Izvor: Politika, 05.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zmaj na koži
Prva mašina za tetoviranje nastala 1891. godine
Tetovaža je u moderno doba popularna gotovo isto kao i pre više hiljada godina. Doduše, moderna tehnologija donela je razne mogućnosti tetoviranja, od onog što traje nekoliko nedelja ili meseci, pa do trajnog "markiranja" kože. Sama reč "tatu" potekla je iz tahićanskog jezika i u bukvalnom prevodu znači "obeležiti nešto". Inače, tetoviranje je bilo poznato Azijatima već nekoliko hiljada godina, a prve tetovaže, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se pretpostavlja, nastale su u drevnoj Kini. Motivi slikanja bili su najčešće natprirodna bića, obično zmajevi i aždaje, a znatno kasnije ovaj oblik ukrašavanja kože postao je izuzetno popularan kod mornara širom sveta koji su najčešće na sebi nosili istetovirano ime devojke i srce probodeno strelom.
Tetoviranje su vekovima obavljali majstori koji su veštinu slikanja na koži naučili od svojih roditelja ili dedova. Igle i mastilo bili su njihov osnovni alat, a cilj im je bio da se mastilo unese u što dublji sloj kože, kako bi crtež ostao trajan. Ljubitelji "tatua" izgleda nikada nisu marili za bol koji im je pri slikanju nanošen. Takođe, malo ko je mislio na posledice, s obzirom na to da je tetoviranje obično obavljano u nehigijenskim uslovima. Zbog želje za oslikanim delovima tela ljudi su ponekad ostajali bez udova koji su morali da budu amputirani zbog nastalih infekcija, a u istoriji medicine ostali su zabeleženi i slučajevi sa fatalnim ishodom.
Ipak, činjenica da se tetoviranje često obavljalo u krajnje lošim uslovima nije tokom vekova poljuljalo čovekovu želju da ukrašava telo mastilom. U 18. i 19. veku u Velikoj Britaniji i Francuskoj "tatu" je bio simbol prestiža i pripadnici visoke klase su se prosto utrkivali u broju slika na koži. Kralj Edvard Sedmi poslao je čak svoje sinove u Japan da bi im čuveni majstor "tatua" naslikao zmajeve na rukama, a zatim su dvojica mladih vojvoda otišla i u Jerusalim da bi ih istetovirao isti čovek koji je njihovom ocu ukrasio kožu slikama dve decenije ranije.
Da je popularnost tetoviranja tokom vekova bila ogromna govori i podatak da je 1891. godine Samjuel O′ Rejli konstruisao električnu "tatu" mašinu koristeći iskustva Tomasa Edisona koji je, doduše ne preterano uspešno, ranije takođe napravio uređaj za tetoviranje.
Ova mašina sastojala se od niza igala koje su neprestano bile punjene mastilom. Električni motor pokretao je igle koje su se zabadale naizmenično u kožu a u jednom minutu ova mašina je mogla da dostigne i do 3.000 uboda. Svaka igla prilikom probadanja kože ispuštala je kap-dve mastila i na taj način stvarala se slika na koži koja je postojala dok god je njen vlasnik bio živ.
U moderno vreme tetoviranje se obavlja mnogo brže i efikasnije, a osnova za uspešnu tetovažu su higijenski uslovi i sterilnost igala kojima se ona obavlja.
D. I.
[objavljeno: 05.12.2006.]
