Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Sep.2015, 21:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MSUV: Retrospektiva rada Porodice bistrih potoka

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu u četvrtak 17. septembra, sa početkom u 19 časova, biće otvorena retrospektivna izložba Božidara Mandića i Porodice bistrih potoka (1969 - 2015) pod nazivom "Natrag".

Autor je Nebojša Milenković, viši kustos MSVU, a izložbu će otvoriti prof. dr Zvonko Maković, istoričar umetnosti.

Na retrospektivnoj izložbi "Natrag" biće predstavljeni performansi, hepeninzi, objekti, umetnički i dokumentarni filmovi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pozorišna aktivnost i obimna dokumentacija Porodice bistrih potoka, kao i umetnička aktivnost Božidara Mandića u okviru novosadskog konceptualnog kruga u periodu pre osnivanja komune 1969 - 1977, kao i njegov književni i publicistički rad, kaže se u najavi.

Prva među pitanjima vezanim za umetničku i književnu delatnost i aktivizam Božidara Mandića i umetničke komune Porodica bistrih potoka ona su o (ne)mogućnostima postojanja pozitivnih umetničkih i društvenih utopija danas. O specifičnoj (šezdesetosmaškoj, konceptualnoj, kempovskoj) veri u moć i snagu umetnosti da transformiše, ako već ne vreme i život sredine u kojoj se odvija ono svakako živote samih protagonista (kako stvaralaca tako i konzumenata) njihove umetnosti.

Nakon svečanog otvaranja, u 19.30 časova održaće se Hepening "Unatrag", u režiji Božidara Mandića. Učestvuju: Dragana Jovanović, Uroš Vukša, Katarina Jovanović, Nina Vasić i Radomir Todosijević.

U petak 18. septembra, u 13 časova, biće organizovan Razgovor sa umetnikom i promocija monografije u izdanju MSUV.

Postavka će moći da se pogleda do 18. oktobra, a stručna vođenja biće organizovana 23. septembra u 13 časova i 29. septembra u 19. časova.

Iz teksta Nebojše Milenkovića:

Budućnost sveta je u malim utopijama

Porodica bistrih potoka je mikro-utopija zasnovana na (re)afirmaciji stida kao i optimizmu i veri da svet u kom živimo može da bude/postane bolji. Osnovana 1977. na talasu klime velikog odbijanja kada je umetnik, pesnik, performer i dramaturg Božidar Mandić napustio Novi Sad i sa tadašnjom suprugom Brailom i njihovom petomesečnom ćerkom Istom naselio se u selu Brezovica podno planine Rudnik. Napuštena kuća koju je kupio tada je postala središte ekološko umetničke komune Porodica bistrih potoka zasnovane na poštovanju i razvijanju ekologije, humanizma i kulture. Odlazak od ljudi za Boška Mandića predstavljao je najpouzdaniji način da se susretne sa sobom i to se do danas nije promenilo. Paralelno s konstituisanjem Komune, uvećavala se i porodica Mandić, tako 1978. na svet dolazi i ćerka Aja a 1980. i sin Sun. Danas u Mandićevoj komuni, s većim ili manjim prekidima, živi dvadesetak (uglavnom mladih) ljudi koji u Porodici pronalaze vlastite načine da politiku zamene poetikom.

Između filozofije, umetnosti i poezije

Na stotinak kilometara od Beograda, u blizini Gornjeg Milanovca, Mandićevo živilište (s pet kuća sagrađenih od drveta, blata i kamena) prostire se na oko dva hektara zemlje, u središtu šume, okruženo s tri potoka. Iskustveno provodeći povratak elementarnoj kulturi, „smeštena" na duhovnoj tromeđi između filozofije, umetnosti i poezije, Porodica je mesto na kom se podučava individualnoj kulturi, harmoničnom životu čoveka i prirode, lepom odnosu sa biljkama i životinjama, poeziji, umetnosti, nenarativnom teatru, iskrenosti, hrabrosti, skromnosti, jednostavnosti, radu, sreći, tišini, ljubavi, sađenju luka i krompira, branju pečuraka... Počev od 1993. svakog 27. novembra Porodica dodeljuje i jedinstvenu Nagradu Porodice bistrih potoka pojedincima koji su se istakli doprinosom u očuvanju prirode (Nagrada se sastoji od plakete na dasci, litra izvorske vode, kilograma crnog hleba i novčanog iznosa od deset dinara), a od 2002. na Rudniku se organizuje i umetnički festival Šumes.

Civilizacijski besmisao i krizu ideja vremena u kom živimo, u Porodici bistrih potoka nastoje da prevladaju iskustvenim traganjem za nečim što Mandić opisuje kao traganje za Dobom 5E. Jednostavnije, reč je o pokušaju da se život ove mikro-zajednice zasnuje na principima proizilazećim iz poštovanja ka: Ekologiji, Etici, Estetici, Erotici i Emociji. Osluškujući mirise oko svoje kuće, Mandić zna da se najveće tajne (uvek) nalaze u malim stvarima. U Porodici se praktikuje životna i umetnička filozofija zasnovana na harmoničnom odnosu Pojedinca i Planete, odnosno razvijanju svesti kako borba za planetu započinje upravo od pojedinca. Komuna je zasnovana na principima poštovanja individualnih sloboda,, podjednako koliko i na stalnom radu na afirmisanju potencijala slobode Drugog. U Porodici, kao svojevrsnom institutu slobode pod otvorenim nebom, zabranjene su samo tri stvari: meso, droga i agresija.

Pisma iz šume

U izložbenim prostorijama, smeštenim unutar kuća, funkcioniše Stalna postavka Muzeja Porodice bistrih potoka koju je posetilo više od 30.000 ljudi. Komuna je istovremeno i istraživački kamp, umetničko-ekološki institut u kom se izvode predstave alternativnog Pozorišta u šumi, održavaju književne večeri, koncerti, predavanja... Takođe, jedna od bitnih aktivnosti je i svakodnevno igranje fudbala... Aktivnosti Porodice predstavljene su kroz 30 knjiga, dvadesetak pozorišnih predstava, 17 samostalnih i desetinama grupnih izložbi, nastupima na festivalima, književnim večerima, performansima i hepeninzima. Takođe, Mandić već više od deceniju svakog vikenda u Danasu objavljuje svoju kolumnu Pisma iz šume.

Teatar o teatru

Poslednjih godina Porodica je posebno aktivna na iskustvenom praktikovanju i izučavanju elementarnog (neverbalnog) teatra o teatru gde se, umesto klasične glume, u scenski fokus stavlja pokušaj da se, jednostavnim efektima, prenesu emocije i (unutrašnji) ritmovi i energije učesnika predstave. Trčanje i javno razgolićivanje (kako fizičko tako i mentalno) na sceni u fokusu imaju čoveka koji traga za odgovorima na pitanja koja se ne tiču toliko samog pozorišnog čina koliko mesta, sudbine i uloge umetnosti u životu (savremenog) čoveka. Konstatujući kako se čitavog života bavi umetnošću koju ni sam ne razume Božidar Mandić zaokupljen je stalnim preispitivanjem mogućnosti za opstajanje permanentne avangarde. Među efekte njihovih pozorišnih nastupa unapred je uračunata i izvesna zbunjenost publike: Pozorište je slika koja postavlja pitanja. Viseći po granama stabala, posmatrajući prazninu vetra, zatečeni u tišini i miru, ne dozvoljavamo da nas ispuni letargija. Ne učimo da glumimo već da se ispoljavamo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...