Izvor: TangoSix.rs, 09.Feb.2017, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raketni sistem PVO Buk-MB
Artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva Vojske Srbije mogle bi 2018. godine biti značajno pojačane raketnim sistemom 9K37 ‘’Buk’’. Tada bi iz Belorusije trebala da stigne donacija koja se sastoji od dva diviziona a najverovatnije bi to bili sistemi u varijanti beloruske modernizcije Buk-MB.
Ipak pojedinosti oko ovog posla saznaćemo nakon završetka pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << koji počinju u maju a u kojima će biti definisano koliko će koštati modernizacija koja je i zvanično najavljena. Treba podsetiti da je prethodno prilikom posete Moskvi krajem decembra prošle godine, kada je dogovorena donacija 6 lovaca MiG-29, rečeno da će se sa Rusijom 2018. pregovarati takođe o raketnom sistemu Buk.
Punkt za borbeno upravljanje 9S470MB / Foto: Air Power Australia Website/Miroslav GyűrösiDetaljnije o Buku smo pisali kada je ovaj sistem svetu postao poznatiji po tome što je njime 17. jula 2014. godine iznad Ukrajine oboren putnički avion Boeing 777 malezijske kompanije Malaysia Airlines. Ovoga puta detaljnije ćemo se osvrnuti na, za nas interesantnu, modernizovanu izvedbu Buk-MB.
Belorusija je, kao država sa veoma razvijenom vojnom industrijom, početkom 2000.tih godina krenula u program modernizacije sovjetskog/ruskog raketnog sistema PVO srednjeg dometa tipa Buk u varijanti Buk-M1. Nosilac razvoja bila je beloruska firma ‘’Геоинформационные системы управления’’, koja se nalazi u okviru kompanije ОАО ‘’АГАТ-системы управления’’ iz Minska. Prvi put Buk-MB je prikazan javnosti na izložbi naoružanja MILEX 2005. godine da bi prvi i za sada jedini korisnik ovog sistema, Azerbejdžan, svoje sisteme pokazao na vojnoj paradi u Bakuu juna 2013.
Ciljevi modernizacije su bili pre svega povećanje efikasnosti sistema što je postignuto zamenom stare elektronske opreme novom znatno savremenijom, povećanjem otpornosti na ometanje, poboljšanjem ergonomije kompleksa i integracijom efikasnog interfejsa za razmenu informacija i to u automatizovanom komandnom mestu 9S52M1RB. Takođe u novom kompleksu se nalaze i podsistemi koji služe za obuku kao i simulaciju borbenih operacija.
Radne stanice u samohodnom lansirnom vozilu.Najveće izmene pretrpela je elektronika punkta za borbeno upravljanje sistema (PBU) kao i samohodnog lansirnog oruđa (SOU). Kao rezultat modernizacije, osnova ova dva elementa kompleksa dobila je 80 procenata novih modernih sistema. Vozilo za snabdevanje raketama koje ujedno može i da ih lansira (PZU) ima oko 20 posto izmena. Uz obnavljanje osnovne baze PBU, SOU i PZU uz modernizaciju se dobija i remont guseničnih vozila na kojima se nalaze ovi sistemi.
Modernizovani punkt za borbeno upravljanje PBU dobio je novu oznaku 9S470MB a od svog prethodnika se odlikuje promenom izgleda radnih mesta poslužioca jer su ugrađena četiri moderna ravna ekrana na kojima se prati borbena situacija. Osim toga ugrađena je i nova komunikaciona i navigaciona oprema sa mogućnošću korišćenja sistema GPS i GLONASS.
Novo samohodno lansirno oruđe SOU sa oznakom 9A310MB kao i samohodno utovarno lansirno vozilo PZU 9A39MB su takođe dobili modernizovane radne stanice kao i elektronsku opremu koja uključuje i sisteme veze i navigacije. Na 9A310MB je integrisan i laserski daljinomer koji je razvijen u Belorusiji.
Organizaciona šema diviziona sistema Buk-MB / Foto: OKB “TSP“U formaciji diviziona raketnog sistema Buk-MB načinjene su određene izmene u odnosu na raniju organizaciju sistema Buk. Svaki divizion ima obično tri baterije a svaka baterija po dva samohodna lansirna oruđa 9A310M i jedno lansirno-utovarna vozilo 9A39MB. U divizionu se nalaze jedan punkt za borbeno upravljanje 9S470MB kao i jedna radarska stanica 9S18M1 ‘’Kupol-M1’’.
U izvoznoj varijanti umesto radara Kupol nalazi se ukrajinska radarska stanica 80K6M. Formacija diviziona može se menjati u zavisnosti od potreba naručioca a baterija Buka MB može dejstvovati i samostalno.
Unutrašnjost komandno-štabnog mesta KŠM ‘’Redut-221’’.U sistem je ubačeno komandno-štabno mesto KŠM ‘’Redut-221’’ a tu je i standardna oprema koju čine tehnička sredstva za održavanje i remont u šta spadaju pokretne radionice MTO 9V881MB za održavanje radio-elektronske opreme, zatim MTO-AT i ATG za održavanje vozila guseničara i točkaša. Za remont radio-elektronske opreme koriste se mašine MRTO-1 a za remont vozila MRTO-2. Od pomoćnih vozila tu je kamion za transport raketa u kontejnerima 9T243MB, kamion dizalica KS-45719, prikolice ZIP-G 9T446 MB, agregati PES-100MB i PRU-2MB.
Za cilj koji predstavlja borbeni avion domet sistema iznosi 3 do 35 km po daljini i 0,015 do 22 km po visini sa raketama 9M38M1 dok je domet za isti cilj sa raketama 9M317 (koje koristi i ruski Buk-M2) 3 do 42 km po daljini i 0,015 do 25 km po visini. Zona uništenja krstareće rakete je 3 do 26 km po daljini i 0,015 do 6 km po visini, protivradarske rakete 3 do 20 km po daljini i 0,015 do 15 km po visini, i za taktičku balističku raketu 3 do 20 km po daljini i 2 do 16 km po visini.
Optoelektronski sistem na samohodnom lansirnom vozilu / Foto: Miroslav GyűrösiRakete 9M38M1 i 9M317 imaju inercijalno i poluaktivno radarsko samonavođenje a verovatnoća pogotka je 0,71 odnosno 0,78. Samohodno-lansirno oruđe 9A310MB može gađati ciljeve maksimalne brzine od 800 do 1200 m/s, radarom može otkriti cilj efikasne refleksne radarske površine od 5 m2 na daljininama do 95 km i izvršiti zahvat na daljinama do 85 km.
Poseduje optoelektronski sistem a razmak između ovog vozila i punkta za borbeno upravljanje (ili utovarno-lansirnog oruđa) je 1-5 km. Optoelektronski sistem u idealnim vremenksim uslovima otkriva i prati ciljeve na daljini do 50 km dok njegov laserski daljinomer ima domet do 20 km.
Radar 80K6M.Punkt za borbeno upravljanje 9S470MB služi za automatizovano upravljanje borbenim dejstvom diviziona sistema Buk-MB sa mogućnošću istovremene obrade podataka za do 80 ciljeva.
Ukrajinski osmatrački radar 80K6M je decimetarski 3D radar dometa do 200 km po daljini i do preko 55 km po visini. Jedan divizion Buka MB sa svim svojim elementima sposoban je da istovremeno prati i obrađuje podatke za 255 ciljeva. Ubacivanjem komandno-štabnog mesta KŠM ‘’Redut-221’’ je za dva do tri puta skraćeno vreme potrebno za upravljanje potčinjenim odeljenjima a njihova efektivnost u borbenim dejstvima povećana za 10-15 procenata.
Trenažer Buka-MB.Po svojim karakteristika Buk-MB (koji u principu predstavlja modernizovani Buk-M1) ima slične karakteristike kao ruski Buk-M2 ali je pre uporediv sa verzijom Buk-M1-2 sa kojom deli sposobnost gađanja ciljeva na kopnu i moru na daljinama do 25 km. Nakon izvršene modernizacije proizvođač daje garanciju osnovnih elemenata sistema ne manje od 15 godina. Za obuku je razvijen elektronski trenažer sa svim pratećim sistemima a obuka ljudstva traje 1,5 do dva meseca.
Divizion Buka MB se može uvezivati sa drugim jedinicama višeg nivoa a njegov punkt za borbeno upravljanje 9S470MB se obično vezuje za komandno mesto brigade koje je opremljeno automatizovanim sistemom upravljanja Poljana-RB a u režimu radio tišine može primati informacije sa drugih radarskih stanica. Svi brigadni automatizovani sistemi upravljanja vezuju se u operativno-taktički automatizovani sistem Bor-2P ili 1M1 koji radi na nivou komande RV i PVO. Ovako integrisani sistem višestruko povećava efektivnost upravljanja i borbene primene raketnih jedinica PVO.
The post Raketni sistem PVO Buk-MB appeared first on Tango Six.
Pogledaj vesti o: Moskva
.jpg)
