Izvor: KMnovine.com, 26.Mar.2020, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolera i sveta ikona - Bogorodica Pećka
Između Globodera i Babinog Mosta na Kosovu logorovao je jedan bataljon anadolske vojske 1911. godine, jula meseca.
Ikona Bogorodice Pećke nad panoramom Peći / Ilustracija: KM novine 2020.
(Napomena: Istinito pripovedanje od savremenika događaja Petra D. Petrovića iz zbirke "Priče iz Stare Srbije"⇗ objavila Agencija za izdavačku delatnost "LESTVE", Kosovska Mitrovica, 2012. godine)
* * *
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Kako je bilo pri kraju leta kad je bilo dosta voća, uz to mlad kukuruz, dinje i lubenice, tikve i krastavci i drugo povrće, to je vojnicima bilo dobro došlo da uz pilav i debelo ovnujsko meso to posluži kao poslastica. Svakako, da su se neki prejeli i dobili neku vrstu dizenterije i stomačnu groznicu. Ali ta stomačna groznica i dizenterija bila je za Anadolce kao obična groznica, no, kad ona pređe među Čerkeze, koji su živeli u tom delu Kosova, ona ih poče kositi. Prvo dobiju proliv sa bljuvanjem i posle dva-tri dana nastupi smrt. To dockan primete lekari, tek kad je ta epidemija uzela maha na Kosovu, pa se brzo prenela u Kosovsku Mitrovicu i Vučitrn. Tako polovinom avgusta puče glas po Prištini da se pojavila kolera kod Globodera i da nemilice kosi.
Foto: Ilustracija
Svet se našao u čudu - šta ćemo sad?
Turski sanitet je činio sve da se kolera ne širi.
Zabranjeno je sirovo voće i povrće, a dozvoljeno je i to samo kuvano, slabo kretanje i stajanje. Gde god odete i prođete miriše karbon i lizol. Kreč se nemilice troši bacajući ga mahom po nužnicima i ćoškovima ulica gde Turci vrše malu nuždu.
Mitrovica izveštava: Pojavila se ovde kolera; danas jedanaest mrtvih u varoši.
Novi Pazar: Danas je umrlo dvadest i sedmoro; kolera uzima sve više maha.
Peć: Danas je umrlo četrdeset i dvoje; kolera sve više besni.
Ulica u Peći
Tako su svakog dana stizale depeša za depešom o stanju širenja ili opadanju kolere, kao i brojno stanje umrlih. Svaki drhti, svaki strepi, jer se čovek bori sa nevidljivim mikrobima.
Svet počeo da pije, jer je jedini lek bio: konjak, rakija šljivovica ili komovica.
Najviše plodnog zemljišta našla je kolera u Peći i Novom Pazaru. Tome su najviše doprineli potoci i jazevi da se što više proširi.
U Peći je svaki dan sve veći broj mrtvih. Prekinuti su potoci i jazovi, al je sad sve dockan.
Turci junački podnose. Ali, videći kako Srbi piju rakiju počeše i oni piti, pa i pojedini koji nikad nisu osetili alkohol. Nesta konjaka u varoši, ali ga brzo doneše iz Mitrovice i Soluna.
Mnogi su se Srbi sklonili sa porodicama van varoši po okolnim selima: Ljevoši, Crnom Vrhu, Sigi i Brestoviku.
Jadan prota Spasa, da ga dohvatite za nos, duša bi mu ispala. Prebledeo je, jer svakog časa očekuje smrt. On nije smeo pobeći. On je morao ostati da sa svojim narodom deli dobro i zlo.
Oni koji su ranije pili, pa i sad, nekoliko njih, koji su se bez straha kretali i sahranjivali mrtve. Od njih se kolera bojala, jer su oni bili pošteđeni do kraja - do prestanka kolere.
Turci se nisu čuvali. Zato su imali najviše žrtava. - Došao mu eđelj!
* * *
Osamnaestog septembra, tako pred podne, ulazi zaptija u kuću prote Spase Popovića. Kako je prota bio kući, to ga odmah primi. Zaptija pozdravi protu i na turskom jeziku iznese mu razlog svog dolaska:
- Zvao vas mutesarif, efendija!
- Evo, odmah s tobom dolazim.
Prebaci mantiju i pođe sa zaptijom. Posle četvrt časa već je bio kod paše. Upavši u divanhanu, dade paši pat (pozdrav), i upita ga:
- Vi ste me zvali?
- Sedi, popa efendi! I pokaže mu stolicu bliže k sebi.
Prota Spasa sede.
- Kako je sa kolerom? - upita prota.
- Svakog dana je sve veći broj poboljevanja i smrti. Ako ovako produži, pokosiće celu varoš. Ovo je čudo: decu ne mori kolera!!!
- Svakako, jak organizam.
- Ne znam, ali i oni koji dobro piju dobro prolaze. Ja sam i ranije pio, ali sam sada udvostručio obrok!... No, znate li što sam vas ja zvao?
- Da čujem!
- Pričali su mi da vi u manastiru imate čudotvornu ikonu Hazreti Mehreme. Pričali su mi, da, kad god bi bila u varoši Peći neka bolest, vi bi tu ikonu nosili po varoši i bolest bi prošla. Kako bi bilo da vi ove nedelje prođete sa ikonom po varoši, po vašem ataru, i učinite sve što treba po veri, ne bi li se Alah i Hazreti Mehrema smilovali da kolera prestane.
- Kako naredite, tako ćemo učiniti!
- Sve što je potrebno mi ćemo pripremiti.
- Hvala vam, ali ću se ja postarati da u nedelju bude sve gotovo. Ako dozvolite ja mislim da svetimo vodicu u kasarni, Šadrvanu i u osnovnoj školi, a posle se vraćamo nazad u manastir Patrijaršiju.
- Dobar ste raspored napravili! Dakle, ja vama, proto, ostavljam da se pobrinete za sve.
- Dako Bog dadne i Sveta Bogorodica, da prestane ova nesreća, koja preti da uništi varoš. Pričala mi je baba da se u jesen 1841. godine pojavila čuma, vrsta kolere i da je grdno mnogo pokosila ljudi po Evropi. Računa se dvadeset i pet miliona. Pričali su da je bilo čitavih sela koja su ostala pusta i da nije ostalo nikoga da sahrani mrtvace. Strašno! Dozvolite mi da idem!
Ustaje.
- Danas je petak. Ja ću izvestiti narod u nedelju da dođe u crkvu da što svečanije bude!
Vraćajući se kući, prota je svakoga Srbina ili Srpkinju koje bi sreo u putu, izvestio da u nedelju budu svi u crkvi, jer će sići čudotvorna ikona, i da će se svetiti vodica: u kasarni, na Šadrvanu i u osnovnoj školi. Prota je prosto leteo. Više nije prezao od kolere. On se nije bojao. Postao je duševno uzvišen i moralno raspoložen. Kako i ne bi. kad inoverni traže pomoć i zaštitu od čudotvorne ikone, Svete Bogorodice iz manastira Pećka patrijaršija.
Albanac pred Pećkom Patrijaršijom - Žuj Veselji je bio jedan od albanskih "čuvara" srpskih manastira na Kosovu i Metohiji. O njima je bilo sporadično reči u domaćim medijima ali nedovoljno, takoreći uopšte, nije bilo i o ome da su oni maanstirima i te kako naplaćivali tu zaštitu i od toga stvarali sopstvena bogatstva. Činjenica da su prvom prilikom, nakon okupacije KiM, porušili i popalili sve manastire koje su mogli, dovoljno govori o njihovom odnosu prema srpskim svetinjama.
Istoga dana svi su Srbi znali za naređenje mutesarifovo.
Prota Spasa se odmah pobrinuo da u nedelju nađe Srbe koji imaju pripremiti astal, šandal za sveću, činiju za vodu i struk bosiljka. Izvestio je i upravu manastira.
Sutradan, u subotu je bilo oko sedamdeset smrtnih slučajeva. Svuda čujemo kuknjavu i naricanje. Nestalo je crnih šamija i crnoga platna. Sve se rasprodalo. Svet je utrnuo, jer svakome visi mač smrti nad glavom. Nedelja je. Lep dan sa suncem.
Narod pridolazi u manastir, muško i žensko, da sa litijom pođe u varoš.
Kad se svrši sveta liturgija, nastojatelj manastira uzima svetu ikonu i polazi iz manastira sa čiracima i crkvenim barjacima. Omladina peva tropar svetoj Bogorodici:
Čudna jesi, pomoštnice, prečistaja mati...
Raduj sja, zaštitnice i spasiteljice roda Serbskago krestonosnago...
Omladina i narod pevaju i druge crkvene pesme o svetoj Bogorodici. Kad je narod izašao iz crkve, već je stigla četa turskih vojnika, koje je poslao paša, ne radi održavanja reda i bezbednosti, nego iz počasti. Narod ostaje.
Komandir čete, Miljazim komanduje:
- Puške na pozdrav!
To četa odmah u trenutku izvrši. Zatim naređuje, jedna polovina levo, a druga polovina vojnika desno razređena duž povorke.
Narod pliva u radosti.
I Turci su znali da će biti litije, zato su izašli na put gde će narod proći.
Pećka Patrijaršija
U krugu kasarne postavljen je sto pokriven lepim svilenim čaršavom. Na stolu su: šandal sa svećom, činija sa vodom i struk bosiljka.
Malo dalje stoji Xafer Tajar, mutesarif, u paradnom odelu. A do njega je oficirski kor. Tišina.
Ulazi litija. Omladina peva. Sveštenstvo je u svečanom ornatu, i odmah staju kod stola okrenuti istoku. Svrši se vodoosvećenje.
Litija kreće i dolazi kod Šadrvana, gde je masa Turaka prekrila ceo prostor. Posle svršetka vodoosvećenja, litija ide Peskom.
I dolaze u osnovnu školu gde se ima obaviti vodoosvećenje. Svaki je tronut da nemaju reči da izraze svoje oduševljenje, svoju radost. I lice im dobilo novu, pouzdaniju boju, boju koja uliva nadu - boju života.
Posle svršenog vodoosvećenja, četa vojnika se vraća u kasarnu, a narod produži put za Patrijaršiju da otprati čudotvornu ikonu Svete Bogorodice.
Sutra dan prota Spasa izveštava depešom mitropoliju: danas je bilo sedam smrtnih slučajeva. Bog će nas spasiti od ove nesreće.
Bogorodica Pećka - čudotvorna ikona
***
Od kuda je došlo da mutesarif paša, Xafer Tajar, traži od prote Spase da narod sa litijom, noseći čudotvornu ikonu svete Bogorodice, obiđe varoš sa jakom verom da će prestati kolera?
Jedna devojka, ćerka nekoga Turčina u Kapešnici, sanjala je jedne večeri početkom septembra ovakav san:
- Srpski narod sa litijom ide iz crkve, a uporedo sa Srbima, sa leve strane idu i Turci u varoš. Jedan sveštenik nosi čudotvornu ikonu Svete Bogorodice (Hazreti Mejreme). Sveta Bogorodica je prebacila krila i na jedne i na druge, a iz ruku joj izbija plamen.
Probudivši se ona je odmah ispričala ocu i ukućanima svoj san. Kako su toga dana Turci iz Kapešnice imali sednicu u školi kod Crvene džamije, to je ovaj Turčin prisutnima ispričao san svoje kćeri.
Ne beše Turcima pravo. Onda je uzeo reč imam kapešnički, muderiz Abdulah efendija:
Izdavač LESTVE⇗
- Stanite braćo, ovo je snila i u snu videla Hazreti Mejremu jedna bezgrešna devojka. Vi znate dobro, da kad god bi se pojavila neka boleščina u varoši da su Srbi nosili u varoš ikonu Hazreti Mejreme i bolest bi prošla. Vi znate da i naš hazreti Muhamed dobro kaže za nju, pa što ne bi umolili većila Despot efendije da prođe kroz varoš. Ja ću odmah posle podne otići kod mutesarif paše, Xafera Tajara, da to on lično odobri i naredi. Još i ovo da znate: bolest će prestati i ja ću biti poslednji kurban (žrtva).
Zaista, tog popodneva muderiz Abdulah efendija je odmah otišao kod paše i sve mu ispričao. Kao što je muderiz Abdulah efendija prorekao, da će on biti poslednja žrtva kolere, tako je i bilo. Četvrtog dana on je pao na postelju i posle nekoliko časova ispustio je dušu.
Svečano je sahranjen, jer je uživao dobar glas i veliko poštovanje kod svojih sugrađana.
Vera tvoja spasit sja! ...
PROČITAJTE JOŠ:
Čudotvorna ikona Bogorodica Kikoska iz Mušutišta - KM NovineČudotvorna ikona Bogorodica Kikoska iz Mušutišta je kopija čudotvorne ikone Bogorodice iz manastira Kikos na Kipru, koju je naslikao Sveti Luka u I veku naše ere. Po uzoru na ovu ikonu u 19. veku je naslikana ikona Majke Božije koja se po kiparskoj, takođe, naziva „Kikoska" ili Kikotusa.
PROČITAJTE JOŠ:
Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice - KM NovineOva sveta i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, zvana „Trojeručica", pripadala je najpre svetom Jovanu Damaskinu. Kada bezbožni ikonoborni car Lav III Isavrijanac (717- 741 g.) okleveta ovog svetog Jovana, koji beše revnosni zaštitnik svetih ikona, pred damaskim halifom (knezom) za tobožnju izdaju države i vladara damaskog, halif kazni svetog Jovana javnim otsecanjem njegove desne ruke.
PROČITAJTE JOŠ:
Srpske svetinje na Kosovu uvrštene na UNESKO-vu listu svetske baštine - KM NovineSrpske svetinje na Kosovu uvrštene na UNESKO-vu listu svetske baštine #Kosovo #Metohija #Srbi #Vera #Crkva #Pravoslavlje #Baština #UNESKO Srbija je zemlja koja čuva izuzetno vredne srednjovekovne spomenike u vidu manastira i crkava, a one najstarije su smeštene upravo na prostoru Kosova i Metohije.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2020 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
