Izvor: Blic, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danju zabavlja decu, noć čuva za rokenrol
Naum da jednog dana bude uspešan pravnik, Branimir Rosić je napustio zbog gitare. Od kad je dobio prvu, električnu, nosi je svuda sa sobom. I tako već 14 godina. Uz nju je, kaže, doživeo najlepše i preživeo najteže trenutke u životu, a preksinoć je promovisao i svoj prvi singl u klubu „Lazino tele", gde inače nastupa ponedeljkom. Preko dana komponuje muziku i druži se sa decom u „Cvrletovoj maštaonici" na RTV Vojvodina, a noć čuva za rokenrol.
- Signl >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se zove „Samo ljubav me čini srećnim" i govori o ljubavi kao unverzalnom pojmu. A, poruka je da nema razloga da se mrštimo ujutru, već da se budimo nasmejani - priča za „Blic" Rosić.
To je tek početak autorskog rada, obećava on, i najavljuje jednog dana i ceo album. Do tada će svirati i promovisati „zdrav rokenrol".
- Mi smo čisti mejnstrim roka, a to baš fali danas. Apsurdno je, ali i istinito, danas je mejnstrim u stvari alternativa - smatra on.
U klubovima svira domaću rok muziku osamdesetih godina i devedesetih godina. Čisto i bez predrasuda, kako ističe, uz bas i bubnjeve, a katkad i sam, uz akustičnu gitaru. Moglo bi se reći da je neformalna zvezda novosadskih klubova, a prija mu i kada mu kažu da je šoumen, jer za njega je, pored muzike, za nastup bitna i priča.
- Ljudi ne znaju, a nisu ni dužni da znaju, sve o pevačima, grupama ili muzici koju slušaju. Sa njima delim informacije koje znam. Tako stvaram prisniji odnos, kao gitarista koji na ekskurziji svira na zadnjem sedištu autobusa - kaže Rosić kroz smeh.
- Nismo „tezga bend" i ono što je autentično u našoj interpretaciji je iskrenost. Ali, ništa bez autroskog rada. Mnogo je lakše sakriti se iza nečeg već poznatog, ali svi mi slušamo i sviramo, ali dođe i vreme za stvaranje. Muzika nije sebična stvar, treba je podeliti sa drugima. Kad sazri u tebi, jednostavno sedneš i napišeš. To ništa ne boli - priča Rosić.
Ponosi se svojim autorskim radom za decu u emisiji „Cvrletova maštaonica" na RTV Vojvodina. Klinci ga zovu bata Bane, a za njih komponuje i piše pesme na zadatu temu.
- Ne govore o bajkama, već o tome kako da sačuvamo prirodu, naučimo glavne gradove, da se snađemo u saobraćaju ili naučimo strane sveta. Deca su neverovatna publika. Reaguju na prvu loptu i odmah znam da li im se sviđa ili ne. Nema tu mnogo objašnjavanja. Nažalost, ona su i najveće žrtve treš muzike i treba im posvetiti mnogo više pažnje - zaključuje Branimir Rosić.
Kabare nedeljom
- U „Lazinom teletu" nedeljom radim muzički kabare, a osnovna ideja je da suprotstavljam dva benda tipa „Azra" protiv „Haustora", „Bitlsi" protiv „Stonsa" ili Džoni Keš protiv Elvisa Prislija. Predstavim po 20 pesama jednih i drugih i onda prisutni dobiju listiće i glasaju za bend. Glasovi idu u bubanj i izvlači se srećni jahač ili jahačica „Lazinog teleta". A poklon je disk sa muzikom pobedničkog benda - priča Branimir Rosić.
