Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2018, 07:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Filmski almanah: "Ravna gora"

Obe Jugoslavije su prošle kao Titanik. Zbog ljudskog faktora i konstruktivne greške. Prva se urušila jer je vojni vrh brzopleto i bez mnogo promišljanja šta će biti sutra, izvršio puč koji je survao zemlju u katastrofu, a druga je razbijena , jer gle ironije, vojska nije izvela prevrat i time sprečila građanski rat, slom i rastakanje. Svi ti burni događaji ređaju svoje tragičare, od imena o kojima se pišu knjige, do malih ljudi koji popunjavaju krvavu statistiku.

Radoš >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Bajić je pre četiri godine oberučke i sa puno entuzijazma zgrabio vruć tv krompir da dramaturški, rediteljski i produkciono rekonstruiše krah Kraljevine Jugoslavije, i četvorogodišnji rat koji je tektonski promenio arhitekturu južnoslovenskih prostora i na čija pitanja, uvek i po svemu podeljeno srpsko društvo i danas nudi različit par odgovora. Znam da nije mogao da odbije Tijanića, a ko bi? Znam da je znao u šta se upušta, i da će to biti skup i sizifovski projekat u svakom smislu te reči. Znam i da mu pored svih problema o kojima sam čitao nije žao što je pokušao.

Serija koja je trebalo bude dramska trilogija sa ukupno 50 nastavaka se svela na ekspoziciju od 10 epizoda koja je zagrebala po površini istorijskih ličnosti, naših naravi, tragedija, verovanja ili zabluda. Produkciono besprekorno izvedeno, sa bogatom scenografijom i kostimom, raskošnom fotografijom, brojnim statistima i masovkama, specijalnim efektima. Ali i sa manama, koje su posledica Bajićeve privrženosti svakom kadru koji je uz mnogo truda snimio. Narativ je trebao da bude dinamičniji, a neke uloge drugačije podeljene. Tu ne mislim na Nebojšu Glogovca i Dragana Bjelogrlića kao veoma zanimljiv i originalan izbor za tumače Draže i Tita, već na recikliranje dela inače sjajne podele serijala Selo gori koji su ponovo stavljeni u ruralni milje, samo pola veka unazad.

Prvi zločin koji je prikazan je četnički, i to je taktički hrabar potez autora koji je seriju nazvao "Ravna gora", čime ju je nehotice pretvorio u pikado za kritku i srdžbu mnogo pre emitovanja. Kada se konačno pojavila, izjavio sam da će uspeti ako se posle njenog gledanja potomci Partizana ne osete uvređeno. Nisam se uvredio. Potomci četnika nisu imali takav luksuz nakon filma Užička republika, a Bajić je najviše kritika pretrpeo upravo od pristalica ravnogoraca, što ide u prilog utisku da je iskreno težio objektivnosti. Kažem težio, jer nijedan istorijski film nije niti će biti skroz verodostojan. Reditelj i scenarista je živo biće i ne može da pobegne od svojih emocija i simpatija. Bajić može da veruje da je njegovo viđenje Dragoljuba Mihajlovića ispravno, kao što i Bulajić treba da stoji iza epopeje Bitka na Neretvi. Svako ima pravo na umetničku slobodu i ličnu istinu.

Svako ima pravo i da svoje delo završi do kraja, što iz raznih okolnosti nije bio slučaj sa serijom "Ravna gora". To što nisu prikazani Užice, Divci, početak i kraj saradnje dva pokreta, dve poternice i krvave nemačke odmazde, Foča, Noć kame u Vraniću, Selo Ba, Zelengora, odnos pobednika prema poraženima, to je najveća boljka kompleksnog projekta čije sveukupne domete i poruke nažalost nećemo biti u prilici da vidimo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...