Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Mar.2017, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Srbija na udaru readmisije?
Mađarski parlament nedavno je izglasao ponovno uvođenje sistematskog pritvaranja migranata koji uđu u Mađarsku i njihovo zadržavanje u takozvanim tranzitnim zonama na granici sa Srbijom, odnosno Hrvatskom. Pored toga, usvojeni su i novi propisi kojima se dodatno ograničavaju prava tražiocima azila, a policiji daju veća ovlašćenja u slanju migranata nazad u Srbiju.
U Mađarskoj je trenutno 29 hiljada migranata koji traže azil, a imajući u vidu dosadašnje stroge >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kriterijume koje je zadovoljilo tek oko 420 tražialca, svi ostali mogli bi da se nađu na udaru readmisije.
Na to upozorava i direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović:
"Po Ugovoru o readmisiji Mađarska može da vrati svakog ko ilegalno pređe iz Srbije u Mađarsku i ja se plašim da će oni to intenzivirati. Ukoliko Mađarska insistira na readmisiji, naša obaveza po međunarodnom ugovoru je da prihvatimo nazad svakoga ko uđe sa naše teritorije. To je otežavajuća okolnost za nas, jer mi nemamo takve ugovore o readmisiji na jugu. Znači sa Bugarskom i Makedonijom to sve teško ide", kaže Đurović.
Naš sagovornik navodi da ljudi u Srbiju stižu svakodnevmno i da će ih sa lepim vremenom biti sve više.
"Sa druge strane nema dovoljno mesta za sve koji su u Srbiji.Ograničeni su kapaciteti a i oni nisu predviđeni za duži boravak. Mi moramo pod hitno da proširimo kapacitete i da im promenimo njihovu namenu, jer ljudi sada borave kod nas mnogo duže. Sa novim restrikcijama na Mađarskoj strani, sigurno je da za te ljude, ali i za Srbiju predstoji teže vreme. Ono što ja vidim kao jedino rešenje, jeste da povećamo kapacitete", zaključuje Radoš Đurović.
Član Vladine Radne grupe za pitanje migracija Nenad Ivanišević kaže, međutim, daneće biti značajnijeg povećanja kapaciteta u prihvatnim centrima.
"Trenutno radimo na poboljšanju uslova u sadašnjim prihvatnim centrima. Ukoliko bude potrebe, u dogovoru sa kolegama u Preševu, moguće je napraviti dotatne kapacitete, ali to će zavisiti od interesovanja. U ovom momentu u prihvatnim centrima boravi oko šest hiljada ljudi i van njih je oko hiljadu. Jedan deo ljudi odbija da dođe u centre. Mi ne primenjujemo silu nad migrantima osim ako se radi o krivičnim delima, tako da za sada nema potrebe za povećanjem kapaciteta", smatra Ivanišević.
On upozorava na to da Balkanska ruta nije potpuno zatvorena, jer kako kaže, da jeste, sada ne bismo pričali o ovom problemu. Dodaje međutim da ne bi trebalo očekivati ekstremno povećanje broja migranata u našoj zemlji, jer će se, kao i do sada, otvoriti alternativne rute.
"Ukoliko i dođe do većeg priliva migranata, oni se sigurno neće zadržavati u Srbiji i moguće je da će se njihove rute promeniti. Podsetiću da se ruta iz Mađarske u Hrvatsku prošle godine promenila onog trenutka kada je Mađarska u septembru zatvorila svoje granice. Ako migranti dobiju jasne poruke da je nemoguće preći mađarsku ili hrvatsku granicu, oni ili neće dolaziti, ili će tražiti nove rute. Meni se čini da je u ovom momentu najzgodnija ruta prema Bosni i Hercegovini", smatra Ivanišević i podseća na to da Mađarska nije prva zemlja koja je ovo uradila te da je slične mere donela i Slovenija.
On ponavlja da je stav Srbije o migrantskoj krizi je dobro poznat i neće biti menjan. Od Evropske unije očekuje jedinstveno rešenje i voljna je da u njemu učestvuje, ali neće biti ni tampon zona ni parking za migrante.
Za Radoša Đurovića, ovo je važna politička poruka, ali on upozorava na to da nas dosadašnja politika zemalja iz okruženja prema migracijama, primorava na to damoramo da budemo spremni na prihvat većeg broja izbeglica.
"Ja bih podsetio da ovo nije samo politička odluka, nego odluka koja će naše ljude pogađati dalekosežno. Pitanje ljudi koji bi bili van sistema je izuzetnovažno za naše lokalne sredine. Mi ne smemo da izgubimo kontrolu nad migracijom. Nas će vreme pre, ili kasnije da natera da te ljude uključimo u sistem. Bolje pre, da nemamo eskalaciju socijalnih zdravstvenih i drugih problema, nego kasnije", tvrdi Đurović.
Ivanišević napominje da , iako država komunicira sa međunarodnim organizacijama i drugim državama u regionu, ne može se očekivati da će ta saradnja biti potpuno iskrena:
"Svaka država gleda svoje interese i mi to vidimo na terenu. Igra se ping - pong sa ovim ljudima. Do sada Srbija nije mogla da se osloni na korektnu saradnju sa Makedonijom, Bugarskom i zemljama na jugu. Srbija je praktično u migrantskoj krizi između čekića i nakvnja i tu je naš položaj veoma težak", zaključuje Đurović.
Trenutno je u prihvatnim centrima u Beogradu i Preševu situacija pod kontrolom, a uslovi za migrante su zadovoljavajući. Problem međutim raste u tranzitnim kampovima u Šidu i Adaševcima gde je oko tri hiljade migranata i stalno stižu novi. Problema ima i u Subotici u kojoj zbog popunjenih kapaciteta , raste broj migranata van prihvatnog centra. Reč je uglavnom o ljudima ili nisu uspeli da uđu u Mađarsku, ili su vraćeni , a među njima ima dosta povređenih, pa i pretučenih.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
