Izvor: RTS, 14.Jul.2012, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u četiri manastirska zida
U manastiru Uspenja presvete Bogorodice u Đakovici žive dve monahinje i dve sestre, jedini preostali srpski žitelji u tom gradu. Svaki dan im prolazi isto. Ne mogu da izađu iz dvorišta manastira, ali ne razmišljaju da napuste Đakovicu.
Trinaest godina posle rata, u Đakovici nema Srba povratnika. U tom gradu je porušeno nekoliko pravoslavnih crkava. Pre dve godine je obnovljena crkva u centru grada i osvećenjem postala manastir Uspenja presvete Bogorodice. U manastiru žive >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dve monahinje i dve sestre. One su jedini preostali srpski žitelji u tom gradu.
Dve monahinje i dve sestre u četiri zida dvorišta manastira Uspenja presvete Bogorodice u Đakovici. Godinama, svaki dan im prolazi isto. Monahinja Joanikija kaže da žive kao u zatvoru.
Monahinje i sestre u Đakovici u krugu manastira imaju vodu, uzgajaju povrće a ostale potrebštine donose im monasi manastira Visoki Dečani. Odvode ih i kod lekara. Najbliži lekar im je Gračanici ili u severnom delu Mitrovice. Nemaju poverenje u lekare u Đakovici.
Ne razmišljaju da napuste Đakovicu. Vasiljka Perić je od rođenja u ovom gradu.
"Svi su moji rođeni tu, ali su se odselili zbog posla i dece. Odlučila sam kosti da ostavim na Kosovu", rekla je Vasiljka.
Monahinje i sestre u Đakovici znaju da nije normalno to što ne mogu da izađu iz dvorišta manastira, ali kažu da ne pokušavaju jer ne žele neprilike. Ističu da su u Đakovici kako bi verom branili Kosovo, svesne da tako ne razmišljaju svi pravoslavni vernici.
"Još je žalosnije što prodaju zemlju, to je zemlja Dečanska, Pećke patrijaršije i Gračanice, to je veliki greh. Oni možda mogu malo da zarade, ali će njihova deca, unučići i praunučići da plaču i tuguju za svojom svetom zemljom", kaže monahinja Teoktista.
Za godinu dana od osvećenja, u manastiru je organizovano jedno venčanje i jedno krštenje.
