Izvor: Magyar Szó, 17.Apr.2015, 07:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brz i usamljen život
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (WHO) depresija će do 2020. godine biti druga bolest po rasprostranjenosti. Takođe procene ove organizacije govore i o tome da 15 posto obolelih od depresije u nekom periodu svoga života pokuša samoubistvo. Stručnjaci se slažu u oceni da rano otkrivanje bolesti umnogome potpomaže šanse za ozdravljenje i poboljšanje kvaliteta života pacijenta. Stručnjak za mentalnu higijenu, Tinde Ric Denč, za „Mađar so“ kaže da se danas mnoge pojave >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << nazivaju depresijom, a koje to zapravo i nisu.
- Na primer ako je neko privremeno tužan, deprimiran, često dobija etiketu da je depresivan. Depresija je stanje trajne loše volje, tuge, umora u kojem se svet čini nezanimljiv, a problemi nepremostivi. Ako je ovo stanje trajno, nakon nekog vremena će uticati na potpuno funkcionisanje pojedinca; svakodnevne funkcije će se smanjivati. Istovremeno se može izjaviti da je depresija jedna od najčešćih mentalnih bolesti današnjice. U 21. veku je mnogo više obolelih od depresije nego ranije, prema nekim istraživanjima skoro svaka peta žena je u svom životu jednom doživela depresiju, a među muškarcima je deset posto obolelih. Stručna literatura kaže da žene dva puta češće obolevaju od depresije nego muškarci, ali ja mislim da danas već ne postoji tolika razlika u oboljevanju. Veća je verovatnoća da su muškarci manje motivisani da prihvate svoju bolest i da se obrate stručnjaku za pomoć. Kod muškaraca je teško primetiti simptome depresije zbog toga što se ovi simptomi u velikoj većini slučajeva oličavaju u problematičnom ponašanju i konzumiranju alkohola.
Tradicionalne vrednosti su izgubile na značaju, nezaposlenost ide ruku pod ruku sa gubljenjem samopoštovanja, jedina vrednost za mnoge postaje materijalno blagostanje. Živimo mnogo brže nego što je to ranije bilo uobičajeno, a i mnogo usamljenije. Sa nestankom velikih porodica koje su karakterisale prošli vek, sa sve većim brojem mikroporodica, sa velikim brojem razvoda, pojedinac sve češće ostaje sam sa svojim problemima, teškoćama i tugom. Sve to pomaže pojavu depresije. Stalna napetost pojačava stres, a konstantan stres takođe može pomoći pojavu depresije. Ne postoji pojedinac koji, ukoliko u određenom vremenskom periodu biva prinuđen da se suočava sa velikim i značajnim traumama, sve to može izdržati psihički stabilno. U pojavi depresije veoma značajnu ulogu igraju rano detinjstvo, porodični bekgraund, sposobnost pojedinca da se suoči i izbori sa problemima, socijalna kompetencija, životne situacije i slično. Neobrađene traume, oštećenja koja su rezultat ranijih životnih prilika mogu u kasnijoj dobi izazvati depresiju. Što se tiče Vojvodine: nezaposlenost, egzistencijalni problemi, nesigurna budućnost i nesigurnost koja iz svega toga potiče mnoge baca u depresivna stanja.
- Na osnovu kakvih simptoma, znakova, obolela osoba ili njegova porodica može posumnjati da nešto nije u redu?
– Depresija obično nema, ili veoma retko ima fizičke simptome. Treba paziti na sledeće: ako je osoba stalno tužna, ako strepi od nečega, ako se oseća praznom, ako ne nalazi razloge za radost, ako je izgubila smisao za humor, ako je često besna ili nervozna, ako malo spava ili baš mnogo, ako joj se apetit i telesna težina naglo smanjuju ili povećavaju, ukoliko je pojedinac sve manje produktivan u svom radu, ako se gubi zainteresovanost za stvarima koje su ranije pričinjavale radost, ako se osoba suočava sa teškoćama u koncentraciji, ako ima izostanke pamćenja, ako nije u stanju da donosi odluke, ili ima osećaj griže savesti, ako je nezainteresovana za sve oko sebe... Ukoliko se više od tri od navedena simptoma jave kod pojedinca, nije loše posetiti stručnjaka. Kod bolesnika su česte misli o smrti i samoubistvu. Zbog karakteristika depresije bolesnici se ne obraćaju često stručnjaku, a njih traže samo ako se bolest već razbuktala.
- Kako se depresija najefikasnije leči?
– Lečenje zavisi od toga u kojoj fazi depresije se osoba nalazi. Blaga depresija se ne leči medikamentima, dovoljna je i psihoterapija. U težim slučajevima su potrebni lekovi, ali je najbolje da lekove upotpunjava i psihoterapija. Mora se znati da okolina ima veliku ulogu kod svake mentalne bolesti: ukoliko je sredina pozitivna, ukoliko je spremna na saradnju sa pacijentom i sa lekarom, onda je lečenje mnogo efikasnije.
- Kakva je veza između samoubistva i depresije?
– Pojedina stručna literatura govori o tome da je dve trećine samoubica depresivno, ali to može biti zavaravajuće s obzirom da simptome koje predhode samoubistvu kasnije karakterišu kao depresiju. U pozadini samoubistva je uvek neka psihijatrijska anomalija, od kojih je depresija samo jedna od mogućih razloga. Depresija koja se ne leči može biti opasna jer povećava zavisnost od alkohola ili narkotika, što dovodi do raspada porodice, socijalnih veza, a što rezultira produbljivanjem depresije. Ako se taj krug ne uspe preseći na vreme to može dovesti do samoubistva.
- Koliko je sposoban čovek 21. veka da se raduje, da bude sretan?
- Aristotel je rekao da sreća nije stanje nego aktivnost. Svakodnevno možemo videti da se ne bavimo teškoćama koje trebamo preći do cilja, sve dok imamo ciljeve i planove. Vrednovanje samog sebe zavisi od toga kakve ciljeve čovek postavlja pred samog sebe, kada se oseća uspešnim, što je i preduslov u prevenciji depresije. Ako su naši rezultati u saglasnosti sa našim sposobnostima, ako umemo da se radujemo stvarima, ako smo sposobni sarađivati sa okolinom i ako umemo održavati meru u svemu, onda smo psihički zdravi. Ali današnje potrošačko društvo proizvodi ljude koji nemaju poverenja, koji su neprijateljski nastrojeni, koji se dosađuju, koji svoje unutrašnje strepnje pokušavaju rešavati sa sve novijim zanimljivostima, ali i sa agresijom. Osobom koja nema poverenja, koja nema ciljeve, koja gradi samo prolazne veze, je mnogo lakše manipulisati nego psihički zdravim ljudima.
