Izvor: Magyar Szó, 10.Dec.2014, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđe još nije ozdravilo
Zakon o javnim beležnicima, prateće zakone, donošenje istih, kao i način uvođenja institucije javnog beležnika kritikuju ne samo sprski advokati i međunarodne strukovne organizacije advokata, nego i Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije.
Prema mišljenju Saveta Zakon o javnim beležnicima je netačan, nejasan i stoji u koliziji sa važnim sistemskim zakonima.
U svom izveštaju o reformi pravosuđa, Savet izražava nezadovoljstvo zbog toga što je Skupština Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << 2008. godine prihvatila po hitnom postupku set zakona o pravosuđu i podvlači da su ovi zakoni kasnije ozbiljno i negativno uticali na rad pravosuđa.
„Zakon o republičkom parlamentu i poslovnik skupštine tačno nalažu način na koji se zakoni prihvataju. Detaljno se precizira u kojim se slučajevima može jedan zakon doneti po hitnom postupku; taj postupak je izuzetan i može se koristiti za donošenje zakona kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled nepredvidivih okolnosti, a nedonošenje istog bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima Evropske Unije. Analizirajući rad Skupštine postaje jasno da je donošenje zakona po hitnom postupku postalo pravilo. U periodu između 2001. i 2012. godine u proseku je usvajan 51 zakon po hitnom postupku, a u periodu između aprila i juna 2014. godine, od 30 usvojenih zakona, samo jedan nije bio donet po hitnom postupku.
Ustav nalaže da sudska vlast bude nezavisna. Međutim sudska vlast nema mogućnosti da predlaže zakone ili da inicira izmene zakona. U izradi zakona ne može da učestvuje ni Savet za borbu protiv korupcije. Savet je na set sakona o pravosuđu 2008. godine pokušao uticati putem jednog okruglog stola na kojem su bili prisutni pravnici, profesori, suci, tužioci i advokati koji su se saglasili sa mišljenjem da zvaničnici nisu organizovali javnu raspravu o setu pravosudnih zakona i da se ti zakoni zbog toga i zbog brojnih negativnosti prisutnih u zakonima moraju povući iz parlamentarne procedure. Savet je već tada ukazao da će usvajanje zakona u tadašnjoj formi uveliko otežati rad sudova. Naše sugestije nisu uzete u obzir, parlament je prihvatio taj set zakona, koje su od tada već više puta menjali, ali njihov kvalitet još uvek nije zadovoljavajući. Sudska grana je veoma osetljiva grana vlasti koja sredstvima pravne države kontroliše zakonodavnu i izvršnu vlast i svake neodgovorne, nestručne i brzoplete promena propisa, koji se odnose na sudstvo ali i na pravosuđe uopšte, koju vrše druge dve grane vlasti. Takvo što može da izazove zastoj u radu i neažurnost koja vodi celo pravosuđe u haos. Savet smatra da se pravosuđe još nije potpuno oporavilo od pogrešne reforme i neažurnosti“, piše Savet u svom izveštaju.
U nastavku dokumenta savet analizira Zakon o javnim beležnicima i način osnivanja ove institucije. Zakon o javnim beležnicima je prihvaćen 2011. godine, a u narednih tri godine su izvršene izmene istog. Mišljenje Saveta jeste da je zakon menjan samo da bi postao podoban za postojanje budućih notara. Nije menjan samo zakon nego je došlo i do promene sastava dotadašnje komisije za polaganje javnobeležničkog ispita, kao i do izmene Pravilnika o javnobeležničkom ispitu na taj način da je znatno ublaženo pravilo o prolaznosti i ocenama kandidata. Pre ovog ublažavanja komisija je bila veoma ozbiljna i tražila je kvalitet tako da je prolaznost bila mala i kadidati su polagali sa mnogo nižim ocenama. Na osnovu izmenjenog Pravilnika i sa novim sastavom komisije došlo je do mnogo veće prolaznosti kandidata sa visokim ocenama. Prema mišljenju Saveta, kao i kod reizbora sudija, i kod izbora notara postoji mogućnost da za izbor nije bio presudan kvalitet nego pripadnost nekoj stranci, što apsolutno nema veze sa kvalitetom, da ne govorimo da je moguća i sprega u korupciji.
„Ministarstvo je raspisalo konkurs za imenovanje budućih javnih beležnika, u kom je kandidatima omogućeno da konkurišu isključivo u jedinici lokalne samouprave gde kandidat ima prebivalište. Potpuno je nelogično, za imenovanje javnih beležnika, odrediti selektivne uslove kada je zakon predviđao mogućnost da kandidati konkurišu u svojim jedinicama lokalne samouprave. Ishod je da se za pojedine jedinice lokalne samouprave niko nije prijavio i da tu sada nema notara“, ističe Savet.
U nastavku dokumenta Savet ističe da je zakon o javnim beležnicima u suprotnosti sa više sistemskih zakona. „Zakonom o beležništvu, notarima se daju mnogo veća prava nego što to proizliazi iz uporedno-pravnih standarda, Ustava i sistemskih zakona, a notari dobijaju mnogo veće nadležnosti nego što su ih imali sudovi“, naglašava Savet koji, slično kao i advokati, ima mišljenje da se zakonom o javnom beležništvu ne određuje koje se isprave mogu smatrati „javnim“, nego to mora da proizilazi iz sistemskih zakona koji u sustemu svog regulisanja određuju koje isprave moraju imati oblik javnosti, a koje isprave moraju biti sastavljene i overene ili samo overene od strane suda, odnosno, sada, od strane notara.
Savet misli da se iz zakona o javnom beležništvu moraju izbaciti imperativne odredbe o nadležnosti notara kod nejavnih isprava, jer činjenica što je država na notare prenela javna ovlašćenja ne čini notare privilegovanim i izuzetim od konkurencije, te shodno tome mora se dozvoliti i drugim kvalifikovanim licima da obavljaju poslove poverene notarima, kada se radi o nejavnim ispravama.
