Izvor: Politika, 03.Apr.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ebola oko srpskih mirovnjaka u Liberiji
Pripadnici VS upoznati su sa rizicima od zaraznih bolesti i sa preventivnim merama zaštite, kaže pukovnik profesor dr Radovan Čekanac sa VMA
Od smrtonosnog virusa ebole širom Gvineje umrlo je više od 70 ljudi, a i u susednoj Liberiji i Sijera Leoneu zabeleženi su slučajevi obolevanja. Svetska zdravstvena organizacija je uputila svoje stručnjake u ove krajeve, a mnoge okolne zemlje strahuju da bi virus uskoro mogao da pogodi i njihove narode. Budući da pripadnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojske Srbije od 2003. godine odlaze u multinacionalne operacije u Liberiju, nameće se pitanje njihove zdravstvene sigurnosti i da li postoji mogućnost da opasni virus dospe u Srbiju.
Prema rečima pukovnika profesora dr Radovana Čekanca, epidemiologa i pomoćnika načelnika Vojnomedicinske akademije, zbog epidemije u južnoj Gvineji, stručnjaci strahuju da će se bolest proširiti izvan granica te zemlje, zbog čega postoji opasnost od globalne pandemije. Najugroženije su susedne država Sijera Leone i Liberija, u kojoj već postoje zabeleženi slučajevi (dečak od 14 godina umro je nakon što se zarazio na sahrani prijatelja u Gvineji).
Jedna od metoda odbrane je izolacija, kako obolelih tako i zdravih, pa zato medicinski zvaničnici upozoravaju ljude da ne izlaze iz svojih domova i da izbegavaju kontakt s ljudima dok opasnost ne prođe.
Dr Čekanac napominje da naša zemlja može biti u riziku, kao i sve ostale države, ako kod nas dođu oni koji su bili u kontaktu sa obolelima. Zbog toga bi sve putnike koji dolaze iz područja zahvaćenim epidemijom trebalo staviti pod zdravstveni nadzor, u dužini maksimalne inkubacije za ovo oboljenje, smatra naš sagovornik. To bi omogućilo eventualno otkrivanje prvih simptoma bolesti i preduzimanje mera izolacije i lečenja. Dr Čekanac ističe da predstavnici vojske koji odlaze u mirovne misije obavezno pohađaju teorijsku nastavu o tome kako mogu da se zaštite od raznih oboljenja koja mogu da se dobiju u zemlji u koju putuju.
– Pripadnici Vojske Srbije, koji odlaze u mirovne misije širom sveta, upoznati su sa svim rizicima od zaraznih bolesti koje su prisutne u regionu u koji odlaze, kao i sa opštim preventivnim merama zaštite od njih, a od vakcina i lekova dobijaju sve što je neophodno za ta područja. Naši vojnici u Liberiji su vakcinisani protiv žute groznice, do sada jedinom efikasnom i registrovanom vakcinom protiv oboljenja iz grupe virusnih hemoragijskih groznica. Svi povratnici iz mirovnih misija podležu detaljnom sistematskom pregledu i stavljaju se pod zdravstveni nadzor na prisustvo uzročnika određenih zaraznih bolesti – objašnjava dr Čekanac.
Za viruse kao što je ebola trenutno nema poznatog efikasnog lečenja, a vakcina nije razvijena. U slučaju da se bolest pojavi, dr Čekanac naglašava da se mora izbeći njeno širenje u zdravstvenim ustanovama. Pacijenti moraju da budu izolovani, a bolničko osoblje treba da obuče zaštitnu odeću, kao što su maske, rukavice, dugi mantili i zaštitne naočare.
Bolest je izuzetno zarazna, pa se vrlo lako prenosi sa čoveka na čoveka dodirom, najčešće krvlju, pljuvačkom i mokraćom zaražene osobe. Treba naglasiti kako su u svakoj epidemiji zabeležene i bolničke infekcije kod osoba koje su bile u dodiru sa obolelima. Od četiri biotipa ebola virusa, smrtnost od najopasnijeg „Ebola-Zair” biotipa iznosi čak i do 90 odsto.
– Inkubacijski period kod hemoragijske groznice uzrokovane virusom ebole traje od pet do 10 dana. Bolest počinje naglo, glavoboljom, visokom temperaturom, bolovima i povraćanjem, suvim kašljem... Što se tiče lečenja, svi pacijenti zahtevaju intenzivnu negu. Ponekad nam u nekim infekcijama od koristi može biti i „ribavirin”, posebno primenjen intravenski, kao i krvna plazma osoba koje su prebolele tu bolest. Jedino registrovana vakcina za neku od hemoragijskih groznica jeste vakcina protiv žute groznice sa živim i oslabljenim sojem virusa (soj 17D). Vakcine za druge hemoragijske groznice još su u eksperimentalnoj fazi – kaže dr Čekanac.
Kako objašnjava profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, uvek postoji mogućnost da se vrate neke bolesti za koje se smatralo da su pred „vratima” muzeja medicine. On ističe da lekari moraju da budu uvek spremni da reaguju ako se neko opasno oboljenje poput ebole pojavi i na našem tlu.
– Dosta se putuje, naši ljudi odlaze da rade u te zemlje gde se pomenuti virus javlja, a ne treba smetnuti sa uma ni činjenicu da Srbija ima i oko 3.500 azilanata. Zbog toga je važno da se što pre realizuje koncept izgradnje nove infektivne klinike koja bi imala sobe sa negativnim pritiskom i dobru izolaciju – objasnio je dr Delić.
--------------------------------------------------------------
Visoka stopa smrtnosti
Ebola hemoragijska groznica jedna je od najsmrtonosnijih bolesti, prvi put se pojavila 1976. u Sudanu i Kongu, a veruje se da je s bolesnih životinja, šimpanzi, gorila, antilopa i slepih miševa, prešla na ljude. Veoma je zarazna i prenosi se direktnim kontaktom krvlju, telesnim tečnostima ili tkivom zaražene osobe.
Druga epidemija se dogodila u Sudanu 1979. godine, a 1995. došlo je do velike epidemije (316 slučajeva) u Kikvitu, u Zairu, od jednog jedinog indeksnog slučaja. Naredne epidemije su se pojavile u Gabonu i Obali Slonovače.
– Stopa smrtnosti može biti od 50 do 90 odsto. Ljudi mogu da šire bolest na razne načine. Mogu da budu izloženi ebola virusu u direktnom kontaktu sa krvlju i izlučevinama inficirane osobe. To je razlog zbog kojeg se virus često širi u porodicama i među prijateljima inficiranih osoba. U toku jela, držanjem ili negovanjem, članovi porodica i prijatelji obolelih dolaze u blizak dodir sa takvim izlučevinama. Ljudi takođe mogu da budu izloženi ebola virusu kroz kontakt sa predmetima, kao što su igle koje mogu da budu kontaminirane – objasnio je dr Radovan Čekanac.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 03.04.2014.
