Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Nov.2014, 17:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najveći samotnjaci među piscima

Introvert? Ekstrovert? Socijalne veštine nemaju naročitog značaja ukoliko vas svet zna ili pamti po književnim remek-delima, ili kao istaknuti književni talenat, predstavnika svoje generacije. Ipak, ponekad je situacija, o čemu svedoči istorija književnosti, i mnogobrojne biografije, takva da mnogi od najčuvenijih autora nisu do dana današnjeg otkriveni, odnosno da njihov život ostaje duboko skrivena tajna, a svaki i najmanji podatak čini se kao slučajno objavljena i ne do kraja proverena >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << činjenica.

Uskoro će se u svetu pojaviti memoari spisateljice Harper Li, koja se pridružuje ostatku tajnovitih, a vrsnih autora. I sve dok kod nas ne stigne prevod knjige The Mockingbird Next Door, moći ćemo da maštamo i otkrivamo između redova sjajnih književnih dela, kako su živeli i ko su naši omiljeni pisci.

Tomas Pinčon

Čovek misterija, slobodno bismo ga tako mogli nazvati. Njegov život do ’60-ih godina prošlog veka bio je manje-više poznat, činjenice poput učenja pisanja kod Nabokova i dve godine provedene u ratnoj mornarici, ali nakon toga, u vreme kada počinju da cvetaju romani po kojima je danas više nego poznat, povlači se iz javnog života i poslednjih 40 godina, iako je poslednji roman objavio prošle godine niko ne zna gde i kako živi.

Džerom Dejvid Selindžer

Pre nego što ga je sustigla slava knjige Lovac u žitu, autor je bio kontraobaveštajni oficir u Drugom svetskom ratu, i zbog kojeg je završio u bolnici usled nagomilanog stresa. Tvrdili su da je ćerki rekao kako generacije koje su kasnije stasavale i koje nemaju iskustvo rata ne mogu da podele njegovo osećanje koje je opisao na sledeći način: „…nikada se iz nozdrva neću osloboditi mirisa spaljenih ljudskih tela“. Nakon ’65. se povukao iz javnog života i one koji nisu poštovali njegovu volju jurio je puškom.

Vilijam Fokner

Nije bio ljubitelj govora, izbegavao je da pre projekcija ekranizacija sopstvenih romana kaže bilo šta, iako je, što je poznato, bio odličan govornik. Reči koje je izgovorio nakon prijema povodom Nobelove nagrade za književnost (1949) sigurno će, sa razlogom, ostati jedan od retkih zabeleženih javnih, i izuzetnih Foknerovih obraćanja.

Edgar Alan Po

Jedan od najznačajnijih predstavnika američkog romantizma, koji je za života ostao gotovo anoniman. Danas je teško oceniti gde nastaje izmišljeno ludilo, a gde socijalna izolacija, ali se čini da je ovaj književni genije razmišljao o oba pojma na veoma pažljiv i konkretan način. Razoren sopstvenim demonima, a imajući u vidu i biografiju Arthura Quinna, možemo da zaključimo, ili pre da se složimo sa zaključkom iste – Po je bio stidljiv i uzdržan, naročito sa nepoznatim ljudima, a jedini tragovi i odgovori na neobično ponašanje mogli bi se potražiti u delovima melanholične i paranoidne proze ili u poemi napisanoj davne 1829.

Harper Li

Kao u slučaju one hit wondera, Harper Li je napisala jedan roman, i baš taj Ubiti pticu rugalicu jedno je od najznačajnijih dela kolektivnog američkog književnog kanona. Li je pošla u Kanzas kako bi pomogla prijatelju Trumanu Kapotiju koji je pisao knjigu In Cold Blood, a na povratku kući morala je i sama da se suoči sa pritiskom slave. Bivala je sve više anksiozna usled nelagode koju joj je medijska hajka donela, i tako se, iako je bio planiran, drugi roman ipak nije pojavio. No u periodu 2005-2007. Harper Li je ponovo bila u centru pažnje, ovoga puta jer ju je predsednik Džordž Buš odlikovao Predsedničkom medaljom slobode za doprinos u književnosti, a tokom govora zahvalnosti, rekla je – bolje ćutati nego ispasti budala!

Marsel Prust

Uzvišeni um, koji je sebe zatvarao u spavaću sobu obloženu plutom, kako bi neutralisao zvuke bučnog pariskog života, zaista je neverovatna priča. Poslednje tri godine života spavao bi danju a pisao noću, imao samo jedan obrok dnevno i insistirao na besprekornoj čistoći sobe u kojoj je boravio. Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je ličio na kakvog pustinjaka koji nije planirao da napusti svoju pećinu.

Emili Dikinson

U vreme kada je pisala za njen rad je malo ko znao, mnogi su razlozi za tako nešto, ali i ključna činjenica može biti što je za života objavila svega sedam pesama, da bi nakon njene smrti u zaostavštini pronašli preko hiljadu različitih pesama, od kojih su mnoge bile nedovršene. Njena sposobnost da dostojanstveno prenese divlje i grandiozne emocije zajedno sa pejzažima živim i toliko materijalizovanim ostala je u poeziji mnogih autora samo želja. Ipak, savremeni biografi veruju da je snažna osećanja koja se javljaju zarobljena u tekstu samo refleksija života koji je odabrala, obzirom da je tokom dve decenije bila odvojena od porodice, svojevoljno, a sa posetiocima bi razgovarala samo kroz zatvorena vrata.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...