Izvor: S media, 07.Maj.2011, 17:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rajić:Država ne treba da se meša u slučaj Artemija
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić ocenio da država ne treba da se meša u mogućnost izopštenja raščinjenog vladike Artemija. Način na koj se na Saboru SPC bude razgovaralo i glasalo o njegovom izopštenju pokazaće kakav je odnos unutar Crkve, naglašava Rajić.
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić ocenio je, uoči Sabora Srpske pravoslavne crkve koji se očekuje sredinom maja, da je mogućnost izopštenja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << raščinjenog vladike Artemija iz Crkve unutarcrkveno pitanje u koje država ne bi trebalo da se meša.
On, međutim, napominje da nije isključeno da Crkva zatraži pomoć policije i tužilaštva u sprečavanju monaha Artemija da osnuje neku svoju versku zajednicu tim pre, jer, kako je rekao, u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama postoji član koji propisuje pomoć države u sprovođenju crkvenih odluka.
"To znači da bi moglo da se očekuje da se Srpska pravoslavna crkva (SPC) pozove na taj član zakona i da zahteva da, recimo, državni organi gonjenja, policije ili tužilaštva, spreče Artemija u osnivanju neke svoje verske zajednice", kaže Rajić u intervjuu Tanjugu.
Patrijarh srpski Irinej najavio je ranije da će Sveti arhijerejski Sabor SPC na svom redovnom zasedanju polovinom maja ponovo raspravljati o Artemijevom nepoštovanju saborskih i sinodskih odluka o njegovom penzionisanju, rašcinjenju i zabrani činodejstvovanja.
Rajić istovremeno ukazuje da je slučaj Artemija i političko pitanje.
"Oko Artemija se okupio jedan ne baš beznačajan deo SPC, i kada se o njemu prethodni put raspravljalo, jedan broj vladika i episkopa nije bio prisutan. Navodno su bili opravdano odsutni, jedan broj se uzdržao od glasanja, jedan broj je glasao protiv odluke da on bude udaljen sa svog položaja. On i dalje ima svojih podržavalaca", ističe Rajić.
On to tumači i položajem SPC na Kosovu i Metohiji, zbog čega se čitava stvar jako politizuje.
"Način na koji će se na Saboru SPC razgovarati i, pre svega, glasati o njegovom izopštenju, pokazaće i kakav je odnos unutar Crkve između jednog liberalnog, ekumenističkog i relativno progresivnog krila, koje želi da modernizuje SPC, i jednog krajnje konzervativnog krila, koji bi da Crkva ostane onakva kakva je bila u srednjem veku. To će glasanje biti neka vrsta barometra trenutnog stanja u SPC", dodaje Rajić.
Naš sagovornik podseća da su ekstremni delovi evropskih crkvenih i verskih zajednica, pa tako i domaćih, uvek bili vrlo skloni da sarađuju sa ekstremnim desničarskim pokretima, i obrnuto.
Artemiju preti anatema!
Manastiri pod kontrolom SPC
Artemijeve pristalice u pritvoru
Episkop Teodosije se iz Beograda vratio na Kosovo
"Problem je u tome što oni dobijaju podršku jednog dela bilo penzionisanih sveštenika, kao Žarka Gavrilovića, ali i onih koji su aktivni. Mislim da je to i za samu Crkvu loše, a pogotovo je loše za iskrene, prave pravoslavne vernike", kaže Rajić i napominje da bi od toga i sama Crkva trebalo da se ogradi.
Govoreći o mogućnosti da se na predstojećem Saboru razgovara i o dolasku pape Benedikta XVI u Srbiju na proslavu godišnjice Milanskog edikta koja pada 2013.godine, Rajić kaže da je "svakako korisno da patrijarh želi da papa dođe ovde", ali isto tako tvrdi da jedan deo SPC ne želi nikakva ekumenistička nastojanja.
Neposredna saradnja između katoličke i pravoslavne crkve, veruje Rajić, delimično je i državno pitanje, jer je Vatikan država, pa papa, kako kaže, može doći u posetu kao poglavar Vatikana.
"To je istovremeno i teološko pitanje, jer je reč o razlikama između dve crkve koje su relativno male, u odnosu na, recimo, razlike između katoličke i protestantske crkve", zaključuje on.
(Tanjug)
.jpg)
