Izvor: Politika, 30.Dec.2014, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamas stešnjen sa svih strana
U pojasu Gaze većina stanovnika smatra da bi rakete i dalje trebalo da budu ispaljivane na Izrael sve dok ne prestane blokada ove enklave
Specijalno za „Politiku”
Gaza – Žestoka kiša prošle nedelje nije sprečila žitelje grada Gaze da se okupe u velikom broju na ulicama i da posmatraju vojnu paradu kojom je islamistički pokret Hamas obeležio godišnjicu svog osnivanja –1987. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine. Mogli su da se vide svi činovi Hamasovih vojnika pod punom ratnom opremom, potom specijalne snajperske jedinice čiji pripadnici nose maskirne uniforme i dragunov puške, zatim rakete i raketni bacači montirani na kamione, kao i novi dron domaće proizvodnje.
Parada je završena mitingom na kojem je Ebu Obeida, portparol Hamasovog borbenog krila (Al Kasam brigade), upozorio da je obnavljanje sukoba neizbežno, osim ako Izrael ne smanji blokadu pojasa Gaze i omogući da se nastavi zaustavljeni proces obnove.
Dve noći kasnije ova poruka je istaknuta kroz neobično veliku vojnu vežbu održanu na severu Gaze. Stanovnici izraelskih sela, koji se nalaze tik uz granicu sa Gazom, rekli su da su ih pucnjava i eksplozije dugo držali budnim.
Prošle nedelje tenzije su počele da rastu. Odgovarajući na ispaljivanje rakete koja je pala na otvorenom prostoru u blizini južnog grada Aškelona, avioni izraelskih odbrambenih snaga (IDF) napali su „terorističku infrastrukturu” u gradu Kan Junis, pri čemu je jedna osoba poginula. To je prvi takav izraelski napad od pedesetodnevne operacije „Odbrambena ivica”, koja je završena minulog septembra.
Poslednja runda sparinga izraelske vojske i Hamasa dolazi u vreme kada je pojas Gaze u ruševinama, Hamas se bori za svoj politički opstanak, a Izrael nastoji da održi status kvo. Taktika vlade Benjamina Netanijahua, koju nazivaju „zatišje za zatišje”, to jest ako vi ne pucate nećemo ni mi, odslikava realnost u Gazi. Realnost koja je sve više nepodnošljiva za 1,8 miliona stanovnika primorske enklave.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, 96.000 kuća je uništeno ili teško oštećeno tokom rata. Ali napori da se one obnove ponovo su sputani ograničenjima na uvoz osnovnih građevinskih materijala. Izrael je zahtevao da svaka vreća cementa i svaki komad armature bude pažljivo praćen kako bi se sprečilo da budu iskorišćeni u vojne umesto u civilne svrhe. S obzirom na trenutni protok građevinskog materijala, proces izgradnje će se odugovlačiti dvadeset godina, kažu građevinski inženjeri koji rade na terenu sa norveškim humanitarnim organizacijama.
Hamas, koji uživa masovnu podršku, ne može sebi dozvoliti da stoji sa strane i posmatra kraj jedne zajednice koja je za njih većinski glasala na izborima 2006. godine. Posla više nema, a honorarnim radnicima se nudi pet američkih dolara dnevno. Zaposleni u javnom sektoru su dobili samo jednu platu u poslednjih osam meseci, a nastavnici i osoblje koje čisti bolnice štrajkuju. Sve je više prosjaka na ulicama, a šire se priče da učenice nude seksualne usluge u zamenu za telefonsku karticu, par cipela ili nešto od šminke.
Spoljni pritisci na Hamas nikada nisu bili toliko intenzivni i koncentrisani. Egipatski predsednik Sisi ostaje neumoljiv neprijatelj, jer je blokirao granicu kod grada Rafe i uništio ogromnu mrežu tunela, koja je nekad služila kao trgovački pojas za spasavanje Gaze. Mahmud Abas ga je naveo na to. Bez obzira na više puta deklarativno izjašnjavanje o pomirenju i narodnom jedinstvu, palestinski predsednik prezire svoje političke rivale i u dosluhu je sa Egipćanima i Izraelcima kada je u pitanju držanje Gaze u karantinu.
Stešnjen sa svih strana, pitanje je šta Hamas može da učini da promeni ovakav raspored snaga. U odgovoru na takvo pitanje Mahmud Zahar, jedan od osnivača pokreta, poziva se na „moć slabih”.
Elementi takve moći uključuju religiju, veru u pravedni nacionalni razlog, kao i sposobnost da se podnese žrtva za opšte dobro i da se sa strpljenjem izdrže patnje. Zahar kaže da Hamasovi borci, opremljeni oružjem koje je moglo da se vidi na paradi, mogu duže da istraju od protivničkih vojnika koji su brojniji i koji imaju bolji arsenal oružja.
Lokalni novinar, koji ima bliske porodične veze sa Al Kasam brigadama, otkriva da je 600 vojnika iz ove najelitnije jedinice ubijeno tokom poslednjeg rata. Ali, iako je smanjen broj boraca, malo je naznaka da je oslabio moral.
Odlučnost da se istraje ima veliku podršku naroda. Prema anketi, koju je 6. decembra uradio nezavisni palestinski Centar za politiku i istraživanje, tri od četiri žitelja Gaze veruju da bi rakete i dalje trebalo da budu ispaljivane na Izrael sve dok ne prestane opsada ovog palestinskog priobalnog pojasa.
Budući da su izraelski izbori zakazani za mart, Netanijahu je sebe pozicionirao kao iskusnog glavnokomandujućeg sposobnog za odbranu od terorističkih pretnji. Uzimajući u obzir ovaj profil, svaka eskalacija sukoba bi verovatno samo njemu dala političku prednost i pomogla mu da konsoliduje desničarsku većinu. Hamas je dovoljno lukav da razume ovu mogućnost, ali veruje da je aktuelna kriza u Gazi dostigla tačku gde ne postoji izbor osim da se stvari dovedu do ekstrema.
„Živeti ovde je kao biti osuđen na smrtnu kaznu”, kaže je Radži Surani, sekularni levičar i međunarodno priznat advokat za ljudska prava.
On je u prošlosti bio često žestok kritičar Hamasa, ali je sada došao do toga da poštuje njihovu očajničku logiku. „Šta još može da se desi ljudima? Nema šta da se izgubi. Zašto da čekamo dok ne završe sa nama”? pita se Surani.
Pol Aron
objavljeno: 30.12.2014.
.jpg)
