Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Avg.2016, 20:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnavlja se Vrdnička kula
Do kraja septembra trebalo bi da bude završen jedan deo radova na obnovi Branič kule u Vrdniku. To je prvi korak za arheološka istraživanja nakon kojih bi Vrdnička kula mogla da bude deo turističke ponude Srema.
Radovi su počeli u julu, obavljaju je se po nadzorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a finansira ih Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje. Do sada je izdvojeno više od četiri miliona dinara.
Vrdnička Branič kula nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << više usamljena. Već dva meseca nekoliko radnika pokušava da je zaštiti od zuba vremena. Kada ta faza radova bude gotova, kula će dobiti deo lica i statički utvrđen gornji venac, koji je sada u fazi urušavanja.
"To su interventni radovi na zaštiti postojećih zidanih struktura Branič kule i obuhvataju radove na otkopu oko samih zidova radi arheološkog utvrđivanja temeljenja samih zidova kule, a radi nastavka radova iznad zemlje", objašnjava Jelena Filipović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Radovi će se nastaviti i narednih godina, a u planu su i arheološka istraživanja. Tek tada će kula u punom sjaju otvoriti svoja vrata posetiocima. Međutim, i danas postoje turisti koji žele da je posete.
"Iskreno se nadam i verujem da će restauracijoim kule ponuda samog Vrdnika i ovog dela Srema biti bogatija i da će broj turista, kako stranih, tako i domaćih biti veći", kaže Olivera Ćirić iz Turističke organizacije opštine Irig.
U to veruju i Vrdničani koji mahom i ne znaju da je počela obnova. Slažu se s tim da je kulu davno trebalo srediti, ali kažu, nikad nije kasno.
Nije lako stići do Vrdničke kule, a nije ni čudo jer je zarasla u korov, travu i šipražje. Iako, kako kažu, ona datira iz rimskog doba, ona je i danas zagonetka jer na njoj nikada nisu urađena opsežna istorijska, arheološka i arhitektonska istraživanja.
Zna se samo da je kula smeštena na 400 metara nadmorske visine, da je bila osmatračnica i prva linija odbrane u tom periodu. Pretpostavlja se da ju je sagradio rimski car Probus, a u istorijskim spisima prvi put se pominje u 14. veku. 1949. godine proglašena ja za spomenik kulture od velikog značaja. Od tada su je, čini se, svi zaboravili.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
