Izvor: VOA, 16.Nov.2018, 19:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briselski dijalog propada, Amerika i Rusija ulaze u igru
Oslabljena Evropska unija zbog različitih problema, kao što su Bregzit, neslaganje članica u vezi sa migrantskom krizom, jačanje desničarskih partija, ideje stvaranja Evropske vojske, sukoba sa Trampom i sankcija, odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel - već skoro dve godine ne može da dovede predstavnike Srbije i Kosova za pregovarački sto. Da li će dijalog biti nastavljen ili će primat u rešavanju kosovskog problema preuzeti SAD i Rusija?
„Krajnje je upitan nastavak Briselskog dijaloga. To je jasno, jer najmanje dve godine ovaj dijalog ne donosi rezultate koji su bili očekivani. Evidentan je pokušaj da se zainteresuju druge članice SB UN, jer ako se obistini da idemo ka razgraničenju, onda morate zainteresovati i stalne članice SB UN, odnosno morate ovo telo uključiti u rešavanje problema i zbog zatvaranja poglavlja Rezolucije 1244. Vi sada otvarate poglavlja za neku drugu stvarnost“, kaže Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Dva događaja su vrlo značajna u proteklih nedelju dana - rukovanje Hašima Tačija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i intervju premijerke Ane Brnabić za Dojče vele, u kojem ona, ne otvoreno, ali posredno, kaže da Srbija neće ući u EU, te u tom smislu ostaje pitanje kako će se nastaviti rešavanje pitanja Kosova.
Prema ocenama sagovornika Glasa Amerike obe političke garniture na vlasti - i u Beogradu i u Prištini - i dalje ubeđuju svoje glasače u priču o ulasku u EU, koji - iz sadašnje perspektive - postaje sve dalje.
Brisel se drži neutralno
Apsolutno je izvesno da je tzv. unutrašnji dijalog i kasnije jedna serija političko-bezbednosno-marketinških aktivnosti obe vlade Prištine i Beograda, dovela do nametanja teme razgraničenja, razmene teritorija, povlačenja novih granica i do sada imamo dve posledice toga, kaže Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, i ukazuje da dijalog i normalizacija odnosa ne postoje.
"Sve vreme EU je to posmatrala neutralno, kao da se to nje ne tiče. Reaktiviranje Briselskog dijaloga je nerealno, jer od 15. marta počinju borbe za izbor nove komisije. Mi se sada nalazimo u jednom vakumu u kojem će obe strane nastaviti da zagovaraju svoje viđenje koliko će teritorije i šta da dobiju, u suštini da igraju na status kvo, na pomeranje rokova. Kao i da tu temu iskoriste za izbore, ja očekujem izbore u februaru, martu u Srbiji i na Kosovu“, dodaje Janjić.
„U sadašnjoj Evropi su populističke, desničarske vlade, na primer Orban ili Kurc, itekako stali na stanovnište nove geopolitike, nove preraspodele moći i sve veće ljubavi sa Rusijom. Dakle Rusija je tu, kako će Putin koristiti tu moć, preko gasa i preko političko-bezbednosnog, pa ako hoćete i vojno- političkog pri obaveštajnoj prisutnosti. Ali primer bivšeg premijera Gruevskog dovoljno govori. Da on može da prođe dve države, bez ikakvih dokumenata vam govori da EU i NATO, čak i kada imaju svoje članice u igri, kao što je Mađarska, nisu u stanju da garantuju elementarnu vladavinu prava. Takva EU ne može da podrži liberalno- demokratski koncept normalizacije, onakav kakav je počeo 2013. godine ili onako kako ga je podržala Nemačka sa svojom idejom dve Nemačke", kaže Dušan Janjić.
Prema njegovom mišljenju, perspektiva je nastavak Briselskog dijaloga, ali u potpuno novom formatu, bez ovakvog neubedljivog učestvovanja EU i sa još jednim uslovom se postigne jedan glas o pitanju promene granica između Brisela i Vašingtona.
"Druga mogućnost je da se proces prepusti lokalnim igračima i njihovim spoljnim mentorima koji se nalaze i u Turskoj, i u Rusiji, pa indirektno i u Kini. To znači da propada Briselski dijalog, odlaže se ulazak Kosova i Srbije u EU i nemamo efikasnog odgovora, osim možda paradoksalno, ali ponude za ulazak u NATO", smatra Janjić i dodaje da se u tom slučaju rok za eventualni ulazak Srbije u EU pomera sa 2025. na 2030. godinu.
Ruski i američki interesi
Rusija ima svoje interese kada je reč o Balkanu, ali je Putinov razgovor sa Tačijem i fotografisanje nešto što je definitivno novost, makar kada je ovaj region u pitanju.
„Da li se radi o zaokretu u ruskoj politici prema Kosovu, to je pitanje, ali do nekog pomeranja se sigurno došlo, jer do sada je Rusija stalno insistirala na poštovanju Rezolucije 1244, a sada se daju izjave da je Rusija spremna da podrži sporazum koji bi Beograd i Priština postigli. Proširuje se manevarski prostor i mi iz takvih izjava možemo da zaključimo, što ne mora nužno da znači, da bi Rusija podržala i sporazum o normalizaciji odnosa u koji bi bila uključena korekcija granica ili razmena teritorija. Pomeranje je vidljivo“, kaže Suzana Grubješić, iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Stvari će sigurno biti mnogo jasnije kada Putin obavi najavljenu posetu Beogradu u januaru. Ono oko čega se analitičari slažu jeste da on sigurno neće ići u Prištinu, a da će nastaviti da podržava rešenje koje podrazumeva razgraničenje.
„Nekoliko meseci unazad jedan argument ide u prilog tome da je Rusija zainteresovana da se situacija sa Kosovom reši, sada na jedan određen način razgraničenjem, eventualnom podelom ili razmenom teritorija. Vi time zaista Rusiji dajete, ne baš odrešene ruke, ali joj dajete zaista presedan da nešto što je de fakto stanje, sada u njenom susedstvu pretvori u de jure stanje. To je za Rusiju dosta jak motiv da porazmisli o politici koju je do sada vodila“, kaže Savković.
Sa druge strane, i Amerika ima svoje realne interese u Centralnoj Aziji, na Bliskom istoku.
"Treba mnogo ubeđivanja Kongresa, Stejt departmenta, pa i predsednika da shvate, da jedan mali rat na Balkanu ne bi ništa doneo i da bi im samo otežao poziciju u pregovorima sa Rusijom u Siriji i Gruziji", ističe Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
"Mislim da će ta racionalnost u Vašingtonu prevladati. Očekujem veću ulogu Vašingtona, a to znači onda Rusiji dati mesto koje joj odgovara i Moskva mora da bude stavljena u poziciju da rešava balkanske krize zajedno sa Zapadom, ali i da preuzme odgovornost za to rešenje. Neke male kompenzacije bi bile nužne, ali Rusija ne može na Zapadnom Balkanu da dobije tolike kompenzacije, koliko može napraviti štete interesima NATO i EU i SAD", zaključuje Janjić.
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
