Izvor: Magyar Szó, 09.Jan.2016, 19:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jednom će isteći svaki mandat

Maratonske sednice, koje se završavaju duboko u noć, a koje su skoro isključivo vanredne – zbog čega se opozicija naročito glasno protivila -, lapsusi koji su postali legendarni i zbog kojih čovek s pravom stavlja pod znak pitanja opštu kulturu pojedinih poslanika, tužbe vezane za ljubavnice, satove, luksuzna vozila I putovanja, I naravno, pogrdne reči koje vređaju dobar ukus – ukratko bi se ovako mogao sumirati prošlogodišnji rad Skupštine Srbije. O stvarima koje su za vojvođanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Mađare bili od ključne važnosti prošle godine, o tome na šta možemo računati ove godine I o dilemama kako su dešavanja oko Lasla Varge uticala na rad poslaničke grupe Saveza Vojvođanskih Mađara smo razgovarali sa šefom frakcije Balintom Pastorom.

NA STOLU PROPORCIONALNO ZAPOŠLJAVANJE

Pásztor Bálint (Fotó: Ótos András)

- Iz perspektive vojvođanskih Mađara koji je bio najvažniji momenat rada Skupštine Srbije u 2015. godini?

– Prema mom mišljenju je proteklu godinu karakterisala izrada akcionog plana za glavu 23 pregovora između Evropske Unije i Srbie, odnosno izrada manjinskog akcionog plana koja pripada već pomenutom dokumentu. Akcioni planovi se ne vezuju isključivo za rad parlamenta, ali su važni dokumenti jer će tokom narednih godina odrediti prostor na kojem se možemo kretati. Akcioni plan i manjinski akcioni plan formuliše konkretne zadatke za vladu. Kada će na red doći promene ili prihvatanje određenih zakona u republičkom parlamentu, biće određeni okviri unutar kojih zakonodavac može da se kreće. Ako bi eventualno pokušali da se ne pridržavaju ovih okvira, onda ćemo reagovati amandmanima. Inače smo u proteklih otprilike godinu dana morali na više frontova da radimo da bi se izradio poseban manjinski akcioni plan. To ima naročitu važnost iz ugla proporcionalnog zapošljavanja jer je u ove važne dokumente kao posebna obaveza ugrađena nacionalna pripadnost, odnosno obavezno vođenje evidencije o jeziku školovanja za celi javni sektor. Kasnije će se prilikom donošenja ili promena svih zakona vezanih za funkcionisanje javnog sektora morati uzeti u obzir obaveze proporcionalnog zapošljavanja. Prošla godina je dokazala da koalicioni sporazum između SNS-a i SVM-a funkcioniše. To u praksi znači da kada stigne neki predlog zakona i ako mi imamo primedbe, te se primedbe formulišu u vidu amandmana. Nakon toga započinju pregovori i dok se ne dogovorimo, dotle se ti predlozi zakona ne prihvataju, šta više, ponekad se čak ne stavljaju ni na dnevni red. To dokazuju i konkretne brojke: od jula prošle godine smo predali amandmane za dvanaest predloga zakona. Od toga jedan predlog zakona još nije stavljen na dnevni red, a od ostalih jedanaest su u slučaju deset predloga prihvatili naše amandmane.

- Šta ove godine čeka republički parlament, poslaničku grupu SVM-a, kakvi važniji zakoni mogu biti stavljeni na dnevni red?

– Imamo nekoliko slučajeva u toku, o kojima smo pregovarali i proteklih nedelja. Jedan od ovih je zakon o pokrajinskim službenicima i službenicima u lokalnoj samoupravi, za koji smo predali konkretne amandmane. Prošle godine je veliku pažnju izazvao takozvani zakon o spomenicima, i o tome pregovaramo konstantno. Stavovi su se približili, ali ni dalje nismo u potpunosti zadovoljni. Sa Srpskom Naprednom Strankom smo se dogovorili da dok tekst zakona ne bude prihvatljiv za Savez Vojvođanskih Mađara, neće se staviti na dnevni red. Očekuje se i izmena zakona o povraćaju imovine koji bi omogućio odštetu putem zamene nekretnina na način kako je to naša stranka predlagala još 2011 godine. Biće aktuelna i izmena zakona o lokalnim samoupravama. Time bi se između ostalog regulisao status mesnih zajednica na način kako to stoji u koalicionom sporazumu potpisanim sa SNS. Važno je da je formirana radna grupa koja će pripremiti izmene manjinskog zakona. SVM želi da se u zakon ugradi da se u cilju ostvarivanja proporcionalnog zapošljavanja pripadnost nekoj od nacionalnih manjina znači prednost prilikom zasnivanja radnog odnosa u javnom sektoru sve dok procenat nacionalnih manjina ne dostigne odgovarajući nivo.

POLITIČKI PREKID VEZA

Koliko su dešavanja i tenzije oko Lasla Varge uticala na republički rad odnosno koliki će uticaj imati u buduće?

– Na rad same poslaničke grupe iz perspektive rezultata ne utiče ni u najmanjoj meri, jer, kao što sam već rekao, od kraja juna-početka jula smo predali amandmane na dvanaest predloga zakona. Laslo Varga od kraja juna ne komunicira sa članovima poslaničke grupe, ne posećuje sednice frakcije i već od tada se ponaša kao samostalan poslanik koji ne pripada poslaničkoj grupi. Njegov formalni izlazak iz poslaničke grupe ne donosi nikakvu novinu jer je na osnovu svoje odluke u praksi već šest meseci ne učestvuje u radu frakcije. Jedino se pojavio na sednici poslaničke grupe održane 25. septembra kada smo pokušali naći odgovor kako može funkcionisati komunikacija među nama u cilju da bi on mogao ostati zamenik predsednika odbora za integracije. Na toj sednici se ispostavilo da takva mogućnost ne postoji jer sa njegove strane ne postoji namera da komunicira. Protekla otprilike tri meseca su dokazala da Elvira Kovač i u stručnom i u političkom smislu veoma dobro nosi integraciona pitanja unutar poslaničke grupe. Iz stručne perspektive i iz ugla ostvarivanja političkih interesa ova situacija nije ostavila traga na radu poslaničke grupe. A pitanje kako smo mi, članovi poslaničke grupe doživeli protekle mesece je isključivo naša privatna stvar. Nije bilo jednostavno ni za koga. Nisam ni mislio da ćemo dospeti dotle da nas Laslo Varga neće držati dostojnim ni da sa nama uživo saopšti da će izaći iz poslaničke grupe. Umesto toga smo o njegovoj odluci saznali iz persirajućeg pisma koji je predao pisarnici skupštine a odmah potom dostavio medijima na srpskom i mađarskom jeziku. To ne govori o nama. Cela priča se inače odvijala u više faza. Laslo Varga je u prvom koraku pokušao da rasturi poslaničku grupu u smislu da nas ne ostane petoro. Kada ovaj pokušaj nije uspeo, činio je sve da ga isključimo iz poslaničke grupe. Pošto ni u tome nije uspeo, u poslednjim danima godine je i formalno istupio iz poslaničke grupe.

- Laslo Varga, sa kime od 2007. godine zajednički vodite politiku u republičkom parlamentu, a sa kim ste pre toga sarađivali i u Nacionalnom savetu Mađara, svoje poteze tokom poslednjih sedam meseci je argumentovao stavom da se ne slaže sa načinom vođenja SVM-a. Ako pogledate funkcionisanje stranke, rukovodstva, da li smatrate razložnim poteze Vašeg nekadašnjeg partijskog saborca? Da li su problemi u stranci zaista toliki?

– Ne smatram ove primedbe opravdanim. Odlukama koje se vezuju za republički parlament, odnosno za poslaničku grupu u svakom pojedinačnom slučaju prethodi sednica predsedništva stranke. Tu se tokom dugih rasprava obično konsenzusom formulišu stavovi stranke. Ne radi se tu o nikakvom diktatu, nikakvim uputstvima. U slučaju zakona o poljoprivrednom zemljištu takođe nije bilo reči o diktatu. Na sednici predsedništva SVM-a je definisano kakve ćemo amandmane uložiti, kako ćemo učestvovati u parlamentarnoj diskusiji i kako ćemo glasati.

Ne samo Vaš nekadašnji saborac u skupštini, nego i drugi članovi SVM-a, kao i javne ličnosti u poslednje vreme žestoko kritikuju funkcionisanje stranke. Čime objašnjavate da su ovi procesi postali toliko izraženi u poslednjih nekoliko meseci?

– Pojava ima više korena. Mnogima je neprihvatljivo da imamo funkcionalni koalicioni sporazum sa SNS-om. Druguma je krivo da imamo opipljivu saradnju sa Fidesom u Mađarskoj. Opet drugi ne mogu da prihvate da im trenutno ne pripadaju pozicije koje su imali u prošlosti. Onome ko se bavi politikom mora biti jasno da će jednom svaki mandat isteći i ako se neko ne izabere ponovo to ne znači da je smenjen. Ne tvrdim da ne možemo grešiti, ne tvrdim ni da SVM ne pravi greške, ali tvrdim da ne pišemo 1994. ili 1995. godinu, i ne postoji više mogućnost iz raznih objektivnih razloga da bilo ko u Vojvodini izgradi novu organizaciju za zaštitu interesa. Trebalo bi veoma paziti na ono što imamo i trebalo bi to činiti još boljim. U proteklih otprilike devet godina sam video da bilo kakav rezultat možemo postići samo ako iza nas stoji jaka organizacija za ostvarivanje interesa, iza koje stoje mađarski glasači i mađarski glasovi. Ako to ne postoji, onda se mogu predlagati zakoni i amandmani, ali se ti predlozi ne samo da neće prihvatiti, nego sa ovakvim osobama čak i ne pregovara niko. Svaki dobronamerni čovek koji želi pomoći trebao bi da radi na tome da ujedinimo snage u cilju da tokom sledećih godina, do punopravnog članstva u Evropskoj Uniji izborimo najviše što se izboriti može za vojvođanske Mađare. Sa strane SVM-a postoji dobra volja za time.

- Gde se trebaju povući granice partijske discipline? Da li su ovakve granice uopšte potrebne?

– Svakako je potrebna partijska disciplina. Ne sme biti izuzetaka, bez obzira da li se radi o predsedniku ili potpredsedniku. Bez partijske discipline se ukida uslov bez kojeg ne postoji ni ostvarivanje interesa, ni rezultati. Ova država i ovaj politički sistem, odnosno politička kultúra rezultira činjenicom da vrede isključivo brojevi mandata i brojevi glasova. U nekom zakonu možemo makar zarez da promenimo ako možemo reći da uživamo podršku zajednice. Treba se misliti i na činjenicu da je politika timska igra. Uzalud je neko pripremljen i iskusan, ako pored i iza njega ne stoji ekipa. Bez ekipe se ne mogu postići rezultati.

PUNA ISTINA

- Izlazak iz frakcije je Laslo Varga argumentovao zakonom o poljoprivrednom zemljištu, odnosno optužio je SVM između ostalih i time da je „grubo prekršio sopstveni poljoprivredni program, da je stao na stranu tajkuna umesto porodičnih gazdinstava i da je zbog toga izgubio verodostojnost”. Kako ocenjujete ove optužbe?

– Mislim da se mora biti realnim i da se ne sme oćutati polovina istine. SVM nije skrivao da se ne slaže sa rešenjem koje nudi zakon prema kojem bi pravna lica na 30 godina mogli uzeti u zakup najviše 30 posto zemljišta u državnoj svojini na teritorijama lokalnih samouprava. O tome nismo govorili samo u medijima, nego smo naše primedbe podelili i sa koalicionim partnerima. Stav srpske vlade i SNS-a je bio da srbijanska, unutar toga i vojvođanska poljoprivreda vapi za kapitalom i da domaći, odnosno inostrani pravni subjekti mogu relevantno da doprinesu povećanju proizvodnje poljoprivrede. Naša stranka je pokušala da doprinese izradi rešenja koja stvara ravnotežu između povećanja proizvodnje poljoprivrede i očuvanju malih gazdinstava. Zbog toga smo predložili da u zakonu umesto 30 posto na 30 godina stoji 10 posto za 10 godina. Ovaj amandman vlada ne bi prihvatila. Na kraju smo uspeli postići da najviše 30 procenata ne dobije jedan jedini investitor, nego više njih da se ne bi stvarao monopol. U predlogu zakona je stajalo i da može kupiti zemljišta u državnom vlasništvu lice koje najmanje tri godine živi na teritoriji date lokalne samouprave. Taj je vremenski period na našu inicijativu povećan na pet godina. Time je ostvareno naše obećanje vezano uz Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa Evropskom Unijom koji brani domaće proizvođače. U pogledu zakupa u zakonu nije stajala nikakva zabrana, a sa amandmanom smo uspeli postići da se kao uslov zakupa pojavi najmanje tri godine trajnog boravka u datoj opštini. Kada sam rekao da se ne sme oćutati deo realnosti, pokušavao sam ukazati na činjenicu da SNS samostalno ima većinu u srpskom parlamentu. Može izglasati bilo koji zakon ne samo bez SVM-a, nego i bez SPS-a. Ali nisu zaobišli naše primedbe, nego smo uspeli pronaći prihvatljive kompromise. Ako sa jedne strane nabrojimo naše prihvaćene amandmane, a na drugoj činjenicu da je određeni predlog zakona mogao biti usvojen i bez njih, onda mislim da nemamo čega da se stidimo. Naravno, lakše je iz opozicije kritikovati i nešto ne izglasati nego pregovarati danima i noćima.

- Šta možete reći u vezi stava Lasla Varge prema kojem zakon o zemljištu ponekad onemogućava povraćaj imovine?

- Ako nekome treba da se povrati konkretno ona parcela koju je neko uzeo u zakup na najviše trideset godina, onda zakupninu za konkretnu parcelu ne dobija država nego pravi vlasnik zemljišta. Ali, s obzirom da će se zakon o povraćaju imovine menjati i da ćemo se mi boriti za povraćaj imovine putem zamene nekretnine, tvrdnje koje se vezuju za ugrožavanje prava zainteresovanih za povraćaj imovine su samo spekulacije. Od konkretne promene zakona će zavisiti sve.

Nastavak na Magyar Szó...