Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2017, 08:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oktobarska revolucija i socijalna država

Nedavno je – zbog razlike između gregorijanskog i nekada u Rusiji oficijelnog julijanskog kalendara – obeleženo sto godina od Oktobarske revolucije. Neki su je nazivali a i dalje je nazivaju velika u vrednosnom smislu, za druge je ona samo simbol zla, ali je neosporno imala epohalan značaj.

Stogodišnjica je ponovo bila prilika za njeno sagledavanje iz raznih uglova i preispitivanje njenih efekata. Mnogo se pričalo u vezi sa njom o raznim temama, od demografskih promena >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << do nastanka i nestanka niza država. Mada, pre je tako u svetu nego kod nas, gde se stvari uglavnom posmatraju uprošćeno, na način koji se direktno odražava na našu nacionalnu sudbinu.

Ipak, jedan aspekat problematike koji je u svetu dobio značajnu pažnju a kod nas je potpuno zanemaren, vredi pomenuti. Mnogo nas se tiče iako toga odmah nismo svesni. To je veza između Oktobarske revolucije i nastanka moderne države blagostanja, koja uz sve redukcije od razdoblja Tačerizma do danas, ipak u nekom vidu do danas postoji u razvijenim zemljama.

Začeci socijalne države sežu do Bizmarka, koji je tačno uočio da jedino preuzimajući od socijalista određena rešenja koja bi poboljšala položaj najširih slojeva, može se sprečiti da u doba kada su mase već uveliko izlazile na političku pozornicu, levica ne preuzme vodeću društvenu ulogu. Međutim, sve do pobede Boljševika u Rusiji sve rečeno je u većini država ostalo u rudimentarnim razmerama.

Tek pošto su komunisti preuzeli vođstvo nad Rusijom i počeli, uz simpatije mnogih u drugim državama, ozbiljno da rade na globalnom širenju svog revolucionarnog projekta, došlo je do ubrzane implementacije rešenja koja su kumulativno dovela do nastanka takozvane države blagostanja.

Sistem medicinske zaštite dostupan i građanima koji nisu u stanju da plate tu vrstu usluga, besplatno osnovno i srednje pa delimično i visoko obrazovanje, sveobuhvatni sistem penzionog i socijalnog osiguranja i još mnogo toga sličnog, i pre Drugog svetskog rata je počelo da obeležava mnoge evropske zemlje. Posle njega su tu produbilo a i širom sveta isto proširilo.

Oni koji poseduju bogatstvo i sa njom povezanu političku moć, ne odriču se lako dela profita. A svest o opasnosti od komunizma i potrebi da se konkuriše idejama koje je propovedala levica raznih nijansi, naterali su ekonomsku elitu da prihvati da na razne načine a pre svega kroz po sebe nepovoljniju poresku politiku podeli deo svog bogatstva.

Oktobarska revolucija je tome bitno doprinela. Uz sve ono loše što je donela ili ono oko se čega mogu voditi sporovi, činjenica da je donela i svojevrsni faktor globalne socijalne konkurencije. Tako se pozitivno e odrazila na standard i sigurnost stotina miliona ljudi. Da je tako između ostalog vidimo i po tome da danas kada više nema velikih ideoloških protivrečnosti i sa tim povezanog straha onih koji imaju da će ostati bez svega, mnogo manja je i spremnost elita da izađu u susret manje imućnima.

Urušavanje komunističkih sistema i sa tip povezan kolaps partija koje su se u demokratskim zemljama zalagale za naglašeno "levu" ekonomsku i socijalnu politiku, doveli su i do suspenzije mnogih ranije datih ustupaka. Zamašan bum neoliberalizma sa socijalnim posledicama koje on ima, rezultat je i toga što danas u svetu postoje samo geopolitičke ali ne i velike ideološke alternative evroatlantskom svetu. Možda je za građane država u kojima je komunizam vladao dobro što je tako, ali pitanje je da li je tako i za ona koji su živeli sa druge strane takozvane Gvozdene zavese.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...