Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jul.2015, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministarka bez tačne procene koliko će ljudi ostati bez "državnog posla"
Skupština Srbije završila je danas načelnu raspravu o zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi i setu ekonomskih zakona kojim se jača finansijska disciplina. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički kazala je da još nije precizno dogovoreno koliki broj ljudi će do 2018. godine ostati bez posla. Prema ranijim procenama ove godine višak će biti oko 9.000 ljudi. Kako je navedeno u obrazloženju, smanjenje broja zaposlenih u naredne tri godine bi trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje.
Ministarka je navela da posle donošenja ovog Zakona više neće biti potrebno dobijanje dozvole za zapošljavanje, odnosno zamenu onih koji odlaze, naročito u onim preduzećima u kojima ima potrebe za uvođenjem novih profila, ali da će poslodavac morati da napravi "prostor" za te ljude.
Kako je navedeno u obrazloženju, smanjenje broja zaposlenih u naredne tri godine bi trebalo da dovede do smanjenja rashoda za zarade zaposlenih sa sadašnjih 11,8 odsto na nivo od osam odsto BDP godišnje.
Ministarka udovički je rekla da je u Srbiji problem to što javni sektor ne usklađuje strukturu zaposlenih sa sredstvima kojima raspolaže i dodala da se nada da će do 2018. godine, do kada će zakon važiti, taj način ponašanja biti promenjen.
Predlogom zakona određeno je i da zaposleni kojima prestane radni odnos u postupku racionalizacije imaju pravo na otpremninu u visini trećine plate po godini rada.
Ministarka je navela da ukoliko neko ode sporazumno, neće moći da se zaposli ponovo u javnom sektoru u vreme trajanja ovog zakona.
Ona je dodala da će ovim zakonom biti obuhvaćena i komunalna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, što do sada nije bio slučaj.
Prema zakonu, maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalnih samouprava koje imaju do 50.000 stanovnika biće 9,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika. Za lokalne samouprave od 50.000 do 100.000 stanovnika biće 11 zaposlenih na 1.000 stanovnika, a za lokalne samouprave od 100.000 do 150.000 stanovnika 13 zaposlenih na 1.000 stanovnika.
Dozvoljeni maksimum za grad Kragujevac je 15 zaposlenih na 1.000 stanovnika, za Niš 16,5 zaposlenih, za Novi Sad 18 zaposlenih i za Beograd - 18,5 zaposlenih na 1.000 stanovnika.
Ministarka Udovički izjavila je da je Vlada ostala pri stavu koji je dogovoren sa MMF-om, a to je da se troškovi za zaposlene u naredne tri i po godine smanjuju po pet odsto godišnje.
Ona je, međutim, u izjavi novinarima u Skupštini Srbije precizirala da to ne znači da će godišnje bez posla ostati pet odsto zaposlenih u javnoj upravi jer troškovi mogu da se smanje i boljom organizacijom posla, prirodnim odlivom....
U skladu sa tim, ministarka je rekla da ne može da precizira koliko će ljudi u javnom sektoru ostati bez posla u naredne tri i po godine.
"Tek slede zakoni za ocenu kvaliteta rada"
Potpredsednica vlade Kori Udovički izjavila je danas da je u pripremi novi paket regulative koji će pomoći da se uvede bolji sistem kako bi se ocenilo ko dobro obavlja posao, što će smanjiti zapošljavanje partijskih kadrova.
„Ovaj predlog zakona se bavi time ko radi potreban posao, ali ne i time ko radi dobro, što je mnogo složenije. Spremamo paket regulative koja će nam pomoći da uvedemo bolji sistem i za nagrađivanje", rekla je Udovički koja je i ministarka državne uprave i lokalne samouprave.
Prema njenim rečima, u cilju da se u Srbiji napravi bolja struktura zaposlenih u javnom sektoru, menjaće se i važeći Zakon o državnim službenicima.
„Pripremamo već te izmene i puno akata mora da se dotera. Oni sada čine celu proceduru formalnom, čine puno koraka, a malo o suštini", rekla je ona.
Kako je navela, danas tamo gde i ima ocenjivanja učinka, a to je u državnoj upravi, ali ne i u javnim službama, to su uglavnom pozitivne i visoke ocene, a da bi se to prevazišlo, potrebno je bolje opisati konkretnu poziciju.
„Zato sada imamo ozbiljan pravni problem, jer nemate osnova da dokazujete kako neko dobro radi. Potrebno je da bolje opišemo poslove da biste mogli da kažete da li ga neko dobro radi. Ako to uradite uopšteno i ako su uslovi koji su potrebni za zaposlene, da može da radi neki posao, dati uopšteno, onda vi pred sudom ne možete nikako da dokažete da je neko dobar ili loš", navodi ona.
Udovički je istakla da ne može da se odredi ni za nekadašnje ni za sadašnje partijske kadrove, da su baš oni tako zaposleni, sve dok se ne ojača sistem i kriterijumi za ocenjivanje ko dobro radi posao.
„Kad se usredsredimo na to ko dobro radi potreban posao, i zadržimo te ljude, vremenom će partijsko zapošljavanje biti sve manje važno", rekla je Udovički i dodala da bi morali da prepoznamo da je pritisak na partijsko zapošljavanje veći što je manje poslova u privatnom sektoru.
Upitana zašto je uverena da će racionalizacija sada uspeti kad nije uspevala godinama ranije, Uvdovički kaže da u to pre svega veruje, jer je situacija takva da, kada bismo jos jednom racionalizovali na način na koji se do sada radilo, neizvesno je kako bi državna uprava nastavila da pruža usluge.
Sagovornica Tanjuga navodi da se radi da se pomogne ministarstvima da oni sada prepoznaju kriterijume, gde ima „viška bez kojih se i pored najbolje volje , može".
„Mi recimo, već sada imamo veliki manjak, recimo inspektora, a bez dobrih inspekcija ne možete da sprovodite zakone. Takođe, postoji ozbiljan manjak u zdravstvu, gde imamo velike troškove u poređenju sa drugim zemljama, ali imamo i manjkove. Neki profili, na pojedinim mestima nam stvarno jako nedostaju", rekla je Udovički.
Ona je navela da su rađene analize gde ima viškova, ali tačno određivanje je odgovornost svakog resora i ministarstva.
„To je visoko specijalistički posao i svako od njih mora da vodi računa da vidi kako mogu da se pruže bolje usluge, da se više uradi sa manje", rekla je ona i dodala da takođe postoji i manjak određenih kadrova.
Prema njenim rečima, u analizama koje su do sada rađene, i u kojima se poredio broj zaposlenih po sektorima sa drugim zemljama. U tom poređenju, kako je rekla, pokazalo se da kod nas zdravstvo, pravosuđe i unutrašnji poslovi, nešto i odbrana, imaju viškova.
„Na primer, prosveta o kojoj se puno govori da ima puno zaposlenih, i koja ih i ima, ali zato što su rascepkani, oni nisu iznad proseka. Ostali su ispod proseka u međunarodnim poređenjima, mada vidimo da u lokalnim samoupravama ima dosta viška, jer vidimo da se iste usluge pružaju sa mnogo više ili manje ljudi", rekla je ona.
Država, kako je rekla izdržava oko 500.000 zaposlenih, zdravstvo zapošljava oko 120.000 ljudi, školstvo oko 150.000 ljudi i to su najveći resori.
Govoreći o otpremninama, ona je rekla da predlog zakona propisuje da se dobrovoljna otpremnina, odnosno, sporazumni raskid može nuditi zaposlenima na poslovima za koje je već prepoznato u globalu, ne pojedinačno, da tu ima viška.
„Napraviće se analiza na osnovu koje će se znati gde se to očekuje da će biti viškova, gde ima prostora da se uštedi, i ta opcija će da se ponuda tamo gde ima prostora za štednju", rekla je Udovički.
Stefanović: Zakon o broju zaposlenih podrazumeva nehumana otpuštanja
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović izjavio je danas da će ta stranka glasati protiv Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, jer će u kratkom roku biti otpušteno 9.000 ljudi što je, kako je naveo, nehumano.
"Oni će da odrede 9.000 ljudi kojima će dati otpremninu, građani će je potrošiti da vrate dugove, jer danas Srbija jede na crtu, a ti ljudi će ostati socijalni slučajevi bez mogućnost da se ponovo zaposle", kazao je Stefanović.
On je kazao da otpuštanje neće doneti ništa za građane Srbije, jer neće biti smanjene plate visokim funkcionerima, već "ćemo imati armiju nezaposlenih ljudi".
Stefanović je, novinarima u Skupštini Srbije, rekao da najveće opterećenje predstavljaju partijski kadrovi, koji se nagomilavaju decenijama, ali da je samo Srpska napredna stranka zaposlila više od 50.000 ljudi za tri godine.
On je upitao zašto je moguće otpuštati ljude u zdravstvu i prosveti, gde pre svega nedostaje stručnost, ali nije moguće otpustiti partijske kadrove.
Vujović: Za javni sektor rokovi plaćanja 60 dana
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da će ubuduće rokovi plaćanja lokalnih samouprava ili komunalnih delatnosti dobavljačima biti ograničeni na 60 dana.
Vujović je, predstavljajući zakon o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, rekao da će ubuduće rokovi plaćanja unutar javnog sektora biti definisani onako kako su postavljeni i unutar privatnog.
On je rekao da će te izmene podići nivo finansijske discipline i proširiti je i na javni sektor.
To je zakon koji funkcioniše niz godina, rekao je on, i efektivno reguliše odnose u plaćanju javnog i privatnog sektora na jednoj strani, unutar privatnog i sada prošireno unutar javnog sektora.
"Izmene zakona definišu pravila i kažu da uvodimo sistem testiranja plaćanja do 60 dana na lokalne samouprave, komunalne delatnosti prema dobavljačima. S druge strane to je proširenje stepena finansijske discipline na ceo sistem u zemlji", rekao je on.
Postupak javnih nabavki će biti efikasniji i kraći
Vujović je dodao da će postupak javnih nabavki nakon usvajanja izmena zakona kojim se reguliše ta oblast trajati kraće, jer će procedure biti oslobođene komplikovanih i dugih procesa.
On je obrazlažući Predlog Zakona o izmena i dopunama zakona o javnim nabavkama rekao da je do sada proces javnih nabavki u proseku trajao 200 dana, što je veoma sporo i ne odgovara očekivanjima predviđenim u direktivama EU.
Izmenama zakona će, kako je naveo, biti definisane legitimacije onih koji imaju pravo da ulože prigovor, što ranije nije bilo precizirano pa su, kako je naveo, "neki zbog svojih interesa mogli da ulažu prigovore i da odlažu proces".
Smanjićemo trošak za javni dug
Vlada Srbije namerava da u narednih godinu do godinu i po smanji trošak javnog duga u budžetu sa 1,1 milijardu evra na 200 do 300 miliona evra, izjavio je Vujović. On je poslanicima rekao da se to omogućava predloženim izmenama Zakona o javnom dugu, čime se stvaraju preduslovi i za efikasnije upravljanje javnim dugom, optimizaciju i postizanje najbolje cene duga.
Vujović je rekao i da se odredbe Zakona o javnom dugu prilagođavaju budžetu koji je dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
"Prilikom usvajanja budžeta za 2015. eksplicitno smo stavili da neće biti finansiranja likvidnosti, niti davanja garancija. Dogovorili smo se da se i u Zakon o javnom dugu uvedu odredbe tako da sprečimo nekontrolisano povećanje javnog duga i stvorimo sebi prostor da optimiziramo javni dug", rekao je Vujović.
Ministar finansija je istakao da je javni dug sredstvo da se finansiraju investicije i dugoročne potrebe, a ne kratkoročna likvidnost, i dodao da javni dug treba da bude deo sredstava koja državi obezbeđuju dugoročne izvore finansiranja, pre svega u oblasti infrastrukture.
Vujović je rekao i da je cilj predloženog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije da se bolje upravlja ukupnom imovinom države.
Kako je objasnio, na prodaju će biti ponuđeni poslovni i stambeni objekti koji su već iznajmljeni, a pravo preče kupovine imaće sadašnji korisnici.
Vujović je rekao i da se izmenama zakona o kreditima sa Evropskom investicionom bankom za obnovu kliničkih centara u Srbiji, sklopljenim u decembru 2006. godine, produžava rok za povlačenje tih pozajmica do kraja 2018, a rok za njihovo trošenje do kraja 2019. godine.
Živković: Nova stranka traži povlačenje Zakona o javnim nabavkama
Predsednik Nove stranke i poslanik u Skupštini Srbije Zoran Živković kazao je danas da će ta stranka glasati za pet zakona, na dva podneti amandmane, ali da traži i da se zakoni o javnim nabavkama i prodaji nekretnina u vlasništvu države povuku.
On je kazao da je zakon koji se odnosi na prodaju nekretnina u vlasništvu države neustavan.
"To znači da stan na 200 metara odavde, od 150 kvadrata, gde je neko u povlašćenom zakupu, sada dobija mogućnost da on otkupi taj stan po ceni koje odredi poreska uprava. Za taj stan ne može da konkuriše 7,5 miliona ljudi u Srbiji, već samo jedan", kazao je Živković.
On je dodao da se nekretnine prodaju "da bi se krpile rupe".
Živković je kazao da je zakon o maksimalnom broju zaposlenih bilo neophodno doneti, ali da nije u redu to što su iz zakona izuzeta javna preduzeća, u kojima je najviše zaposlenih. On je dodao i da treba da se uvedu i kriterijumi za otpuštanje.
"Ja predlažem da se prvo opuste oni koji su dovedeni u poslednjih 10 godina. Kako je neko zaposlen, tako treba i da ode", rekao je Živković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
