Izvor: Blic, 23.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beže u smrt zbog dugova
Biznismeni kojima je propao posao, stari i senilni ljudi, tinejdžeri sa lošim ocenama i porodičnim problemima najčešći su profil ljudi čiji se nestanak prijavljuje novosadskoj policiji, kaže za „Blic" Vasilije Simić, samostalni policijski inspektor i vođa grupe za potrage SUP-a Novi Sad.
Na području Novog Sada, odnosno Južnobačkog okruga, od početka godine prijavljen je nestanak 158 osoba. Njih 137 je pronađeno, a 21 osoba se i dalje vodi kao nestala. U proteklih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 15 godina nestale su 784 osobe, od čega je pronađeno 687, a za 102 novosadska policija traga. Prema rečima inspektora Vasilija Simića, godišnje nestane od 150 do 180 osoba, od čega između petoro i 15 ljudi ne bude pronađeno. U oko 10 odsto slučajeva pronađene osobe su mrtve, a njihova tela policija najčešće nalazi po šumama, atarima i u Dunavu. Od trenutno tražene 21 osobe, kaže Simić, za njih šestoro se osnovano pretpostavlja da su se utopili u reci.
- Među nestalima najviše je starih, bolesnih i senilnih ljudi, koji odu od kuće pa ne umeju da se vrate. U poslednje vreme izuzetno često nam se prijavljuje nestanak novopečenih mladih biznismena. Mnogi od njih, zbog propalog posla i zbog dugova, odlučuju da napuste porodicu. Neke pronađemo na vreme i ubedimo ih da se vrate, ali se neretko, nažalost, dešava i da u bekstvu okončaju život samoubistvom - kaže Simić.
Simić navodi da maloletnici čine mali procenat od ukupnog broja nestalih. On kaže da se takvi slučajevi gotovo uvek završavaju hepiendom, a dramatična oproštajna pisma budu demantovana čim zahladni ili se ogladni. - Mnogo češće nestaju devojčice nego dečaci, pogotovo devojčice od 15 do 17 godina. One obično beže od kuće zbog problema u porodici, odu kod drugara, a neke se i udaju. Kad je leto, uglavnom odlaze u Crnu Goru da rade, obično da konobarišu, a kad prođe sezona, vraćaju se same. Nažalost, nije redak slučaj da počnu da se bave i prostitucijom - priča Simić.
Najveći broj maloletnika, po rečima našeg sagovornika, nestaje krajem školske godine, zbog loših ocena, što je najčešće „samo dobar trik da roditelji zaborave na probleme u školi".
Potraga za nestalim osobama, bila uspešna ili ne, po rečima našeg sagovornika, može da traje i po petnaest godina. U slučaju pokretanja pitanja nasledstva nestalog čoveka obično je potrebno da prođe više od deset godina bezuspešnog traganja da bi nestali bio proglašen mrtvim, a naslednici „namireni".
Ne znaju datum rođenja deteta
Potragu za nestalim osobama policiji otežava kada porodica nema precizne podatke o nestalim članovima. To je uglavnom slučaj kod romskih i siromašnih porodica, kada recimo otac ne zna datum rođenja svog deteta, nema fotografiju, niti zna šta je dete imalo na sebi kad je nestalo, tako da onda ne znamo koga zapravo tražimo - priča Simić, apelujući na sve građane da svaku informaciju o bilo kome za koga sumnjaju da je nestao prijave na telefone 488-4179, 4884183, ili da se jave najbližoj stanici policije.
Udaju prijavljuju kao kidnapovanje
Iako se ne baš zanemarljiv broj nestanaka završi fatalno, postoje i „vedrije" situacije, kada policija učestvuje u sitnim porodičnim razmiricama.
- Dešava nam se da roditelji nisu zadovoljni momkom kog je njihova ćerka izabrala, pa nam prijavljuju nestanak, tvrdeći da je ona kidnapovana. S druge strane, imamo situacije kada nam deca prijave nestanak roditelja, a roditelj zapravo živi srećan sa nekim u koga se pod stare dane zaljubio. U takvim slučajevima deci je češće stalo do roditeljske penzije nego do samih roditelja. Pored toga, imamo mi i naših redovnih pacijenata koji nestaju po deset-petnaest puta godišnje, pa ih mi onda tražimo - kaže Simić.
