Izvor: TangoSix.rs, 21.Sep.2025, 19:25
Elektronski štit Srbije: Nove kvalitativne sposobnosti PVO sistema – sredstva za elektronsko ratovanje Krasuha i Moskva
O sistemima elektronskog ratovanja ne govori se mnogo.
Njihove aktivnosti i oprema kojom raspolažu obično se čuvaju u tajnosti, a njihovi uspesi tokom izvođenja operacija često, upravo zbog pomenutog principa tajnosti, prođu nezapaženo u široj javnosti. Ipak, svako onaj ko prati razvoj vojne tehnike i ko prati dešavanja na bojnim poljima širom sveta, zna da ceni važnost postojanja ovog roda vojske i aktivnosti koje preduzima i u mirnodopskim i u ratnim uslovima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << Vojska Srbije ima dugu tradiciju kada su u pitanju jedinice Elektronskog izviđanja i protivelektronskih dejstava (EI i PED). I tokom rata 1999-te godine te jedinice su svojim pasivnim izviđanjem i pravovremenim uzbunjivanjem obavljale značajne zadatke u cilju odbrane zemlje i zaštite stanovništva. Takođe, primenjivane su i mere ometanja, koje su u određenoj meri omele precizna dejstva agresora krstarećim i drugim GPS navođenim projektilima.
Ipak, oprema za elektronsko ratovanje se takođe mora redovno obnavljati i modernizovati. Naša vojska je u tom smislu modernizovala neke od sistema pasivnog izviđanja koje posedujemo, ali i razvila neke nove. Takođe, urađen je pomak i na polju razvoja domaćih ometača, kako onih u portabl prenosnim verzijama za usmereno pojedinačno dejstvo, tako i ona za dejstvo stvaranjem „zaštitne kupole“ elektronskim protivdejstvima. O tome je više pisano tokom izveštavanja sa sajma naoružanja Partner koji je održan 2023. godine, a sigurno će biti još više informacija sa ovogodišnjeg partnera koji počinje u utorak.
Na vojnoj paradi „Snaga jedinstva“ imali smo prilike da vidimo brojna savremena sredstva elektronskog ratovanja koja iz temelja menjaju stanje na ovom polju i podižu nivo opremljenosti i sposobnosti jedinica za elektronsko ratovanje Vojske Srbije.
Kolonu jedinica za elektronsko ratovanje koja je marševala u okviru podešelona jedinica za elektronsko ratovanje 224. Centra za elektronska dejstva, predvodio je sistem za elektronsko ratovanje Krasuha-2.
Zadaci stanice 1L269 Krasuha-2 su pokrivanje komandnih mesta, formacija trupa, sistema PVO, važnih industrijskih i administrativno-političkih objekata od vazduhoplovnih radarskih sistema (uključujući i AWACS).
Stanica analizira vrstu signala i stvara efekat na neprijateljski radar ometajućim zračenjem, što onemogućava neprijatelju da otkrije ciljeve i usmeri na njih visokoprecizno oružje.
Krasuha-2 može pouzdano raditi na daljinama do 400 km, a ceo sistem je razmešten na jednom vozilu BAZ-6910-022. U odnosu na starije verzije ovog sistema koje su bile raspoređene na čak tri vozila.
Posada se sastoji od tri člana: komandira, operatora i vozača. U borbenom radu, operator sedi iza komandira i rukuje svojim pokazivačkim pultom, a taj pult je dupliran tako da i komandir ima isti pult, što mu omogućava izdavanje komandi operatoru za rad.
Priprema za rad traje oko 15 minuta. Pritom, mehaničkih radova ima vrlo malo, uglavnom – skidanje raznih čepova, postavljanje mašine na nosače za stabilizaciju i nivelaciju, priključenije kablova napajanja i slično.
Antena se podiže pomoću elektro-hidrauličkog sistema, kojim se upravlja uz pomoć kablovski povezanog malog daljinskog upravljača.
Izgled antene u podignutom položaju, koja je malo nagnuta napred, ne treba da iznenadi nikoga, zato što Krasuha-2 cilja na mete na velikim daljinama i visinama, pa zračenje u zenitu (neposredno iznad glave) ne predstavlja za ovu stanicu nikakav poseban izazov
Aktivno ometanje koje postavlja sistem, tvrdi proizvođač, blokira i zračenje AWACS radara, sprečavajući ga da sam vidi ciljeve i usmerava jurišne letelice na njih.
Na vežbama Ruske vojske Krasuha-2 se samouvereno izborila sa otkrivanjem domaćeg aviona za radarsko otkrivanje i upravljanje velikog dometa A-50U – po karakteristikama sličnom američkom E-3 Sentri.
Oprema sistema nalazi se na jednoj terenskoj šasiji BAZ-6910-022 sa rasporedom točkova 8×8. Automobil od 40 tona sastavljen u Brjansku sa jaroslavskim turbodizelom od 500 konjskih snaga savladava jarak od 1,5 metara, mirno se propinje za 30 stepeni, ubrzava na autoputu do 80 kilometara na sat i može preći hiljadu kilometara bez dopunjavanja goriva.
Krasuha-4
Pri kraju kolone u subotu mogao se prvi put videti i sistem elektronskog ratovanja Krasuha-4.
Ovaj sistem ima izvanredne taktičko-tehničke karakteristike, u stanju je da otkrije većinu ciljeva, uključujući i one koji se kreću na izuzetno malim visinama.
Pun naziv sistema je 1RL257 i nalazi na dva vozila, a oba vozila su na šasiji točkaškog KamAZ 8×8.
Prvo vozilo opremljeno je antenskim sistemom koji se sastoji od tri parabolične antene i jedne omnidirekcione antene na teleskopskom jarbolu i elektronskim uređajima za otkrivanje ciljeva i ometanje, dok je drugo vozilo namenjeno za komandovanje i upravljanje sistemom i održavanje veze.
Omnidirekciona antena na teleskopu, koja se nalazi iza parabolnih antena na vozilu za ometanje je fiderna pasivna antena za otkrivanje (pelengaciju) radarskih i izviđačkih signala i navođenje sistema na ciljeve. Namenjena je da bude pomoćno sredstvo u radu, osim kada stanica radi potpuno samostalno, kada može preuzeti (pod određenim uslovima) i ulogu osnovnog sistema za otkrivanje ciljeva.
Sa druge strane, parabolne antene omogućavaju sistemu rad na praćenju i ometanju ciljeva u sektoru od +/-45 stepeni u odnosu na centar glavnog snopa dijagrama zračenja.
Opseg okretanja antenskog sistema po azimutu, zahvaljujući pokretnoj kupoli, iznosi 360 stepeni, dok po elevaciji to iznosi od 0 do +60 stepeni.
Krasuha-4 može raditi u krugu od 360 stepeni i do 60 stepeni po mesnom uglu, na frekvencijama od 8-18 GhZ. Najefikasniji rad je svakako sektorski rad, kada se sistem navede na ciljeve uz pomoć pasivne izviđačke stanice ili klasičnog primopredajnog radara, a zatim vrši praćenje ciljeva po signalu neprijateljskih radara ili drugih emitera i vrši ometanje rada radara i izviđačkih sistema.
Sistem može ometati istovremeno rad jednog satelita u nižoj zemljinoj orbiti ili do 11 radara ostalih tipova letelica.
Iako se i dalje diskutuje o mogućnostima i dometu ometanja sistema Krasuha-4, ono što je sigurno jeste da poseduje daleko veće prostorne mogućnosti ometanja vazduhoplovnih ali i kopnenih radara i izviđačkih sistema od drugih ekvivalenata u svetu, ali i samoj Rusiji. Taj domet ipak nije punih 300 km kako se često navodi, već je reč o maksimalno mogućem (instrumentalnom) dometu isijavanja signala ometanja, o čemu, kao i o snazi radara koji se ometa, ovisi efikasan domet ometanja.
Sa druge strane, parabolne antene omogućavaju sistemu rad na praćenju i ometanju ciljeva u sektoru od +/-45 stepeni u odnosu na centar glavnog snopa dijagrama zračenja.
Što se tiče realne efikasnosti, sistema Krasuha-4 će pre svega biti posebno efikasan protiv izviđačkih bespilotnih letelica, recimo tipa „Global Hawk“, protiv radarskih izviđačkih aviona JSTARS, kao i protivavionskih radara koji osmatraju i mapiraju teren na zemlji. Takođe, efikasni su i protiv kopnenih radarskih sistema.
U slučaju napada grupnog cilja i u složenim uslovima, stanica može se raditi u tri scenarija:
Prvi je ručno određivanje cilja i suzbijanje od strane operatora (posade stanice), drugi je automatizovani rad stanice po određenim algoritmima i treći je rad na zahvatu i suzbijanju ciljeva koji su dodeljeni stanici od strane više komande.
Moskva-1
Dva vozila koja čine sistem Moskva-1: 1L265 bliže i 1L266 dalje / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six
U sredini kolone podešelona jedinica elektronskog ratovanja, videli smo i prolazak sistema elektronskog ratovanja Moskva-1.
Višenamenski sistem elektronskog ratovanja Moskva-1 omogućava pasivno otkrivanje ciljeva koji emituju radio-emisiju ili zrače, zatim sprovođenje elektronskog izviđanja, kontrolu i vršenje radio ometanja i elektronsko suzbijanje smetnji. Može da prenosi podatke na višenamenske nišanske radare artiljerijsko-raketnih sistema PVO i da vrši navođenje sistema PVO na neprijateljske avione.
Sistem sačinjavaju tri tipa vozila:
– 1L265, stanica namenjena za pasivno pretraživanje, detekciju, merenje parametara i praćenja izvora vazdušnog zračenja koji rade u frekventnom opsegu UHF, L, S, C, X, Ku. U sastavu sistema u punoj formaciji nalaze se dve ovakve stanice.
– 1L266, stanica za upravljanje sistemom ometanja.
– 1L267, komandna stanica sistema.
Na osnovu primljenog elektromagnetnog zračenja objekta u vazduhu i baze podataka sistem utvrđuje da li se radi o letelici ili raketi. Recimo, krstareća raketa tokom leta, istovremeno emituje nekoliko prepoznatljivih signala kojima održava radio-komunikaciju, skenira teren radio visinomerom, komunicira sa satelitskim navigacionim sistemima i slično.
Ukoliko se operator odluči da identifikovani izvor elektromagnetnog zračenja preda nekom od sistema Krasuha-4, isti na osnovu dobijenih podataka zaslepljujuje radare, blokira komunikaciju i upotrebu preciznog oružja.
Prema dostupnim informacijama, do devet sistema Krasuha-4 se može uvezati na jedan pasivni sistem otkrivanja i pelengacije Moskva-1, što u tom smislu omogućava odbranu štićenog objekta (zone) iz više pravaca istovremeno.
Krasuha-4 može ometati istovremeno rad jednog satelita u nižoj zemljinoj orbiti ili do 11 radara ostalih tipova letelica. Imajući u vidu da Moskva-1 ima kapacitet praćenja od 90 elektromagnetnih potpisa (ciljeva) istovremeno, devet sistema Krasuha-4 je maksimum za povezivanje sa jednim sistemom Moskva-1.
Moskva-1 je povezana sa komandama jedinica vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Prednost njenog korišćenja u kombinaciji sa sistemima PVO srednjeg i dugog dometa je u tome da radari sistema PVO do pred samo ostvarivanje zahvata i lansiranje raketa mogu ostati isključeni, pa time i nevidljivi za protivnika.
Takođe, daljina izviđanja od 400 km znatno premašuje domet lansiranja modernih američkih protivradarskih raketa AGM-88 HARM, koje mogu biti usmerene na sisteme za ometanja i radare sistema PVO. Sistem vrši izviđanje u kružnom sektoru od 360 stepeni.
Baza podataka sistema sadrži veliki broj elektromagnetnih potpisa različitih objekata. Ako otkriveni objekat nije na listi, on će biti posebno istaknut na monitorima operatora.
Sistem je projektovan kao veoma inteligentan: određuje kurseve leta neprijateljskih aviona, helikoptera i krstarećih projektila, dok odmah identifikuje model i rangira ciljeve po važnosti i opasnosti. U masovnom napadu, on će naznačiti šta prvo treba oboriti. Istovremeno, sistem je gotovo nemoguće otkriti – izviđački modul ne emituje nikakve talase i nevidljiv je za neprijateljske radare.
Repelent-1 / Foto: Ministarstvo odbrane
Vredi podsetiti i na sistem elektronskog ratovanja Repelent-1, koga smo imali prilike da vidimo i ranije na prikazima naoružanja i vojne tehnike. Ovaj mobilni anti-dron sistem u stanju je da suzbije ili uništi rojeve izviđačkih bespilotnih letelica i dronova, malih površina i veličina. Sistem je u mogućnosti da automatski otkrije i neutrališe neprijateljske bespilotne letelice na daljinama do 30 km, vršeći snažna elektronska ometanja njihovih upravljačkih senzora ili satelitskih navigacionih veza. Postavljen je na šasiji vozila Kamaz 63501 i veoma je mobilan.
Radne frekvencije ometanja su od 200-6000 MHz, uz maksimalnu grešku u pronalaženju pravca od 3 stepena, sa delokrugom rada u opsegu od 360 stepeni po azimutu.
VERA
Na kraju kolone, imali smo prilike da vidimo i sisteme pasivno/aktivnog otkrivanja ciljeva za vođenje elektronske borbe iz domaćeg razvoja poput sistema radio-elektronskog izviđanja VERA, smeštenog na šasiju domaćeg automobila Zastava NTV.
VERA je širokopojasni radio-goniometar, odnosno brzo skenirajući radio-goniometar, konstruisan za upotrebu u sistemima prikupljanja, dekriptovanja i analize elektronskih signala, poput radio-talasa, komunikacija i radara, kako bi se dobile obaveštajne informacije o aktivnostima, namerama i sposobnostima neprijatelja ili ciljane organizacije, skraćeno SIGINT.
Na istom tipu vozila, imali smo prilike da vidimo i još jedan sistem domaće proizvodnje za radarsko otkrivanje ciljeva u vazdušnom prostoru i elektronsko ometanje. On se sastoji od četiri antenska niza radara RPS-42, specijalizovanih za otkrivanje dronova na daljinama od 5 km za mikro-dronove pa do 25 km za srednje dronove. RPS-42 je softverski definisana 4D AESA pulsno-doplerova radarska platforma koja može da obavlja različite operativne misije. Radi u S-opsegu. Jedan radar pokriva od 90-120 stepeni po azimutu, tako da postavka sa 4 ovakva radara pokriva prostor u krugu od 360 stepeni.
Kobac-1PR / Foto: Uroš Mitrović, Tango Six
Pored njega, na nadgradnji vozila, nalazi se i šestougaoni ometač domaće proizvodnje Kobac. Prema viđenom, ometač Kobac je u mogućnosti da jednovremeno vrši ometanje dronova u svim pravcima, tako da je integracija sa radarima RPS-42 razumljiv izbor.
Dramatično unapređene nove sposobnosti PVO sistema
Odbrambena uloga sistema za elektronsko ratovanje ogleda se u već pomenutoj zaštiti ključnih položaja, objekata i sistema naoružanja, ometanjem neprijateljskih radara. Međutim, međusobna i komplementarnost sa radarima i sredstvima PVO omogućavaju i ofanzivnu primenu sistema koji su na raspolaganju za odbranu vazdušnog prostora.
Delovanje bi, u grubim crtama izgledalo tako da bi prvo jedinice VOJiN (Vazdušno Osmatranje, Javljanje i Navođenje) svojim radarskim sistemima, pasivnim radarima i pelengatorima uočili borbenu grupu neprijatelja u vazduhu i preneli informacije posadama sistema za PVD i za elektronsko ometanje, pre svega položaj cilja u prostoru (azimut i visinu) i pravac kretanja.
U sledećem trenutku bi dejstvo mogli ispoljiti sistemi za elektronsko ratovanje Krasuha-2 i to ometanjem i onesposobljavanjem aviona za rano upozoravanje i upravljanje (uključujući i AWACS platforme), što bi u startu značajno omelo rad borbenih vazduhoplovnih grupa potencijalnog napadača.
Potom bi sledila i direktna borba sa izviđačkim i borbenim avionima i bespilotnim letelicama za izviđanje sa većih daljina i visina i to sistemima poput Krasuhe-4, ali i raketnim sistemima PVO poput FK-3.
U poslednjoj etapi, na vazduhoplovne ciljeve koji prođu ovaj prvi „protivvazduhoplovni protivelektronski zid“ dejstvo bi ispoljili svi artiljerijsko-raketni sistemi PVO i sistemi elektronskog ometanja, u skladu sa svojim dometom, namenom i mogućnostima.
Ako bi ovom zamišljenom scenariju još dodali i nekoliko Rafala sa upaljenim radarima koji informacije o ciljevima u vazdušnom prostoru pasivno prenose onim Rafalima koji su na drugoj lokaciji i koji još nisu uključili ni jedan svoj emiter, dolazimo do potpuno novog nivoa sposobnosti celokupnog defanzivnog PVO sistema Srbije.
Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.
Zoran je i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku, kao i global moderator na balkanskom forumu Palubainfo.
The post Elektronski štit Srbije: Nove kvalitativne sposobnosti PVO sistema – sredstva za elektronsko ratovanje Krasuha i Moskva appeared first on Tango Six.
