Izvor: Politika, 23.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eto mene, eto vas – eto Dana Vojske
Zašto je Vojska Srbije dobila novi praznik – 23. april, objašnjava jedan od inicijatora, istoričar Dušan T. Bataković
Vojska Srbije je promenila svoj praznik, prešavši sa obeležavanja Prvog, na Drugi srpski ustanak. Posle šest godina proslave Sretenja, 15. februara, pripadnici oružanih snaga će od ove godine obeležavati novi Dan Vojske Srbije – 23. april, u znak sećanja na dan kada je u Takovu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1815. godine, podignut Drugi srpski ustanak.
U kabinetu predsednika Srbije „Politici” je potvrđeno da je odluku o ustanovljenju novog vojničkog praznika potpisao predsednik Boris Tadić i da je odluka objavljena u „Službenom glasniku”. Predlog za novi Dan Vojske predsedniku Srbije uputio je ministar odbrane Dragan Šutanovac. Ministar je, na jučerašnjoj svečanosti Medija centra „Odbrana”, citirao istoričara Dušana T. Batakovića, sadašnjeg ambasadora Srbije u Parizu, „da Srbija nikada nije bila vojna hunta pa nema razloga da istovremeno obeležava Dan državnosti i Dan Vojske”.
Naime, od raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore, i ponovnog formiranja srpske države, Sretenje se slavi kao državni praznik i, istovremeno, Dan Vojske Srbije. Dušan Bataković je za „Politiku” potvrdio da je on zaista jedan od inicijatora promene datuma dana Vojske, ukazujući da je tražen povoljan datum koji bi dobro odražavao ne samo bogatu vojnu tradiciju, već i starinu naše obnovljene države.
– Bilo je previše da se na Sretenje obeležava početak ustanka 1804. godine i Sretenjski ustav... I onda, na to još dodajete Dan Vojske. Takva poruka je pogrešna, jer stranci pomisle da nemamo boljih datuma, pa sve slavimo u jednom, iako mi dobro znamo da to ne odgovara istorijskoj istini. Takođe, naš svet još uvek je dosta natopljen ideologijom titoizma, slabo se snalazi u razlikovanju ključnih državotvornih datuma – istakao je Bataković.
Prema njegovim rečima, izborom novog Dana Vojske, pomirene su i dve dinastije u Srbiji – Karađorđeviće i Karađorđa koji je 1804. na Sretenje palio dugo ugašeni plamen slobode i – Obrenoviće i Miloša Obrenovića koji je tu utuljenu baklju Prvog ustanka ponovo razgoreo i krenuo da koristi ne samo vojna nego i diplomatska sredstva u postizanju državnih ciljeva.
– Uostalom, Takovski ustanak 1815. godine poznat je i po pokliču kneza Miloša „Eto mene, eto vas, rat Turcima” – napomenuo je Bataković.
U novijoj istoriji vojničkih praznika, Dan JNA, ili Dan Armije, 22. decembar, zapamćen je kao jedan od najupečatljivijih praznika druge Jugoslavije. Zaboravlja se, međutim, jedna važna i prećutana činjenica na koju ukazuje Bataković: da je zapravo prvi praznik Titove armije bio Staljinov rođendan, 21. decembar, kao i da se taj datum slavio sve do sukoba jugoslovenskih komunista sa Informbiroom i Staljinovim režimom u Moskvi. Posle raskida Tita i Staljina, Dan Armije je pomeren za jedan dan i među narodima i narodnostima ostao zauvek upamćen kao 22. decembar, kao dan kada je Prva proleterska brigada, formirana u bosanskom gradiću Rudo, krenula u prvu borbenu akciju.
Taj dan slavljen je do raspada zajedničke države, poslednji put 1991. godine, kada je Slobodan Milošević, povodom Dana Armije, nagradio pripadnike JNA koji su učestvovali u ratu u Vukovaru. Na ovu činjenicu podseća istoričar Bojan Dimitrijević, koji je radio u kabinetu predsednika Tadića i bio pomoćnik sadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Nova država, SR Jugoslavija, dobila je i novi Dan Vojske, 16. jun, kao sećanje na dan kada je 1876. godine, potpisan tajni sporazum između Srbije i Crne Gore u ratu protiv Turaka.
– Srbija i Crna Gora su ga slavile do konačnog razdvajanja Srbije i Crne Gore. Tada smo u kabinetu predsednika republike imali dilemu – koji datum uvesti kao Dan Vojske Srbije, kao samostalne države. U opticaju su bila dva datuma: 6. maj 1838. godine, ili Đurđevdan, dan kada je formirana prva stajaća jedinica srpske vojske (prva redovna vojna jedinica čiju tradiciju nastavlja današnja garda). Drugi datum je bio Sretenje i odlučeno je da taj dan bude praznik Vojske – upravo da bi se izbegao Đurđevdan, jer ga neke političke stranke slave kao svoju slavu – seća se Dimitrijević.
Tokom rada u Tadićevom kabinetu i Ministarstvu odbrane, Dimitrijević je primetio da Dan državnosti zaista zasenjuje Dan Vojske i da je oružanim snagama Srbije bio potreban poseban praznik. S tim da Dimitrijević ostaje za Đurđevdan, mada bi se to ove godine pokazalo vrlo neobičnim. Zbog parlamentarnih izbora koji se očekuju baš tog dana.
----------------------------------------------
Nema veze sa izborima
Državni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovičić rekao je da je ovo ministarstvo predložilo datum novog Dana Vojske, imajući u vidu simboliku Drugog srpskog ustanka – da je, kao složen vojno-diplomatski i državotvorni projekat, doveo do oslobođenja i priznavanja moderne Srbije kao države. Na naše pitanje, ima li promena datuma Dana Vojske možda vezu sa održavanjem parlamentarnih izbora, jer bi se obeležio dve nedelje uoči izlaska građana na birališta, Jovičić je odgovorio da promena datuma nema veze sa politikom.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 24.01.2012.
Pogledaj vesti o: Boris Tadić
