Izvor: Blic, 14.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Značaj prvih obroka
Značaj prvih obroka
Naučnici sada znaju zašto ishrana dece u prvoj godini nakon rođenja bitno utiče na njihov kasniji život i zašto je majčino mleko još uvek nezamenjivo - uprkos intenzivnim istraživanjima.
Znate li zašto o ukusima ne treba raspravljati? Zato što se formiraju već kod odojčadi.
- Grupa od 133 učesnika našeg eksperimenta probala je dve vrste kečapa, a u jedan smo dodali malo vanile. Ispostavilo se da se osobama koje nisu dojene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao bebe više sviđao kečap s vanilom. Zašto? Nekada je ukus veštačkog mleka poboljšavan uz pomoć vanile - objašnjava Klaudija Rumel iz minhenskog preduzeća za istraživanje ukusa ASAP, koja je rukovodila studijom.
- U izuzetno osetljivom životnom periodu to je ostavilo traga na ispitanike.
Tajna majčinog mleka
Imunološki i enzimski sistem kao i organi za varenje kod odojčeta još uvek sazrevaju. Tako, na primer, bubrezi mogu dobro da prerade belančevine i mineralne materije tek kada dete napuni dve godine. Od ishrane deteta zavisi njegovo zdravlje, inteligencija, kao i to kako će se osećati. Stručan naziv za to je 'metaboličko programiranje'.
Nove studije pokazuju da režim ishrane u prvim mesecima života ostavlja krupne posledice na čoveka. Nedavno je nemački nedeljnik 'Fokus' tome posvetio temu broja iz koje prenosimo najzanimljivije nalaze.
- Primer majčinog mleka je detaljno istražen. Majčino mleko sadrži tragove onoga što majka konzumira, pa tako beli luk, nana ili biber utiču na čulo ukusa odojčeta - kaže dr Matilde Kersting iz Naučnog instituta za dečiju ishranu FKE u Dortmundu.
Ishrana deteta u najranijem periodu života ne programira samo njegov ukus, već bitno utiče i na njegovo kasnije zdravlje.
- To je vreme kada telo i mozak najbrže rastu i kada postoji ogromna potreba za hranljivim materijama - kaže dr Bertold Kolecko, nutricionista Nemačkog društva za dečiju medicinu.
Recept iz apoteke
- Stručnjaci su danas uspeli da naprave veštačko mleko čije su hranljive materije veoma slične onima koje sadrži majčino mleko, a u gotovoj hrani za bebe gotovo da nema štetnih supstanci - ističe dr Bertold Kolecko koji radi kao pedijatar u Haunerovoj dečjoj bolnici u Minhenu. - Ali, kada su detalji u pitanju, sintetičko mleko se još uvek znatno razlikuje od majčinog.
Mnoge supstance još nisu ispitane. Tako, na primer, beba preko majčinog mleka dobija supstance koje jačaju imunološki sistem i štite od bakterija. Među njima više stotina takozvanih oligosaharida, čija je uloga uglavnom nepoznata, pa čak i žive odbrambene ćelije iz majčinog tela. Rezultat: statistički gledano, dojene bebe ređe obolevaju. Ali i u kasnijem životu osobe koje su majke dojile manje obolevaju od nekih bolesti nego one koje su hranjene na flašicu. Bebe osuđene na gojaznost
Zanimljivo je koliko ishrana u najranijem detinjstvu utiče na gojaznost, ozbiljnu svetsku pošast. Deca koja nisu dojena za 22 odsto češće pate od prekomerne težine i gojaznosti, ustanovio je dr Kolecko pošto je ispitao 10.000 mališana od pet i šest godina.
- Jedna naša studija pokazuje da deca koja se hrane na flašicu već u prvoj godini života konzumiraju za preko pedeset odsto više belančevina nego deca koja sisaju. Tu su i dodatne doze zbog jogurta. Bebe su danas više nego ikad tema propagandnih poruka i to za potpuno nepotrebne prehrambene proizvode - upozorava dr Matilde Kersting iz dortmundskog instituta. CDC/MA
