ne samo na državnom, nego i na međunarodnom nivou.
Danilo Popov, predsednik sportskog saveza, je prošle nedelje sazvao radnu sednicu na čijem je dnevnom redu bio sistem finansiranja, promene i dopune načina finansiranja sportskih organizacija, odnosno kategorizacija sportskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << grana.
Nije potpuno jasno šta su pojedini klubovi očekivali od ove sednice, ali je za žaljenje što klubovi, kao što su vaterpolo i fudbalski, kojima ni izdaleka nije dovoljna izglasana dotacija, nisu poslali svoje predstavnike na sastanak gde bi se stvari mogle jasno izgovoriti. Još je gore što se na sednici nije pojavila ni odgovorna osoba za sport iz lokalne samouprave.
Nemoć jasno dokazuje da, prema rečima zamenika gradonačelnika, Ferenca Borbelja, protiv izglasanih dotacija i protiv sistema finansiranja se niko nije bunio, a ako bilo ko ima bilo kakve primedbe, te će se primedbe moći uvažiti tek 2016. godine.
Čaba Đere, član komisije za finansiranje sportkih organizacija, je izjavio da nije bilo jednostavno podeliti novac koji je na raspolaganju. „Mnogo je klubova, malo je para, a prilikom podele smo morali uzeti u obzir pravilnik“
Eržebet Teke, stonoteniserka, kaže sledeće: „Nije ispoštivan ni jedan rok u vezi konkursa. Pravilnik je potpuno konfuzan i zbog toga se mora menjati. Stonoteniski klub je imao više primedbi na pravilnik, ali nas nisu udostojili čak ni odgovora. Bilo je tačaka, koje su nam predsednik, sekretar i odbor tumačili na tri različita načina“.
Nenad Popov, rukometaš, kaže: „Predsednik odbora je morao prisustvovati ovoj sednici da bi obrazložio odluke. Prema našem mišljenju, više stvari je diskutabilno u vezi podele, a postoji i sumnja da su klubovi preuveličali broj članstva i takmičara. Nisam potpuno siguran da je konkursne materijale odbor uošte pogledao.“
U nastavku sednice su objedinjene dve tačke dnevnog reda: kategorizacija sportskih grana i promene i dopune načina finansiranja sportskih organizacija. Pre ove tačke dnevnog reda Danilo Popov je izjavio da nisu u pravu klubovi koji govore o veličini dotacije, jer ne računaju plate trenera i pokrivanje troškova objekata. Predsednik je rekao i da je sportski savez pre šest godina dugovao 4,5 miliona dinara za pokrivanje troškova objekata, ali je do danas uspešno isplaćen ovaj dug.
Mihalj Alfeldi, rvač, kaže: „Na početku su se stvari zaista odvijale dobro, ali proteklih godina je sve više nesuglasica, jer problemi klubova ne nailaze na razumevanje u sprotskom savezu. Mnogo je diskutabilnih tačaka u pravilniku; na primer, ne postoje tačni kriterijumi za izbor sportiste godine. Pravilnik nije izrađen na odgovarajući način koji bi osigurao da se klubovi nesmetano bave samo sportom. Sistem glasanja u skupštini nije pravedan, jer klub koji trenutno nema ni jednog takmičara ima isto pravo glasa kao i klubovi koji postižu ozbiljne međunarodne rezultate. Predlažemo da na osnovu kategorizacije, odnosno na osnovu masovnosti i postignutih međunarodnik rezultata, pojedini klubovi raspolažu sa jednim, dva ili tri glasa“
Dragan Miljković, rukometaš, kaže: „Klubovi ne trebaju biti zadovoljni sredstvima koje je opština dala. Ovo su minimalne sume od kojih klubovi ne mogu preživeti“.
Eržebet Teke kaže: „ Mi smo predali više predloga u vezi pravilnika iza kojih stojimo i sada. Imali smo predloge u vezi dotacija, u vezi stipendija i slično. Stojimo iza stava da sportski savez mora priznati da postoje klubovi koji svoje članove prijavljuju na takmičenja i u pojedinim i u timskim granama. Dve godine čekamo da sednemo i razgovaramo o nagomilanim problemima, ali se to nije desilo. Želim da ukažem i na činjenicu da su na sajtu sportskog saveza netačni podaci koji se odnose na isplaćene dotacije između 2012. i 2014. godine. Predlažemo da se osnuje odbor koji bi napravio izmene i dopune pravilnika, a da članovi odbora budu ličnosti koje su se već dokazale u sportskom životu Sente. Ne mogu se pare podeliti na način da neko ima samo za trećinu takmičenja, dok drugi ni ne mogu potrošiti pare, jer ne idu ni na jedno takmičenje“.
Predlog koji se odnosio na osnivanje odbora je prihvaćen, a zaključnu reč u vezi ove tačke dnevnog reda je dao Ferenc Borbelj: „Postoje predlozi koji su potpuno nezakoniti; na primer, predlog koji se odnosi na broj glasova (ovo bi se trebalo proveriti, jer je ovaj način glasanja i u Mađarskoj i u Srbiji postojeći – prim. Aut.). Nemoguće je udovoljiti zahtevu da politika i gradonačelnik ostanu van donošenja odluka, jer lokalna samouprava mora da ima kontrolnu funkciju. U vezi predloga koji se odnosi na buduće podele donacija se treba sačekati malo, jer se prema najgorim predviđanjima može desiti da će godišnje održavanje senćanske sportske hale koštati 200 hiljada evra.“
Poslednja tačka dnevnog reda se odnosila na reorganizaciju sportskog saveza. Popov je rekao da je stiglo više primedbi na račun sportskog saveza, jer njegov rad košta 6 miliona dinara. „Nikome ne želimo dati otkaz u ovim teškim vremenima. Postoji ideja da se čistači i domari premeste u klubove, naravno na način da se njihove plate šalju klubovima. Sportski objekti se trebaju održavati, a prema planovima, sadašnji radnici će se maksimalno iskoristiti. Treba ipak sačekati i videti kako će se stvari odvijati u vezi sportske hale, i po mogućnosti osloboditi tih 6 miliona dinara...“
Otprilike se tako izdešavalo na ovoj sednici, od koje su mnogi očekivali puno, a neki baš ništa. Videćemo da li će se predlozi ovog puta uzeti u obzir, jer će se ove godine morati izraditi nova sportska strategija grada, a biraće se i novo rukovodstvo i nov upravni odbor. Biće interesantno gledati šta će učiniti najbolji klubovi u slučaju da sportski savez ne uzme u obzir njihove predloge, kao što je to činjeno i u prošlosti.
Negde je razumljivo da klubovi gledaju prvenstveno svoje interese, ali će biti trenutaka kada će se morati sagledati sport u celini, pa čak i solidarisati se međusobno. Ukoliko nisu sposobni da to učine, svaka će se odluka moći sprovesti na raznim forumima, a onda će već biti kasno za plakanje.
Što se tiče lokalne samouprave, gradski oci bi morali obratiti više pažnje na ono što se dešava u sportskom savezu grada. Ne treba se uvek skrivati iza nečijih odluka, jer ništa nije neizmenjivo, a u nekim situacijama klubovi izričito očekuju reakciju lokalne samouprave. Dosta je bilo izjava da lokalna samouprava ne pomaže vrhunski sport. Niko i ne očekuje od opštine ovako nešto, jer je vrhunski sport jedna stvar, a osnovna delatnost klubova sasvim druga. Rvači, na primer, traže da im se izglasa dotacija da bi mogli otputovati na takmičenja, mada bi održavanje vrhunskog tima koštalo najmanje 3 miliona dinara godišnje. To se odnosi i na stonotenisere, a i na još nekoliko klubova. To je razlika između vrhunskog sporta i opstanka kluba.
A što se tiče smanjivanja sportskog saveza, mora se uzeti u obzir da održavanje sportskog centra stvara sasvim drugačije uslove. Sadašnji predlog ne rešava ništa, jer bez obzira da li čistači i domari rade u klubovima neposredno ili u okvirima sportskog centra, troškovi njihovih plata padaju na budžet.
Na kraju, hvale je vredan gest da sportski savez povremeno ipak pita klubove za njihovo mišljenje, ali sportska društva ne mogu očekivati nikakve promene ukoliko ne nastupe zajedno za ostvarenje nekog cilja.
