Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Feb.2018, 08:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležen Dan Narodne biblioteke Srbije

Dan Narodne biblioteke Srbije obeležen je danas dodelom nacionalne nagrade "Janko Šafarik" Dragani Tipsarević, dugogodišnjoj upravnici Narodne biblioteke "Stefan Prvovenčani" iz Kraljeva i otvaranjem Centra slovenskih kultura.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je rekao da danas slavimo rođendan "najpametnijeg deteta u porodici srpske kulture".

"Priča o Narodnoj biblioteci Srbije je priča o alteregu jednog naroda i jedne nacije. Mnogi događaji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su isprepletani. Narodna biblioteka je nastala svega tri godine pre donošenja prvog Ustava Srbije - Sretenjskog ustava, i delila je sudbinu ovog naroda u vihoru istorije", podsetio je Vukosavljević.

On je rekao da je Biblioteka seljena, obitavala je u malim prostorima, bila je u Kragujevcu pa u Beogradu pa ponovo u Kragujevcu pa ponovo u Beogradu gde je menjala adrese kao podstanar.

"Rušena je i uništavana, često od strane istih autora koji su dobro znali šta rade. Zbog toga je srpska kultura trajno oštećena za kulturno blago neizrecive vrednosti", naglasio je ministar.

On je konstatovao da su bibliotekari bolji deo srpske kulture - vredni, pametni ljudi puni entuzijazma koji rade veoma značajan posao, često u vrlo teškim uslovima.

Ministar je rekao i da su novi depo i poboljšanje uslova rada Narodne biblioteke Srbije nasušna potreba i dodao da su preduzeti koraci u tom pravcu te da je uveren da će za nekoliko godina nacionalna biblioteka dobiti novi depo.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković, obraćajući se na centralnoj manifestaciji, primetio je da "čitaoce ne možemo birati, kao ni rođake".

"Od njih ne treba očekivati ništa, osim da čitav život provedu snatreći nad vašim knjigama, da parafraziram zgubidanskog Džejmsa Džojsa, koji svoje čitaoce ne zna, a spasava (u to nas, opet, ubeđuje vazdaskeptični Borhes). U stvari, pravom piscu potreban je samo onaj jedan čitalac u koga bi mogao da se zakune, da bi sve imalo smisla. Čitalac kao ispovednik? Čitalac kao ogledalo? Kao sumnjičavac? Kao Bog? Čitalac kao analfabeta?", rekao je on.

Blašković je izrazio zadovoljstvo zbog prisustva predstavnika nekoliko nacionalnih slovenskih biblioteka i otvaranja Centra slovenskih kultura, istakavši da osnovni smisao tog napora predstavljaju "međusobna prevođenja, ukrštena čitanja, komunikacija među pesničkim jezicima istog, dubokog korena".

"Pošto smo, dugo godina, bili licem okrenuti jedni drugima, pošto su nam putevi slični, gotovo isti, narečni model, proširen na sve slovenske jezike, mogao bi da funkcioniše, nekako, i štima (kako bi rekao pesnik). Možda baš nalik na ono što se zbivalo sa hispanoameričkom literaturom, počev od šezdesetih godina prošloga veka, u zajedničkoj priči koja podržava različitosti. Slaganje vremena i knjiga. To je zadatak svake biblioteke", ocenio je Blašković.

Tradicionalno na Dan Narodne biblioteke Srbije prigodnu besedu drži i jedan priznati pisac.

Ovoga puta prisutnima se obratio Vladimir Pištalo, koji je podsetio da je srpski nobelovac Ivo Andrić sve svoje posvetio bibliotekama da "drugi ne bi bili žedni knjiga", a Borhes je jednom rekao da ne može da spava u sobi u kojoj nema knjiga.

Pištalo je primetio da ljudi danas manje čitaju nego nekada, da studenti "nemaju dovoljno izdržljivosti" da pročitaju knjigu nekog nobelovca i dodao da nije verovao da će morati da ubeđuje ljude da čitaju.

"Knjiga omogućava da se živi više života. Knjiga je, kako kaže kineska poslovica, vrt u džepu, a najvažniji razlog za čitanje je da naučimo da razumemo druge ljude, ali i sebe, naročito u vremenu kada imamo problem sa empatijom", rekao je Pištalo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...