Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Avg.2020, 12:18
Ministar: Profesionalno vodimo javne finansije - nema magije
U vreme krize normalno je da deficit jedne države raste i da se ulazi u zaduživanje kako bi se on finansirao, ističući da je rebalans koji je donet podrazumevao maksimalnu štednju i ekonomske mere za ublažavanje posledica krize, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali i poručio da budžet je u boljem stanju nego što je ranije projektovano, a da je to rezultat odgovornog vođenja javnih finansija, a ne magije.
Mali je to objavio na fejsbuku reagujući na tekst objavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u NIN - u pod naslovom "Velika čarolija Siniše Malog" u kome se navodi da će nova vlada teško održati minus u državnoj kasi na planirane 3,2 milijarde evra.
"Do kraja juna deficit je već dogurao do 2,6 milijardi evra. Kada se odbije trošak za nove mere podrške privredi, mesečni minus više ne bi smeo da bude veći od 33 miliona evra. A od marta nije bio manji od 394 miliona evra", navedeno je u tekstu NIN-a.
Mali objašnjava da se ne radi o magiji i čarobnim štapićima već o profesionalnom pristupu vođenja javnih finansija.
Ministar navodi da je Srbija imala prostora da se zaduži za dve milijarde evra, a da nam javni dug ostane na nivou ispod 60 odsto, što smo odredili kao maksimalnu i optimalnu granicu za zaduživanje u vreme pandemije.
Kaže, da je po preliminarnim podacima dug trenutno na oko 56,8 odsto (sa 57,3 odsto koliko je iznosio nakon emisije obveznica na međunarodnom tržištu) sa ciljem i planom finansiranja do kraja godine, da ne prede zadate limite.
Istina je, navodi Mali, da je na kraju juna ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 304,8 milijarde dinara, što je za 39,3 milijarde dinara manje nego što je planirano rebalansom budžeta.
"Dakle, budžet je u boljem stanju nego što smo projektovali. Prihodna strana budžeta u prvih šest meseci je bolja od plana predviđenog rebalansom, i to ukupno za 37,7 milijardi dinara", precizira on.
Ministar ukazuje da u trenutku kada se svetska ekonomija bori da ostane na stabilnim nogama i kada se sve države guše u dugovima i ogromnim deficitima, nedeljnik NIN objavljuje tekst pod naslovom "Velika čarolija Siniše Malog" u kome se, kako kaže, iznosi niz paušalnih ocena i neistinitih tvrdnji.
Takođe, dodaje da je autor teksta potpuno nesvestan aktuelnih okolnosti i teške ekonomske situacije u kojoj se ceo svet nalazi.
Ministar finansija na tvrdnje autora teksta da će Srbija na kraju ove godine imati deficit, podseća da je država protekle četiri godine za redom imala suficit u budžetu, što je, ma koliko neverovatno zvučalo, bilo kritikovano od strane opozicije i pojedinih medija.
Taj suficit je bio posledica odgovorne ekonomske politike koja se vodi , a koja je omogućila da država pomogne privredu paketom podrške u vrednosti od 5,8 milijardi evra.
"Deficit imamo u trenutku kada ga imaju sve zemlje na svetu, a naročito one koje su stale uz svoju privredu kada joj je to najpotrebnije. Na primer, Nemačka u prvih šest meseci ove godine ima deficit od 51,6 milijardi evra (3,2 odsto BDP-a), dok je u istom periodu prošle godine bila u suficitu od 2,7 odsto BDP-a.
Mali odgovara i na navode da je deficit republičkog budžeta u prvoj polovini godine bio "rekordan" i precizira:
"Realizacija rashoda tokom prve polovine godine manja je od plana za 1,6 milijardi dinara. Takođe, julski podaci su ohrabrujući. Na kraju jula ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 323,7 milijarde dinara, što je za 59,8 milijardi dinara manje nego što je planirano rebalansom budžeta.
Osim toga, prihodna strana budžeta u prvih sedam meseci je bolja od plana predviđenog rebalansom, ukupno za 70,1 milijardi dinara, objašnjava Mali i dodaje:
"Zatim se u tekstu izvode neke računice koje se tiču toga koliki bi deficit trebalo svakog meseca da iznosi do kraja godine. Pretpostavljam da je takva računica posledica neznanja autora s obzirom na to da deficit iz prve polovine godine nije indikator deficita u drugoj polovini godine".
Mali napominje da treba uzeti u obzir i činjenice da je ciljani deficit planiran rebalansom budžeta za prvu polovinu godine iznosio 344 milijarde dinara.
"Podsećam da je paket ekonomskih mera planiran i sproveden u drugom kvartalu, pa samim tim je bilo smisleno planirati najveći deficit tokom drugog kvartala", navodi on.
U drugoj polovini godine se očekivalo postepeno vraćanje na normalno stanje, sa prihodima bliskim standardnim iznosima, ali i rashodima budžeta koji su smanjeni u odnosu na originalni Zakon o budžetu.
Iz tih razloga je očekivani rezultat u drugoj polovini godine znatno bolji od prvih šest meseci, to jest deficit od 36,9 milijardi dinara, u odnosu na deficit od 344 milijarde dinara.
"Fiskalni rezultat od 381 milijardu dinara je bio planiran pre odluke o novim merama pomoći privredu tako da procena rezultata do kraja godine može biti korigovana. Odluka o drugom paketu mera je doneta krajem jula, kada je utvrđeno da su ostvareni prihodi bili veći za 70 milijardi od planiranih rebalansom budžeta", navodi Mali.
Navodi i da se autor teksta se dalje pita da li smo rebalans budžeta pravili sa viškom optimizma.
"Istina je da je deficit u prvih šest meseci iznosio 304,8 milijardi dinara, što je skoro 40 milijardi dinara bolje od planiranog rezultata, i to isključivo zahvaljujući boljoj naplati prihoda od očekivane. Dakle, ipak je bio u pitanju konzervativniji i odgovorniji pristup".
Tvrdnje da je rast BDP u junu iznenađenje, zapravo može biti iznenađenje samo za nekog ko nedovoljno prati kretanja zvanično objavljenih mesečnih indikatora privredne aktivnosti.
Podseća da je u junu rast ukupne industrijske proizvodnje iznosio 2,6 odsto, a rast prerađivačke industrije, kao najznačajnijeg segmenta, čak 4,1 odsto. Istovremeno, promet u trgovini na malo je realno bio veći za 11,5 odsto, a ovogodišnja kretanja karakteriše i bolja poljoprivredna sezona od prošlogodišnje.
Takođe, nastavljen je i trend rasta realnih zarada koje su u junu veće za 9,6 odsto.
Čudi se autor teksta kako je moguće da smo zadovoljni prihodima od PDV-a u julu ove godine kada su manji nego 2019. godine, primećuje Mali.
"Dakle, u trenutku kada se čitav svet suočava sa najvećom ekonomskom krizom ikada, naravno da ce prihodi biti bar neznatno manji nego u istom periodu prošle godine. Ipak, prihodi od PDV-a u julu jesu bili bolji od onoga što se očekivalo za taj mesec, u odnosu na plan proizišao iz rebalansa".
Što se tiče programa pomoći za privredu, koji se takođe pominje u negativnom kontekstu, sa nestinama poput one da država pomaže hotelijerima sa 100 miliona evra, a reč je o 10 puta manjem iznosu, kaže da se pokazalo da je paket mera značajno doprineo manjem padu BDP-a i ubrzanom ekonomskom oporavku, koji će u narednom periodu generisati i veće prihode države.
Da nismo podržali privredu, ovu godinu bismo završili sa padom BDP-a od preko pet odsto, naglasio je Mali.
Što se tice konstatacije da su prihodi budžeta u prva tri meseca ove godine manji nego u istom periodu prošle godine, treba imati u vidu da su osnovni razlozi za to veći povraćaji PDV-a u iznosu od oko devet milijardi dinara i uplata poreza na dobit po osnovu koncesije beogradskog aerodroma u iznosu od oko devet milijardi dinara, koja je uplaćena jednokratno prošle godine.
"Ove dve stvari su jednokratne i administrativne prirode i ne prikazuju pravo makroekonomsko stanje i dinamiku prihoda. I naravno treba imati u vidu da je 15. marta uvedeno vanredno stanje, što se u tekstu ne pominje kao otežavajuća okolnost", naveo je Mali.
Preduzete mere kao i zaduživanje su, ističe Mali, pod stalnim nadzorom kako MMF-a, tako i rejting agencija koje u vreme povećanja deficita i zaduživanja nisu menjale kreditni rejting Srbije, čak su pohvalile i naglasile prednosti Srbije, koja je u krizu ušla sa stabilnim javnim finansijama, visokom likvidnošću i javnim dugom koji može da "nosi" značajno zaduživanje i ostane u prihvatljivim granicama u odnosu na BDP.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
