Izvor: Magyar Szó, 09.Jan.2016, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki mandat jednom istekne
Maratonske sednice, koje se završavaju duboko u noć, a koje su skoro svaki put vanredne - zbog čega se opozicija naročito glasno protivila - lapsusi koji su postali legendarni i zbog kojih čovek s pravom stavlja pod znak pitanja opštu kulturu pojedinih poslanika, tužbe vezane za ljubavnice, satove, luksuzna vozila i putovanja i, naravno, pogrdne reči koje vređaju dobar ukus – ukratko, ovako bi se mogao sumirati prošlogodišnji rad Skupštine Srbije. O stvarima koje su za vojvođanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Mađare bile od ključne važnosti prošle godine, o tome na šta možemo računati ove godine, i o dilemama kako su dešavanja oko Lasla Varge uticala na rad poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, razgovarali smo sa šefom frakcije Balintom Pastorom.
NA STOLU PROPORCIONALNO ZAPOŠLJAVANJE
Pásztor Bálint (Fotó: Ótos András)
- Iz perspektive vojvođanskih Mađara, koji je bio najvažniji momenat rada Skupštine Srbije u 2015. godini?
– Po mom mišljenju proteklu godinu je karakterisala izrada akcionog plana za poglavlje 23 pregovora između Evropske Unije i Srbije i izrada manjinskog akcionog plana koja pripada već pomenutom dokumentu. Akcioni planovi se ne vezuju isključivo za rad parlamenta, ali su važni dokumenti pošto će tokom narednih godina odrediti prostor u kom se možemo kretati. Akcioni plan i manjinski akcioni plan formulišu konkretne zadatke za vladu. Kada će na red doći promene i prihvatanje određenih zakona u republičkom parlamentu - biće određeni okviri unutar kojih zakonodavac može da se kreće. Ako bi eventualno pokušali da se ne pridržavaju ovih okvira, onda ćemo reagovati amandmanima. Inače, u proteklih godinu dana smo morali na više frontova da radimo da bi se izradio poseban manjinski akcioni plan. To ima naročitu važnost iz ugla proporcionalnog zapošljavanja, jer je u ove važne dokumente kao posebna obaveza ugrađena nacionalna pripadnost i obavezno vođenje evidencije o jeziku školovanja za celi javni sektor. Kasnije će se prilikom donošenja ili promena svih zakona vezanih za funkcionisanje javnog sektora morati uzeti u obzir obaveze proporcionalnog zapošljavanja. Prošla godina je dokazala da koalicioni sporazum između SNS-a i SVM-a funkcioniše. To u praksi znači da kada stigne neki predlog zakona, i ako mi imamo primedbe, te se primedbe formulišu u vidu amandmana. Nakon toga započinju pregovori i dok se ne dogovorimo, dotle se ti predlozi zakona ne prihvataju, šta više, ponekad se čak ni ne stavljaju na dnevni red. To dokazuju i konkretne brojke: od jula prošle godine smo predali amandmane za dvanaest predloga zakona. Od toga, jedan predlog zakona još nije stavljen na dnevni red, a u slučaju deset predloga prihvatili su naše amandmane.
- Šta ove godine čeka republički parlament, poslaničku grupu SVM-a i kakvi važniji zakoni mogu biti stavljeni na dnevni red?
– Imamo nekoliko slučajeva u toku o kojima smo pregovarali i proteklih nedelja. Jedan od ovih je zakon o pokrajinskim službenicima i službenicima u lokalnoj samoupravi, za koji smo predali konkretne amandmane. Prošle godine je veliku pažnju izazvao takozvani zakon o spomenicima, i o tome pregovaramo konstantno. Stavovi su se približili, ali ni dalje nismo u potpunosti zadovoljni. Sa Srpskom naprednom strankom smo se dogovorili da dok tekst zakona ne bude prihvatljiv za Savez vojvođanskih Mađara, neće se ni oni staviti na dnevni red. Očekuje se i izmena zakona o povraćaju imovine koji bi omogućio odštetu putem zamene nekretnina i to onako kako je to naša stranka predlagala još 2011. godine. Biće aktuelna i izmena zakona o lokalnim samoupravama. Time bi se, između ostalog, regulisao status mesnih zajednica na način kako to stoji u koalicionom sporazumu potpisanim sa SNS-om. Važno je da je formirana radna grupa koja će pripremiti izmene manjinskog zakona. SVM želi da se u zakon ugradi sistem da se, u cilju ostvarivanja proporcionalnog zapošljavanja, da prednost nekoj od nacionalnih manjina prilikom zasnivanja radnog odnosa u javnom sektoru, i to sve dok procenat nacionalnih manjina ne dostigne odgovarajući nivo.
POLITIČKI PREKID VEZA
- Koliko su dešavanja i tenzije oko Lasla Varge uticale na republički rad i koliki će uticaj imati u buduće?
– Na rad same poslaničke grupe, iz perspektive rezultata, ne utiče ni u najmanjoj meri, jer, kao što sam već rekao, od kraja juna ili početka jula, predali smo amandmane na dvanaest predloga zakona. Laslo Varga već od kraja juna ne komunicira sa članovima poslaničke grupe, ne posećuje sednice frakcije i od tada se ponaša kao samostalan poslanik koji ne pripada poslaničkoj grupi. Njegov formalni izlazak iz poslaničke grupe ne donosi nikakvu novinu, jer na osnovu svoje odluke u praksi već šest meseci ne učestvuje u radu frakcije. Jedino se pojavio na sednici poslaničke grupe održane 25. septembra kada smo pokušali naći odgovor kako može da funkcioniše komunikacija među nama, i to u cilju kako bi on mogao ostati zamenik predsednika odbora za integracije. Na toj sednici se ispostavilo da takva mogućnost ne postoji, pošto sa njegove strane, ne postoji namera za bilo kakvom komunikacijom. Protekla tri meseca su dokazala da Elvira Kovač i u stručnom i u političkom smislu veoma dobro nosi integraciona pitanja unutar poslaničke grupe. Iz stručne perspektive i iz ugla ostvarivanja političkih interesa, ova situacija nije ostavila traga na radu poslaničke grupe. A pitanje kako smo mi, članovi poslaničke grupe, doživeli protekle mesece je isključivo naša privatna stvar. Nije bilo jednostavno ni za koga. Nisam ni mislio da ćemo dospeti do te tačke da nas Laslo Varga neće držati dostojnim ni da nama uživo saopšti da će izaći iz poslaničke grupe. Umesto toga, o njegovoj odluci smo saznali iz persirajućeg pisma koje je predao pisarnici skupštine, a odmah potom i dostavio medijima, na srpskom i mađarskom jeziku. To ne govori ništa o nama. Cela priča se inače odvijala u više faza. Laslo Varga je u prvom koraku pokušao da rasturi poslaničku grupu, u smislu da nas ne ostane petoro. Kada ovaj pokušaj nije uspeo, činio je sve da ga isključimo iz poslaničke grupe. Pošto ni u tome nije uspeo, u poslednjim danima godine je i formalno istupio iz poslaničke grupe.
- Laslo Varga, sa kime od 2007. godine zajednički vodite politiku u republičkom parlamentu, a sa kim ste pre toga sarađivali i u Nacionalnom savetu Mađara, svoje poteze tokom poslednjih sedam meseci je argumentovao stavom da se ne slaže sa načinom vođenja SVM-a. Ako pogledate funkcionisanje stranke, rukovodstva, da li smatrate razložnim poteze vašeg nekadašnjeg partijskog saborca? Da li su problemi u stranci zaista toliki?
– Ne smatram ove primedbe opravdanim. Odlukama koje se vezuju za republički parlament, odnosno za poslaničku grupu u svakom pojedinačnom slučaju prethodi sednica predsedništva stranke. Tu se tokom dugih rasprava obično konsenzusom formulišu stavovi stranke. Ne radi se tu ni o kakvom diktatu, ni o kakvim uputstvima. U slučaju zakona o poljoprivrednom zemljištu takođe nije bilo reči o diktatu. Na sednici predsedništva SVM-a je definisano kakve ćemo amandmane uložiti, kako ćemo učestvovati u parlamentarnoj diskusiji i kako ćemo glasati.
- Ne samo vaš nekadašnji saborac u skupštini, nego i drugi članovi SVM-a, kao i javne ličnosti u poslednje vreme žestoko kritikuju funkcionisanje stranke. Čime objašnjavate to što su ovi procesi postali toliko izraženi u poslednjih nekoliko meseci?
– Ova pojava ima više korena. Mnogima je neprihvatljivo da imamo funkcionalni koalicioni sporazum sa SNS-om. Drugima je krivo da imamo opipljivu saradnju sa Fidesom u Mađarskoj. Opet, neki ne mogu da prihvate da im trenutno ne pripadaju pozicije koje su imali u prošlosti. Onome ko se bavi politikom mora biti jasno da će jednom svaki mandat isteći i ako se neko ne izabere ponovo to ne znači da je smenjen. Ne tvrdim da ne možemo pogrešiti, ne tvrdim ni da SVM ne pravi greške, ali tvrdim da ne živimo u 1994. ili 1995. godinu, i ne postoji više mogućnost, iz raznih objektivnih razloga, da bilo ko u Vojvodini izgradi novu organizaciju za zaštitu interesa. Trebalo bi veoma pripaziti na ono što imamo i trebalo bi to činiti još boljim. U proteklih devet godina sam video da bilo kakav rezultat možemo postići samo ako iza nas stoji jaka organizacija za ostvarivanje interesa, iza koje stoje mađarski glasači i mađarski glasovi. Ako toga nema, mogu se predlagati zakoni i amandmani, ali se ti predlozi ne samo neće prihvatiti, nego sa ovakvim osobama niko čak i ne pregovara. Svaki dobronamerni čovek koji želi da pomogne trebao bi da radi na tome da ujedinimo snage, u tom cilju da tokom sledećih godina, do punopravnog članstva u Evropskoj Uniji, izborimo najviše što se izboriti može za vojvođanske Mađare. Od strane SVM-a postoji dobra volja za tim.
- Gde se trebaju povući granice partijske discipline? Da li su ovakve granice uopšte potrebne?
– Svakako je potrebna partijska disciplina. Tu ne sme biti izuzetaka, bez obzira da li se radi o predsedniku ili potpredsedniku. Bez partijske discipline se ukida uslov bez kojeg ne postoji ni ostvarivanje interesa, a ni rezultati. Ova država i ovaj politički sistem i politička kultura rezultiraju činjenicom da vrede isključivo brojevi mandata i brojevi glasova. U nekom zakonu možemo makar zarez da promenimo, ako možemo reći da uživamo podršku zajednice. Treba da mislimo i na činjenicu da je politika timska igra. Uzalud je neko pripremljen i iskusan, ako pored i iza njega ne stoji ekipa. Bez ekipe se ne mogu postići rezultati.
PUNA ISTINA
- Izlazak iz frakcije Laslo Varga je argumentovao zakonom o poljoprivrednom zemljištu i optužio je SVM, između ostalih, i time da je „grubo prekršio sopstveni poljoprivredni program, da je stao na stranu tajkuna, umesto porodičnih gazdinstava i da je zbog toga izgubio verodostojnost”. Kako ocenjujete ove optužbe?
– Mislim da se mora biti realan i da se ne sme oćutati polovina istine. SVM nije skrivao da se ne slaže sa rešenjem koje nudi zakon prema kojem bi pravna lica na 30 godina mogli uzeti u zakup najviše 30 posto zemljišta u državnoj svojini na teritorijama lokalnih samouprava. O tome nismo govorili samo u medijima, nego smo naše primedbe podelili i sa koalicionim partnerima. Stav srpske vlade i SNS-a je bio da srpska, unutar toga i vojvođanska poljoprivreda, vapi za kapitalom i da domaći i inostrani pravni subjekti mogu bitno da doprinesu povećanju proizvodnje poljoprivrede. Naša stranka je pokušala da doprinese izradi rešenja koja stvara ravnotežu između povećanja proizvodnje poljoprivrede i očuvanju malih gazdinstava. Zbog toga smo predložili da u zakonu umesto 30 posto na 30 godina stoji 10 posto za 10 godina. Ovaj amandman vlada ne bi prihvatila. Na kraju smo uspeli da postignemo da najviše 30 procenata ne dobije jedan jedini investitor, nego više njih, kako se ne bi stvorio monopol. U predlogu zakona je stajalo i da se mogu kupiti zemljišta u državnom vlasništvu, i to oni koji najmanje tri godine žive na teritoriji date lokalne samouprave. Taj vremenski period je na našu inicijativu povećan na pet godina. Time je ostvareno naše obećanje vezano uz Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju, potpisan sa Evropskom Unijom, koji brani domaće proizvođače. U pogledu zakupa, u zakonu nije stajala nikakva zabrana, a sa amandmanom smo uspeli postići da se kao uslov zakupa pojavi najmanje tri godine trajnog boravka u datoj opštini. Kada sam rekao da se ne sme oćutati deo realnosti, pokušavao sam ukazati na činjenicu da SNS samostalno ima većinu u srpskom parlamentu. Može izglasati bilo koji zakon ne samo bez SVM-a, nego i bez SPS-a. Ali nisu zaobišli naše primedbe, nego smo uspeli pronaći prihvatljive kompromise. Ako sa jedne strane nabrojimo naše prihvaćene amandmane, a na drugoj činjenicu da je određeni predlog zakona mogao biti usvojen i bez njih, onda mislim da nemamo čega da se stidimo. Naravno, lakše je iz opozicije kritikovati i nešto ne izglasati nego pregovarati danima i noćima.
- Šta možete reći u vezi stava Lasla Varge prema kojem zakon o zemljištu ponekad onemogućava povraćaj imovine?
- Ako nekome treba da se povrati konkretno ona parcela koju je neko uzeo u zakup na najviše trideset godina, onda zakupninu za konkretnu parcelu ne dobija država nego pravi vlasnik zemljišta. Ali, s obzirom da će se zakon o povraćaju imovine menjati i da ćemo se mi boriti za povraćaj imovine putem zamene nekretnine, tvrdnje koje se vezuju za ugrožavanje prava zainteresovanih za povraćaj imovine su samo spekulacije. Od konkretne promene zakona će zavisiti sve.
.jpg)
