Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Sep.2018, 07:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan srca - prevencija i savremena terapija
I ove, kao i prethodnih godina, Udruženje kardiologa Srbije, pod pokroviteljstvom Svetske federacije za srce, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", a ove godine i sa Udruženjem pacijenata "Moja druga šansa", organizuje skupove u mnogim gradovima Srbije povodom Svetskog dana srca, sa ciljem da se pomogne ljudima da žive duže, bolje i da imaju zdravije srce.
Glavni fokus ovogodišnje kampanje je podizanje informisanosti i mobilizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mlađe populacije, iz najmanje dva razloga: prvi – sve više kardiovaskularnih pacijenata su mlađi od 50 godina, i drugi – najveća korist u prevenciji kardiovaskularnih bolesti se postiže kada se odgovarajuće korekcije u načinu života primene što ranije.
Manifestacija na Trgu slobode
Dom zdravlja "Novi Sad" danas obeležava Svetski dan srca javnom manifestacijom na Trgu slobode od 10:00 do 12:00 časova.
Učestvuje:
Preventivni centar sa sledećim aktivnostima:
Merenje šećera iz kapi krvi
Merenje visine krvnog pritiska (TA)
Merenje telesne težine
Izračunavanje BMI
Služba kućnog lečenja:
Glavni tehničar Nenad Vukas demonstriraće na edukativnom modelu pružanja prve pomoći kod zastoja srca.
EKG monitoring
Svake godine 17,5 miliona ljudi u svetu umre od kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt srca i moždani udar. Procenjuje se da će do 2030. godine ovaj ubica broj jedan dostići cifru od 23 miliona umrlih.
Ali ne mora da bude tako. Ako napravimo samo male promene u našim životima, rizik od kardiovaskularnih bolesti može značajno da se smanji. Ako naučimo da prepoznamo simptome infarkta srca ili moždanog udara NA VREME, lekari će moći ranije da reaguju i mnogo više da nam pomognu. Ako se, posle preležanog infarkta, pridržavamo svih preporuka lekara (kako u vezi uzimanja lekova, tako i prestanka pušenja i kontrole svih ostalih faktora rizika), kvalitet i dužina života mogu da budu značajno bolji.
Svetski dan srca, 29. septembar se obeležava jer su bolesti srca i krvnih sudova najučestalije u svetu. Svakog dana širom sveta od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 47.000 osoba. To čini trećinu svih smrtnih ishoda u svetu, a 1 od 10 smrti od kardiovaskularnih bolesti (KVB) javlja se u uzrastu od 30-70. godina. Više od 75 odsto svih smrti je iz nisko i srednje razvijenih zemalja, a 80 odsto svih KVB smrti je posledica infarkta i šloga.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2017. godine dnevno umiralo 147 osoba. U 2017. godini od kardiovaskularnih bolesti život je izgubilo 53.668 osoba (24.362 muškaraca i 29.306 žena). Gotovo 30 odsto od svih umrlih od infarkta nije doživelo 64.-tu, a gotovo svaki 10.-ti nije doživeo 50.-tu godinu života.
Prema podacima populacionog Registra za akutni koronarni sidrom (AKS), u 2017. godini u Srbiji je dnevno registrovano 53 slučajeva AKS. Dijagnoza infarkta registrovana je kod 13.404 slučajeva i to kod 11.478 osoba muškog i kod 7.911 osoba ženskog pola.
Standardizovane evropske stope obolevanja od AKS u Srbiji iznosile su 184 na 100.000 stanovnika (kod osoba muškog pola: 248 na 100.000, kod osoba ženskog pola: 128 na 100.000) . Najniže stope obolevanja registovane su u Regionu Beograda, zatim u Regionu Vojvodine, nakon čega je sledio Region Šumadije i Istočne Srbije. Najviše stope obolevanja regostovane su u Regionu Južne i Istočne Srbije.
Ohrabrujuće je da su kardiovaskularne bolesti u visokom procentu preventabilna oboljenja. Gotovo 80 odsto svih kardiovaskularnih bolesti može da se spreči kontrolom tri faktora rizika u koje spadaju: pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.
Da li ste znali?
Visok pritisak je jedan od glavnih faktora rizika za KVB. Naziva se 'tihi ubica' zato što često nema nikakve znake ili simptome i veliki broj ljudi i ne zna da ga ima.
Holesterol je povezan sa smrću 4 miliona ljudi godišnje, zato izmerite masnoće u krvi, izračunajte vaš indeks telesne mase.
Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti kod ljudi sa dijabetesom, a ukoliko ostane neprepoznat i nelečen na vreme, povećava rizik za nastanak oboljenja srca i moždanog udara.
Između 10-20 odsto pacijenata sa akutnim infarktom srca su osobe mlađe od 50 godina, a pušenje je najčešći faktor rizika i značajno povećava mortalitet.
Brojne epidemiološke studije su pokazale da su veći stepen fizičke aktivnosti i veći kardiorespiratorni kapacitet povezani sa ređom pojavom kardiovaskularnih bolesti i manjim mortalitetom. Pritom, i malo povećanje kardiorespiratornog kapaciteta rezultira značajnim smanjenjem rizika od mortaliteta.
Dijeta i vežbanje su povezani sa 50 odsto manjim rizikom od novih važnih kardiovaskularnih događaja u narednih 6 meseci posle infarkta.
Prestanak pušenja značajno smanjuje rizik od ponovnog infarkta srca, a korist od prestanka pušenja vidi se već tokom prvih 6 meseci.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
