Izvor: Blic, 09.Dec.2010, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život nam se oko vrata obesio
Ljudi se najviše smeju tuđoj nesreći, rekao je Petar Božović, poznati glumac koji u „Atelju 212” upravo radi (kao glumac i reditelj) predstavu „Kraj partije” Semjuela Beketa, čija je premijera u subotu 11 novembra. Proslavljeni glumac u razgovoru za „Blic” govori o tome zašto Beket, o posrnućima savremenog čoveka, o rakiji „Talentin”...
Intervju s Petrom Božovićem rađen je ranog prepodneva, pred probu, u legendarnom bifeu „Ateljea 212”, za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji se sve češće može čuti da odavno nije kao pre, pa ipak... Oko nas, u prozorima i na policama boce rakije s markantnom etiketom – Mucijevača „Talentin”. Kažu dobra je, kažu preporučljivija za reditelje, kažu može se nabaviti i, gde bi drugo, preko puta onog parka nadomak autobuske stanice... O tome šta ga je motivisalo da radi Beketov komad kaže: „Jer govori o kraju svih krajeva.”
Hoćete da kažete da smo mi na kraju svih krajeva?
- Da išta znamo, bili bismo svesni toga, nego nam bog usadio nadu pa se, eto, još koprcamo. No, bez šale, Beket je od nekada avangardnog pisca, pisca teatra apsurda, postao naš ozbiljan savremenik i to s velikim utemeljenjem.
Šta ga je utemeljilo?
- Na možda pomalo čudan umetnički način postao je realističan. Danas je samo pitanje kako ga izvesti – jer apsurd o kome je on pisao je situacija u kojoj realno živimo i batrgamo se. Vičemo, deremo se, svi smo u pravu, nemamo viziju... A, u stvari smo svi u okviru životno realnog teatra apsurda. E sad, možda neko misli i možda je nekad važilo pravilo da sami pojmovi realno i aspsurdno ne mogu zajedno, ali mi smo dokazali da mogu jer živimo u grotlu teatra apsurda. Pozorišno gledano, meni je to vrlo izazovno. Čini mi se, kad bi nas četvoro izašlo na scenu i publici samo čitalo tekst, da bi to bio istovetan doživljaj kao da tekst igramo. Strašna je ova vetrometina na kojoj živimo. Ne samo mi, mi smo šaka jada za čovečanstvo, nego čovek novog milenijuma uopšte.
Konkretno?
- Konkretno, da ne bude da govorim naški poslužiću se jezikom Brehta – svi smo najebali, svi kojima se ovaj trenutak ko’ omča oko vrata obesio.
A kako vi vidite taj trenutak?
- To je kao kad imate neku ranu koja stalno krvari, curi, crvi iz nje izlaze. I ne znate šta da radite. Tako i to pitanje. Iste dileme, ista mlaćenja, isti javni razgovori, po ko zna koji put. Svi sve znaju, a ništa nije kako treba. Ako pogledate statistiku, videćete da su ljudi i gladni i nepismeni. Ono u šta se kao najviše razumemo, a to je fudbal, najgore ide. To su, zapravo, stvari koje govore i o vođenju države i o politici. A kad slušate te stranačke proklamacije, ispada da su jedino oni u pravu, da baš oni znaju šta i kako treba" Pa, ako znate, aman više, rešite neki problem, uradite nešto. Mi ćemo, evo, opet plaćati.
Kog je žanra predstava?
- Teško je tu odrediti čisti žanr. Najbliže je tragikomičnom. Kada imate posla s odnosima i mehanizmima koji su strašni, onda ih možete najbolje predstaviti kroz grotesku. Junaci komada nalaze se u jednom depou. A znamo da sve zastave, biste, ordenja, pre ili kasnije, završe u nekom depou, u prašini. Ljudi takođe. Ko bi gori sad je doli, pa opet tako. Objektivno, čovek se nalazi na vetrometini, a ljudi se najviše smeju ljudskoj nesreći, naravno, tuđoj.
„Kraj partije”
Premijera predstave „Kraj partije” Samjuela Beketa u režiji Petra Božovića, koji igra jednu od glavnih uloga, 11. novembra je na maloj sceni „Ateljea 212”. Sam naslov komada simbolično govori o nekom kraju, o beskonačnoj završnici partije šaha, iako je očigledno da je ona izgubljena, kraju svih krajeva i životu posle kraja. „Plače. Znači da je živ”, čuvena je rečenica iz ove drame. Glavni likovi provode vreme u podrumu, ponižavajući jedni druge, sukobljavajući se sa sopstvenim strahovima i iluzijama o mogućim promenama. Dok napolju vlada opšte mrtvilo i ništa se ne događa, oni osećaju neizbežnost svog kraja. Jedinu utehu daje im saznanje da „ništa nije smešnije od nesreće”! Uloge tumače i Boris Komnenić, Renata Ulmanski i Vlastimir Velisavljević.
