Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2021, 06:39

Dan sećanja na žrtve Holokausta

Povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu danas su položeni venci na Spomenik žrtvama u kompleksu nekadašnjeg nacistickog logora smrti "Staro sajmište".

Obeležavanje Dana sećanja počelo je minutom ćutanja a vence su položili izaslanik predsednika Suzana Paunović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, predsednik skupštine grada Nikola Nikodijević i preživeli zatočenici logora smrti kao i članovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njihovih porodica.

Nikodijević je podsetio da je Jasenovac jedan od najvećih logora u Evropi i jedan od najvećih stratišta u istoriji gde je stradalo više od 600.000 Srba.

"Veoma je važno da gajimo kulturu sećanja na žrtve koje su stradale u Drugom svetskom ratu a posebno u logoru Jasenovac, kako se nikada ne bi ponovile", rekao je Nikodijević i podsetio na istoriju države Srbije i antifašistićku ulogu koju je imala tokom tog perioda.

Istakao je da je srpski narod ponosan na svoju istoriju jer je Srbija dala ogromnu žrtvu i stvorila jedan moderan posleratni svet na čijem temelju se zasnivaju Evropa i Evropska unija.

"Zbog toga nikako ne smemo da dozvolimo relativizaciju zločina", istakao je Nikodijević.

Objasnio je koliko je neophodno da nove generacije znaju sve o užasima nacizma i ekstremnih ideologija kako bi poštovali vrednosti antifašističke borbe.

"Politika grada Beograda je da istakne istorijsku ulogu ljudi koji su se u strašnim vremenima borili kao što je Dijana Budisavljević koja će uskoro dobiti i spomenik za sve ono što je uradila za srpsku decu", rekao je on.

Član Saveza Jevreja Josef Baruhović, kome je dalja rodbina nastradala tokom Drugog svetskog rata, na obeležavanje dolazi svake godine i smatra to obavezom svakog pojedinca kako se takva stradanja ne bi zaboravila.

"Važno je da se ovakvi događaji obeležavaju i neophodno je ponoviti i 100 puta kakvi zločini su se desili kako se nikada ne bi ponovili. Već postoje spekulacije o tome da li je bio holokaust i jaki pritisci da se istorija izokrene zato se zahvaljujem Vladi što organizuje ovakve događaje i čuva ih od zaborava", rekao je Baruhović.

Na današnji dan se sećamo svih Srba, Jevreja, Roma i mnogih drugih koji su 22. aprila 1945. godine pokušali proboj iz logora smrti u Jasenovcu, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Sećamo se svih čiji su životi ugašeni ideologijama zla i mržnje, industrijom smrti i užasnom fašističkom idejom da Srbi, Jevreji, Romi i mnogi drugi i nisu ljudska bića već predmeti za mučenje ubijanje i spaljivanje, navedeno je u saopštenju.

Sećanjem na njihove živote želimo da iskažemo punu posvećenost Srbije kulturi ljudskih prava, kulturi pomirenja i kulturi sećanja, napominje ministarstvo.

Vučić otvara izložbu "Sveti novomumučenici jasenovački..."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoriće večeras izložbu pod nazivom "Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja" u Istorijskom muzeju Srbije.

Izložba će biti otvorena u 19.00 časova, a povodom obeležavanja 22. aprila - Dana sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjice uspostavljanja NDH i sistema koncentracionih i logora smrti u Jasenovcu, saopštila je pres služba predsednika.

Koncentracioni logor "Jasenovac" jedno je od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu. Od 1941. do 1945. godine u tom logoru ubijeno je stotine hiljada civila, najvećim delom Srba, kao i Jevreja i Roma uključujući i desetine hiljada dece (logor u Jastrebarskom).

Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, logor je obuhvatao više lokaliteta na teritoriji današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Najzloglasniji nacistički logor na teritoriji okupirane Srbije bio je na Starom Sajmištu čiji su zatočenici, uglavnom Srbi, Jevreji i Romi, masovno ubijani od 1941. do 1944. godine.

"U Jasenovcu do 22. aprila 1945. godine, kada je došlo do proboja ostalo svega 1.220 logoraša. Od preostalih 1.073, proboj je izvršilo 600, kada su shvatili da ih čeka sigurna smrt. Istog dana, proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari. Iz Ciglane proboj je preživelo 118, a iz Kožare 11 logoraša. Ustaše su prvo prišle likvidaciji ženskog logora. Poslednja grupa od 80-ak žena ubijena je dan ranije", navodi Savez Srba u regionu.

Kultura sećanja

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog saopštilo je danas da se sećanjem na sve žrtve Holokausta, genocida i fašizma u Drugom svetskom ratu iskazuje puna posvećenost Srbije kulturi ljudskih prava, pomirenja i kulturi sećanja.

Sećamo se svih Srba, Jevreja, Roma i mnogih drugih koji su 22. aprila 1945. godine pokušali proboj iz logora smrti u Jasenovcu, navodi se.

Sećamo se svih čiji su životi ugašeni ideologijama zla i mržnje, industrijom smrti i užasnom fašističkom idejom da Srbi, Jevreji, Romi i mnogi drugi i nisu ljudska bića, već predmeti za mučenje ubijanje i spaljivanje, dodaje se u saopštenju.

Mladi iz dijaspore se uključili u obeležavanje Dana sećanja

Organizacija Teslin narod i Mladi Tesline Naučne Fondacije (TNF) iz dijaspore organizovaće danas na Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtva fašizma online konferenciju o ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac.

Skup "Jasenovac i naša kultura sećanja" na kojoj će govoriti mladi iz Srbi iz Švedske, Kanade, Amerike ali iz matice biće prilika da se čuju razmišljanja mladih u dijaspori o genocidu nad Srbima u Jasenovcu, ali i drugim logorima u NDH tokom Drugog svetskog rata, rekao je za Tanjug osnivač TNF iz Filadelfije Nikola Lončar.

"Mladi Srbi dijaspore će preneti sećanja svojih predaka o stradanjima Srba. Oni se bore da se ti stravični zločini nad srpskim narodom nikada ne zaborave. Boriće se za pravdu i istinu, trudiće se da ispričaju celom svetu da se u jednoj malenoj zemlji dogodio strašan zločin prema stotinama hiljada ljudi srpskog naroda, a o kome se na žalost, vrlo malo zna i pred kojima zapadna javnost često zatvara oči", naveo je Lončar.

Konferenciju će voditi Julijana Pandurević iz Kanade koja je organizovala veliku akciju za potpisivanje peticije o Jasenovcu u vezi sa projekcijom filma "Dara iz Jasenovca" i nedobronamernom kritikom u "Los Anđeles Tajmsu" koju je do sada potpisalo više od 35.000 ljudi.

Prema rečima Lončara, Pendurević želi da sa svetom podeli neverovatnu i hrabru priču o Srbima koja je tim više upečatljiva jer su mnogi članovi njene porodice ubijeni u NDH.

Cilj konferencije prema navodima osnivača TNF Nikola Lončara je da se nikada ne zaboravi ni činjenica da su ustaše 1941. najavile da će trećina Srba biti prekrštena, trećina proterana a trećina ubijena.

Prema rečima Lončara jedan od učesnika skupa biće i mladi Aleksandar Ðuričić, predsednik srpsko-američke liderske konferencije čija je porodica, na neki način, prošli strahote ustaštva i Jasenovca, a deda mu je preživeo logor i dan danas je živ.

Konferencija će se održati 22. aprila, na dan kada je koncentracioni logor Jasenovac neoficijelno zatvoren, i na dan kada je u Srbiji nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma, a, kako kaže Lončar, "pristigle generacije mladi progrnanih iz RH godina žele svetu prikazati istinu i ova konferencija je samo jedna iz serije konferencija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...