Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2011, 12:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zlatna groznica podelila Rumune

BUKUREŠT -

Odluka vlade da poveri kanadskoj firmi stari rudnik zlata u zapadnim Karpatima "digla na noge" pobornike zaštite okoline.U firmi ističu da će upotrebljavati najmoderniju tehnologiju i da neće biti opasnosti za ljude, biljni i životinjski svet.

U trenutku kada cena zlata u svetu niže istorijske rekorde, Rumuni su se podelili oko toga da li treba početi eksploataciju tog plemenitog metala iz jednog starog rudnika. Građani su podeljeni između dve krajnosti: >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ogromne zarade i ekološke katastrofe.

Debata se rasplamsala posle izjave predsednika Trajana Baseskua koji se izjasnio u korist iskopavanja zlata u starim rimskim rudnicima u Rosia Montani, na zapadnim Karpatima. U pitanju je, kako se procenjuje, 300 tona zlata.

„Svaka zemlja koja ima resurse treba da ih koristi za sopstvene građane. Ti resursi, takođe, otvaraju radna mesta", rekao je Basesku.

Projekat u zapadnim Karpatima odugovlači se već godinama, nakon što su ekolozi upozorili na opasnosti od upotrebe cijanida u ispiranju zlata od rude. Taj posao je sada poveren kanadskoj kompanije Rosia Montana Gold Korporejšn (RMGC) koja treba da počne najveću površinsku eksploataciju zlata u Evropi.

Strah od ponavljanja ekološke katastrofe iz 2002.

I dok u firmi RMGC ističu da će koristiti najnoviju ekološki prilagođenu tehnologiju i da će se hemijske supstance bezbedno odlagati, mnogi Rumuni strahuju od ponavljanja ekološke katastrofe iz 2000. godine vezane za iskopavanje zlata u severozapadnoj Rumuniji, koja je dovela do zagađenja Dunava i Tise. Tada je uništeno 1.200 tona ribe.

Vladin savetnik za manjine Peter Ekstajn Kovač - autor ranijeg nacrta zakona o zabrani cijanida u rudarskim operacijama - odmah je podneo ostavku, navodeći kao razlog razlike u mišljenjima.

„Pitanje Rosia Montane izazvalo je dinamičnu i prirodnu javnu debatu u društvu", izjavio je predsednik najveće opozicione stranke, Socijaldemokratske partije, Viktor Ponta.

On je pozvao na nezavisnu procenu izdataka i koristi, kao i da se identifikuje ekološki najčešća rudarska tehnologija. Takođe je zatražio da vlada javno objavi ugovor sa kanadskom firmim RMGC potpisan 5. septembra.

Izbor između radnih mesta i zdravlja ljudi, životinja i biljaka

„Apsolutno je neophodno da se društvo upozna sa svim odredbama i uslovima tog ugovora na transparentan i demokratski način. Tu je reč o važnim resursima države - životnoj sredini, istorijskom i kulturnom nasleđu, važnim nalazištima", smatra on.

Argument „protiv eksploatacije" u toj debati zasnovan je na strahu neobrazovane većine od cijanida, sličnom strahu od trovanja u Srednjem veku.

„Kada bi mi neko rekao da biram između radnih mesta, zajedno sa razvojem regiona i zdravlja ribe i zelenila lišća, izabrao bih ljude. U ovim vremenima... deluje neodgovorno igrati se zaštitnika životne sredine i ignorisati ekonomsku priliku", rekao je poznati novinar Viktor Čutaku.

Mnogi smatraju da će iskopavanje zlata stvoriti više ekonomskih problema, nego što će ih rešiti. Eksploatacija prirodnih resursa stvara ekonomsku nestabilnost u svim zemljama u razvoju. Novac koji odlazi u državni budžet od eksploatacije takvih resursa ima malu šansu da donese blagostanje običnim građanima, ističu protivnici ovog projekta.

Posle 15 godina eksploatacije rudnika zlata postojaće 200 tona sterilne zemlje u ovoj oblasti, u zamenu za milijardu evra. "Ovaj projekat će zauvek uništiti ovo područje. Zbogom ljudi, životinje i biljke", kažu pobornici zaštite okoline.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Zlatna groznica podelila Rumune