Izvor: Magyar Szó, 29.Avg.2014, 19:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olakšanje posla učenicima i profesorima
Olakšanje posla učenicima i profesorima Magyar Szó online
2014. augusztus 29., 18:51
0
„Obrazovanje bi trebalo reformisati skoro u svakom njegovom segmentu, a to znači da će ministarstvo imati puno posla u bliskoj budućnosti” – izjavio je juče Srđan Verbić, ministar za obrazovanje. Ministar je naglasio da je u pripremi nacrt promene zakona o osnovnom obrazovanju, menjaće se zakon o srednjem obrazovanju, a ni reforma gimnazija ne može više da >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << se odlaže.
„Predlog za promenu zakona o visokom obrazovanju je u poslednjoj fazi, u utorak će ući u skupštinsku proceduru. Moramo tražiti sistemska rešenja za probleme. U toku je reakreditacija visokoškolskih ustanova. Uslovi su oštriji nego što su bili i koliko vidim, svi se trude da te uslove ispune. Mislim da imamo jedan pozitivan trend i da svi ozbiljno shvatamo doktorske studije” - rekao je Verbić.
Ministar je naglasio da univerziteti i fakulteti u Srbiji sve ozbiljnije shvataju doktorske studije, odnosno da ove ustanove žele da podignu nivo obrazovanja.
Verbić je dodao da će se promeniti i način korišćenja udžbenika, i u tom cilju će se menjati i zakon o udžbenicima.
U sledećem periodu ćemo učiniti sve što je do nas, a da bi se stanje u obrazovanju popravilo ne košta mnogo. Reforma gimnazija se odlaže godinama, ali ćemo mi početi rešavanje problema čim se završe upisi. Rezultati ovog rada će se videti tek početkom sledeće školske godine. To nije jedna reforma već proces koji će trajati godinama. Druga stvar koja mora pod hitno da se menja, odnosi se na smanjenje administrativnih obaveza profesora. Planiramo uvođenje novih tehnologija: ko je u mogućnosti, moći će da vodi administraciju i u elektronskoj formi” – objasnio je ministar.
Snežana Marković, državni sekretar ministarstva za obrazovanje, ukazala je da bi trebalo promeniti i ulogu završnih ispita na kraju osnovnog obrazovanja. U proteklom periodu, ispitano je koliko završni ispiti odgovaraju prosecima učenika. Ispostavilo se da učenici na završnim ispitima pokazuju znanje koje opravdava one ocene koje su dobili od profesora. Polazeći od toga, sprema se predlog novog načina bodovanja. „Želimo da damo veći značaj ocenama koje daju profesori, odnosno rezultatima postignutim tokom školovanja. Istovremeno ne bismo želeli da učenici zanemare ostale predmete samo da bi na završnim ispitima ostvarili što bolje rezultate. Nov način bodovanja bi podrazumevao da uspeh u školovanju nosi 70 umesto dosadašnjih 60 bodova. Završni ispit bi u školskoj 2014/15. godini trebalo da nosi maksimalnih 30 umesto sadašnjih 40 bodova, odnosno maternji jezik, matematika i kombinovani test nosiće po deset poena i sva tri testa biće ravnopravna” – rekla je državni sekretar dodajući da iako statistike pokazuju kako je ocenjivanje u proseku objektivno, zapaža se da je broj vukovaca iz godine u godinu sve veći.
Planirane promene bi značile da završni ispit služi samo kao korekcija prethodnih godina. Kako bi đaci postizali što bolje uspehe, uveli bi se inicijalni testovi u četvrtom, šestom i osmom razredu. Na testu će biti proveravano znanje iz prethodnog razreda, što će omogućti nastavnicma i učiteljima da iskoriguju ono što kod učenika nije na zadovoljavajućem nivou. Inicijalni testovi se ne ocenjuju, nego služe za proveru trenutnog znanja i postignuća učenika.
Értékelem a cikket:
0 - Tetszik a cikk 0 - Nem tetszik a cikk
.jpg)
