Izvor: BKTV News, 11.Nov.2017, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena spomen ploča prvom srpskom fotoreporteru Risti Marjanoviću
Spomen ploča Risti Marjanoviću (1885-1969), prvom srpskom fotoreporteru, koji je mnoštvom fotografija zabeležio ratne događaje iz istorije Srbije, otkrivena je danas u Doma vojske Srbije.
Spomen ploču otkrili su je gradski menadžer Goran Vesić i članovi porodice Marjanovića. Vesić zahvalio porodici Marjanovićevoj porodici, Vojsci Srbije i svima koji su učestvovali u organizaciji ovog događaja. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<
"Ovo je još jedan dokaz da u poslednjih nekoliko godina pokušavamo da obnovimo kulturu sećanja, kao i da važni ljudi za našu istoriju i kulturu dobiju obeležje u Beogradu. Ako se budemo sećali svoje istorije i budemo učili na sopstvenim greškama, imaćemo bolju budućnost. Verujem da smo na ovaj način dali poseban doprinos u danu kada čitav progresivni deo sveta slavi pobedu i završetak Prvog svetskog rata", rekao je Vesić.
FOTO: Beoinfo
Gradski menadžer je podsetio da se danas obeležava 99 godina od završetka Prvog svetskog rata u kome je Srbija, kao i uvek, bila na pravoj strani.
"Mi smo u tom ratu izgubili 26 odsto stanovništva, skoro 60 odsto muškog stanovništva. Od 707.000 mobilisanih vojnika vojske Srbije, kući se vratilo 160.000, a ukupno je, što civilnih, što vojnih žrtava bilo između milion i 1.250.000", naveo je Vesić i ocenio da je to demografski udarac od koga se Srbija nikada nije oporavila.
FOTO: Beoinfo
On je istakao da je Rista Marjanović kao fotoreporter ovekovečio velike pobede na Ceru i Kolubari, povlačenje srpske vojske preko Albanije i svu tragediju i epopeju kroz koju su u Prvom svetskom ratu prošli naša vojska i naš narod.
"Zahvaljujući njegovim fotografijama u svetu su organizovane akcije pomoći srpskoj vojsci, u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, ali i Carskoj Rusiji. Prvi svetski rat je velika i svetla stranica naše istorije. Platili smo veliku cenu, jer je okupator vršio teške odmazde nad civilnim stanovništvom, do tada nezapamćene u Evropi. To se događalo kasnije, u Drugom svetskom ratu, ali u Prvom samo nad srpskim stanovništvom, naročito u Mačvi. Rista Marjanović je nastavio da radi svoj posao, odbio je saradnju sa Nemcima 1941. godine, da bi 1944. podario našem sećanju fotografije oslobođenja Beograda", dodao je Vesić.
Mnoge Marjanovićeve fotografije su danas izložene, naglasio je Vesić, i da nije bilo njih verovatno ne bismo znali mnoge detalje o herojskoj borbi Narodno-oslobodilačke vojske i Crvene Armije koja je oslobođenjem Beograda završena 20. oktobra 1944. godine.
"Rista Marjanović svedoči o jednom vremenu, o 20. veku, kada smo kao država učestvovali u dva svetska rata. Beograd je u tom periodu pet puta razaran, a svaki put smo bili na pravoj strani istorije i imali prijatelje širom svete. Iz njegovih fotografija bi trebalo da naučimo da više nikada ne dovodimo svoju zemlju u situaciju da mora da bude razarana i da bude žrtva velikog sukoba. Njegove fotografije su veliko bogatstvo i važno je što su Vojska Srbije i Grad Beograd doneli odluku da čuvaju uspomenu na njega", zaključio je gradski menadžer.
Rista Marjanović je rođen u Šapcu 1885. godine, u Beogradu je pohađao Srpsku slikarsku i crtačku školu Riste i Bete Vukanović, a ljubav prema fotografiji otkriva u ateljeu tadašnjeg dvorskog fotografa Milana Jovanovića.
Pred Prvi balkanski rat 1912. radi kao urednik za ilustracije američkog lista Njujork Herald (New York Herald) za Evropu. Odlazi na front kao ratni izveštač srpske Vrhovne komande. Evropske novine objavljuju snimke i izveštaje sa bojišta koje Marjanović pravi i piše.
Tokom Prvog svetskog rata snima bitke na Ceru, Kolubari i druge, a zatim povlačenje srpske vojske kroz Albaniju.
Godine 1916. Vrhovna komanda ga šalje u Francusku, gde objavljuje snimke sa bojišta. Na izložbi ratnih fotografija u Parizu, koje su kasnije prikazane i u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD, prikazuje saveznicima i celom svetu herojsku borbu srpske vojske, stradanja srpskog naroda, zločine okupatora nad nedužnim stanovništvom.
Posle Prvog svetskog rata je zaposlen u agenciji Avala, centralnom Pres-birou i odeljenju za štampu Ministarstva spoljnih poslova.
Godine 1941. godine odbija saradnju sa Nemcima i kvislinzima i nastavlja da snima u tajnosti, da bi i oktobra 1944. snimao ulazak partizana u Beograd. Posle Drugog svetskog rata, do penzije je radio u Novinskoj agenciji Tanjug, u koju je uneo svi svoju ličnu arhivu snimljenu između dva velika rat.
