Izvor: KMnovine.com, 03.Nov.2019, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na današnji dan, pre 107. godina, oslobođen je carski grad Prizren i cela Metohija
Pored carskog grada Prizrena, srpska vojska je oslobodila i prizrenski i rusenički podgor.
Prizren 1913. / Foto: Albert Kan
Piše: Zvezdan Milošević
Dugogodišnji plač ,,Stare Srbije" i velika želja naše majke kraljevine Srbije da oslobodi stare srpske zemlje, gde su stare >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << srpske prestonice idalje bile pod turskom čizmom (Skadar, Ras, Prizren i Skoplje), konačno je rezultiralo u oktobru 1912. g. kada je ponosna srpska vojska sa pet srpskih armija (286 000 vojnika), udarila na već polumrtvo osmansko carstvo, čije temelje je vek ranije poljuljao, najveći Srbin svih vremena, veliki Vožd, Georgije Petrović - Karađorđe.
Posle privremenog oslobađanja Kosova 1878.g. i velikih pritisaka spoljnog faktora da Srbiju vrati na liniju Toplica i Pčinja, vladari dveju srpskih država (Srbije i Crne Gore), t.j, dinastije: Obrenovića, Petrovića i Karađorđevića, radili su na tome da konačno oslobode ,,Staru Srbiju". Srpska Vojska, tada, Kumanovskom bitkom, osvetila se za Lazarevu glavu, a operacijom oko Jedrena, osvetila se za poraz na Maričkoj bitki.
Prizren, 1817 godina
Iako je bilo planirano da se glavna bitka odigra na Ovčem Polju, bitka se ipak odigrala kod Kumanova. To nije bila obična bitka, već odsudni boj u kojem je srpska vojska, sama (bez Bugara i Grka), slomila kičmu turskom okupatoru. Pored početnog napredovanja turske vardarske armije, čiji je komandant bio Zekir Paša i pogrešne procene naše vrhovne komande, koja je smatrala da se ispred naše I armije ne nalazi glavnina turske vojske već neka vrsta turske predstraže, ipak, nepobediva srpska vojska je krenula u nezaustavljiv juriš. Na ruku I srpskoj armiji je išla pobeda III srpske armije kod Merdara i oslobađanja Prištine.
Čuvši da je Gazimestan slobodan, arnauti (večite sluge turskog okupatora), dale su se u beg i dezerterstvo, što je dodatno oslabilo turske snage (jačine 86 000. boraca), koje su nesumično planirale da "opkole" srpsku vojsku, čekavši pomoć iz Carigrada. Međutim, kada je bitka završena, naš glavni štab idalje nije slutio da je turska vardarska armija razbijena, misleći, da glavni boj tek predstoji. Zbog te naše loše procene, nije gonjen neprijatelj, a vojvoda Stepa, komandant II armije, nije im čak presekao put kada su Turci bežali glavom bez obzira.
U današnjoj istoriografiji provlači se priča da je kralj Aleksandar sa svojom prvom armijom oslobodio Staru Srbiju, što nije istina, jer ta zasluga pripada običnom srpskom vojniku, a pravi (operativni) komandant I srpske armije, zapravo je bio vojvoda Petar Bojović, dok prestolonaslednik je bio samo formalni komandant.
Ulazak prvih srpskih vijnika u Skoplje
Elem, posle pobeda kod Merdara, Kumanova i Uroševca i napredovanja ka Ovčem Polju, stvorili su se uslovi da Srbi nezaustavljivo krenu ka Skoplju, Draču, Jedrenu i Skadru, a time i ka Metohiji. Već 29.10.1912. godine major Selimir Ostojić je oslobodio Suvu Reku, da bi 30. oktobra u 07:00h imao sastanak sa ruskim konzulom, Emilijanovim, koji ga nagovarao da odstupi, tada je Ostojić smelo odlučio da krene u oslobođenje Dušanovog grada, rekavši: ,,Pobio sam srpsku zastavu u Prizrenu, ne odstupam i kraj nje ću umreti"!
Iako je pretila velika opasnost pružanja otpora od strane raznog šiptarskog bašibozuka, koji su bili podržani od austrijskog konzula.
Major Ostojić (koji je nesumnjivo svojim junaštvom bio dostojan naslednik Kosovskih Vitezova), odlučno je krenuo da posle 457.g. robstva oslobodi carski grad Prizren! Sa samo 97. konjanika Drinske divizije i ojačan novoformiranim Vučitrnskim odredom, Ostojić je već 30.10.1912. godine u 15č ušao u Prizren, zauzevši kasarnu. Ušavši u grad, odlučio je da mudro manevriše i da neprijatelju pokaže "masovnost" srpske vojske. Prvo je upalio logorsku vatru na sve strane i šatore poređao u jednu vrstu, zatim je naredio sviračima da sviraju glasno i da sa volovskim zapregama idu po gradu, da bi na kraju, naredio Turcima da donesu 30 000 hlebova.
Prizren 1913. / Foto: Albert Kan
Ovakvom taktikom Prizren je držao do 03.11.1912. godine, kada je u grad ušao i sam komandant III armije, đeneral Boža Janković. Nešto kasnije t.j za vreme KSHS major Ostojić je unapređen u čin đenerala i bio je jedno vreme gradonačelnik Subotice.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Veliki #Prvi #Svetski #Rat #Srbi #dobrovoljci #Front #Oslobođenje #NoviSad #kmnovine
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije
.jpg)
