Izvor: Večernje novosti, 19.Jul.2015, 09:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vatrogasci, piromani ženskih srca

VRAĆAJUĆI se, puni emocija i nacionalnog naboja, s vojne parade na Dan francuske republike te 1937. godine, nekolicina pariskih vatrogasaca, praćeni lokalnim veseljacima i vođeni zakasnelim mirisom lipe, približavali su se, u graji i dobrom raspoloženju, kapiji kasarne na Monmartru. Prvi se na neobičnu molbu osmelio narednik Kurne. Okružen vrcavom atmosferom, prišao je šefu brigade pukovniku Bifeu i zamolio ga da civile >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pusti unutra, da bi nastavili zabavu. I, gle čuda, Bife je pristao. Istoga trenutka, buknula je bengalska vatra, koja je crvenilom pirotehničke kompozicije obasjala čitavo brdo nad prestonicom. Pod mirisom formaldeihidne smole, usledile su demonstracije gimnastičkih veština, simulacije požara i majstorstvo gašenja, začinjeni plesom uz jeretičke taktove dugmetare za organizaciju vojne discipline. Predstava je potrajala do duboko u noć, a novost je vrzo odjeknula Parizom, ali i celom Francuskom. Tradicija je rođena. Već sledeće godine, nekoliko vatrogasnih kasarni otvorilo je vrata građanima, a manifestacija je munjevito dobijala na dimenzijama. Festivalski duh je, kako i priliči, zamro tokom rata, ali je odmah nakon toga vatrogasna zabava buknula u punom sjaju. Vremenom, u kasicu su počeli da se ubacuju novčići, a sakupljeni prilozi i danas idu u dobrotvorne svrhe. Okupljanja u porodičnom i komšijskom krugu, uz narodni balski melos, ređala su se iz godine u godinu, da bi sve, u ovo moderno doba, poprimilo veličanstvene razmere megasvirki kojima upravljaju di-džejevi za glomaznim miksetama. Sve je to začinjeno mistifikacijom i opčinjenošću devojačkog sveta mišićavim telima francuskih vatrogasaca. Ovde su borci s vatrenom stihijom na dobrom muževnom glasu. Nabildovani spasioci mame uzdahe mnogih dama. I ne samo njih. Zato se lepotice iz kvarta nedeljama pripremaju za vatrogasni bal. Savremene Pepeljuge oblače svoje najlepše odore iz 21. veka, pa staju u vrstu, koja se nekad, kao ovih dana ispred čuvene pariske kasarne “Sevinje” u Mareu, kod crkve Sen Pol, otegne i po nekoliko stotina metara ukrug. Satima se, nestrpljivo, čeka u redu. U špaliru su devojčurci vatrenog pogleda, vrele raspuštenice, sredovečne dame utekle iz pepela ohlađenog bračnog ognjišta, starije gospođe kojima se još nije ugasio životni plamen, uspaljene udavače, gradske miljenice s mnogo veselijim izluzijama od sudbine nesrećne devojčice s šibicama, stidljive uspijuše, samice pregorele od čekanja, napaljene šiparice, udovice u vatri strasti i poneki topli brat. Prosečni pariski vatrogasac ima 25 godina, a 80 odsto ih dolazi iz provincije. Mladi, snažni, neustrašivi, disciplinovani, željni života. Gase vatru, raspaljuju ženska srca. Biva, tu i tamo, pred zoru, na ovim svetkovinama i muškog striptiza, koje hijerarhija, tobož, pokušava da iskoreni, ali to je teško čak i onda kada za tim postoji istinska volja. Muški svet ne zaostaje pred kapijom. Neko je u pratnji, neko sam. Bal je, svako ima pravo na svojih pet minuta. Ženska srca ne pripadaju ove večeri samo vatrogascima. Ima i zgodnih gasilica. Svima je do dobrog provoda. Dolaze i zaljubljeni parovi. Tu su i momci privučeni budućim zanimanjem. I daleko najbrojniji, obični veseljaci, kao iz Kurneove družine. Sve je to samo jedna velika žurka. Nije samo zavođenje u pitanju, niti ljubav u odgovoru. Sklopiće se, ipak, i ove godine sijaset brakova i izroditi mnoštvo balskih potomaka. Tinja ljubavna iskra, plamti zavodnički žar. Odjednom, desetorica kršnih momaka, u besprekornim uniformama, kao munjom pogođeni, trkom seku gomilu. Ne beže od udavača. Zovu ih na intervenciju. Požar ne bira, pa makar bio i vatrogasni bal.

Nastavak na Večernje novosti...