Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jul.2021, 12:00

Brnabić na svečanoj akademiji povodom Dana borca: Bez pamćenja svih naših bitaka neće biti ni nas

Ime Sloboda napisano je 4. jula 1941. godine preko cele jedne zemlje, preko svakog njenog grada, svake ulice, i svake kuće i napisano je na jedini način na koji je moglo da se napiše, sopstvenom krvlju, rekla je večeras premijerka Ana Brnabić na svečanoj akademiji povodom Dana borca u Narodnom pozorištu u Beogradu.

"Ime Sloboda napisano je mnogobrojnim životima, suzama koje su tekle decenijama nakon što je sloboda izvojevana. Napisana je u jurišu i da bude večno i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nikada ne bude zaboravljeno, velikim slovima, da se vidi iz svakog kutka sveta, da ga ponavljaju generacije koje dolaze i da zauvek stoji kao znak i kao opomena", naglasila je premijerka Brnabić.

Dodala je da je sloboda najveća obaveza, lična i društvena sveta dužnost da se bira da se bude svoj i da se samostalno odlučuje.

"Biti svoj na ovim našim prostorima je predugo bio samo san, a kada je počelo da se ostvaruje to nije moglo na drugi način nego u sopstvenoj krvi, uz nesebičnu žrtvu i grobove koji su i sami bili spremni da se bore", rekla je Brnabićeva.

Naglasila je da je danas mnogo različitih pogleda na prvu i drugu Jugoslaviju i na jugoslovenski ideal kojem su mnogi iskreno težili.

"Znam da mnogi žele danas da deo toga zaboravimo, da proglasimo za grešku, ali ako to ikada sebi dozvolimo, zar nećemo brišući taj deo istorije izbrisati i sebe", upitala je premijerka.

Dodala je da bez pamćenja bitaka iz oba Balkanska rata, Prvog i Drugog svetskog rata, bez svih ofanziva i bombardovanja nema ni nas.

"Danas pamteći to, mi po prvi put u istoriji dižemo generacije koje nisu rođene da bi umrle za slobodu. Danas živimo slobodu koja nam omogućava ne samo da je sanjamo ili da se borimo za nju, već u njoj učestvujemo, da je gradimo i to ne oružjem, nego sopstvenim rukama", navela je premijerka Brnabić.

Naglasila je da današnja Srbija nije Srbija protiv, već Srbija za, koja ne ratuje više ni sa drugima ni sa sobom, nego samo pamti da bi imala budućnost.

"Evropa je 1941. godine ćutala vođena strahom ili diplomatskim razlozima, samo su mali narodi Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, narodi BiH, umesto belih zastavica podigli puške i bajonete dajući do znanja raspomamljenoj aveti nacizma da slede princip iskovan još u Španskom građanskom ratu 'No pasaran'", rekao je predsednik SUBNOR-a Srbije general Vidoje Kovačević.

Istakao je da veliki 4. jul ne sme biti istisnut iz kolektivnog sećanja novih generacija, jer smo svedoci da pojedine vlade u svetu "retuširaju činjenice" i plasiraju lažne vrednosti.

"Mi potomci junaka svih oslobodilačkih ratova, od Prvog srpskog ustanka do NATO agresije, moramo pokazati da smo izvukli pouke iz svih stradanja i da ćemo mudrom politikom vojne i svake druge neutralnosti koju vodi naše državno rukovodstvo sačuvati naš narod od nekog budućeg nacifašizma", poručio je Kovačević.

On je u ime SUBNOR-a povodom 80 godina od dizanja ustanka naroda Jugoslavije dodelio plakete predsedniku Međunarodne federacije antifašista Vilmošu Hantiju, premijerki Ani Brnabić i ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević.

Na velikoj pozornici Narodnog pozorišta izveden je prigodan kulturnoumetnički program kojim su oživljene uspomene na borbu partizanskih jedinica u Drugom svetskom ratu.

Svečanoj akademiji prisustvovali su Delegacije Bosne i Hercegovine, Portugala, Mađarske, Republike Srpske, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore.

Prisutni su pozdravili nekolicinu živih boraca partizanskih jedinica, među kojima narodnog heroja Petra Matića, koji za dva dana navršava 101. godinu života.

Odluka donesena 4. jula, to smo mi danas, to je naše nasleđe i ponos

Dan borca obeležen je danas centralnom manifestacijom ispred Muzeja ''4.juli'' u Beogradu.

Premijerka Brnabić, kao izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, položila je venac na spomenik "Poziv na ustanak", a venac je položio i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić.

Brnabić je kazala da se danas sećamo i obeležavamo jedan od najvažnijih datuma naše istorije ističući da se 4. jula 1941. godine glas našeg naroda i glas antifašista daleko čuo, toliko daleko da osam decenija kasnije, kako je istakla, imamo odgovornost, ali veliku potrebu da se tog datuma zauvek sećamo.

"I da ga glasno pošaljemo poruku da ga nikad nećemo zaboraviti. Pamtićmo sve poginule borce NOB-a i dok smo živi odavaćemo priznanje svim učesnicima tog rata", poručila je Brnabić.

Premijerka je rekla da danas takođe potvrđujemo tezu da ne samo da stvaramo istoriju nego da smo istorijom i stvoreni.

"Odluka koja je tada doneta u kući Ribnikar, to smo mi danas, to je naše nasleđe i ponos", kazala je ona.

Istakla je da je u kući Ribnikar otpočela ne samo borba za slobodu, već mnogo više od toga, borba za ono što sloboda jeste - pravo da se drugačije razmišlja, govori, razlikuje i izabere.

Brnabić je kazala da se porodica Ribnikar koja je pravo na slobodu založila još 1904. godine kada je osnovala Politiku.

"Nama je dala istovremeno i osećaj svesti da sloboda univerzalna vrednost, da ne može da se dobije, osvoji i izgubi već da samo može i treba da se živi i da je u svima nama", rekla je premijerka.

Ceremoniji polaganja venaca prisustvovala je i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Darija Kisić Tepavčević.

Obeležavanju su prisustvovali učesnici NOB-a i njihovi potomci koji su, nakon intoniranja himne Srbije, spontano zapevali himnu bivše SFRJ "Hej Sloveni" i uzvikivali "Jugoslavija, Jugoslavija".

U ime boraca vence su položili narodni heroj Petar Matić, star 102 godine, i predsednik SUBNOR-a Vidosav Kovačević, a cveće su položili i predstavnici antifašističkih udruženja iz Mađarske, Portugala, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.

Obeležavanje praznika organizovao je SUBNOR u sklopu obeležavanja 80 godina od početka antifašističkog ustanka a pod pokroviteljstvom predsednika Srbije i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Tim povodom, uručene su "Medalje borca" borcima iz Drugog svetskog rata.

Na današnji dan 1941. godine u Beogradu je održana sednica Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, na čelu sa Josipom Brozom Titom,na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka protiv fašističkih zavojevača i njihovih pomagača

Kuća Ribnikara u kojoj je održana sednica kasnije je pretvorena u Muzej ''4. juli''.

Nakon toga usledili su ustanci u svim krajevima Jugoslavije, u Srbiji je ustanak podignut 7. jula, u Crnoj Gori 13. jula, u Sloveniji 22. jula, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj 27. jula, a u Makedoniji 2. oktobra 1941. godine.

Veterani i u Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajnciu, Rekovcu...

Polaganjem venaca i cveća i odavanjem počasti minutom ćutanja na Spomenik nosilaca "Partizanske spomenice 1941." godine na Gradskom groblju, učesnici Narodno-oslobodilačke borbe (NOB) i građani Jagodine, danas su obeležili 4. jul, Dan borca.

Počast poginulim borcima i antifašistima u Drugom svetskom ratu odata su i na spomen obeležjima u Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajnciu i Rekovcu, rekao je Tanjugu predsednik Okružnog odbora za Pomoravski okrug Jovan Trbušić.

Uspomene na NOB 1941-1945. godine evocirao je kraj spomenika u Jagodiji predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Jagodine i direktor Istorijskog arhiva u ovom gradu Dejan Tanić.

On je istakao da je antifašistička borba Srbije i tadašnje Jugosllavije "Srbiji i Jugosalaviji odredila počasno mesto u novoj istoriji".

Na današnji dan 1941.godine, 4. jula, doneta je odluka u vhu komunističkog pokreta o podizanju ustanka i taj datum se obeležava kao Dan borca u Srbiji, a nekada i u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Tanić je istakao da je Dan borca značajan jer je tada doneta odluka o podizanju ustanka, definitivno, mada je on bio pripreman duže vreme, i pre napada fašističke Nemačke na Sovjetski Savez, a "ustanak je dobio kasnije, to je važno da se kaže, u avgustu i septembru, veliku masovnost i bio je, može se reći, opštenarodni".

Činjenica je da su antifašistički pokret, antifašistička ideja i antifašistički duh kod srpskog naroda sigurno bio najizraženiji u Evropi i nema naroda u Evropi, kod koga je bio toliko izražen antigermanski i antifašistički duh, ocenio je Tanić.

Dodao da je još jedino u Poljskoj taj duh antifasizma bio na visokom nivou.

U borbama protiv fašističkog okupatora sa područja Pomoravlja, Resave i Levča poginulo je 2.000 borca, a sa područja Jagodine 760 boraca.

Na Juhoru, na mestu Dobra voda, biće tradicionalno 7. jula obeležen i Dan ustanka naroda Srbije, koga zajednicki pripremaju SUBNOR Jagodine, Ćuprije, Despotovca, Paraćina, Rekovca i Varvarina.

Reč je o centralnoj svečanosti za ovaj deo Srbije a ove godine je domaćin SUBNOR Paraćina.


Pogledaj vesti o: Jagodina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Tanić: Antifašistička borba Srbiji i Jugoslaviji odredila počasno mesto u novoj istoriji