Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život inspiriše umetnost
Lako je i putovati i izaći pred publiku kad imaš bend koji je kao porodica
Vjen, jula – Prva pevačica u istoriji koja je dobila Gremi za tri uzastopna albuma i nosilac aktuelnog vokalnog Gremija za muziku iz filma "Laku noć i srećno", Džordža Klunija, Dajen Rivs nesumnjivo je vodeća džez pevačica današnjice. Sa ukusom soula iz rodnog Detroita, klasičnim školovanjem, uticajem koju su na nju izvršili bibap heroji na čelu sa Klarkom Terijem, zanimanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za afričke korene i egzotiku Južne Amerike, Rivs je ostvarila savršen spoj različitih aspekata muzike, sažimajući u sebi magiju udaljenih svetova i kultura.
Umetnik u čije se interpretacije veruje i sa čijom se predstavom lako poistovećuje i u njoj učestvuje, ona je autentični naslednik Bili Holidej, Ele Ficdžerald i Sare Von. Pred njen prvi nastup u Beogradu, predviđen za sutra uveče u "Sava centru", dala je ekskluzivni intervju "Politici", posle koncerta na Džez festivalu u Vjenu.
• Kakav je osećaj igrati u filmu čija se radnja odvija u pedesetim godinama prošlog veka?
– Uživala sam, jer je to moj omiljeni period u istoriji džez pevanja – u svojoj kolekciji imam mnogo starih filmova Sare Von, Ele Ficdžerald, Dajne Vošington, Karmen Mekrej i Nine Simon. Kada mi je Džordž Kluni objasnio da se film odvija u tom vremenu, bila sam jako uzbuđena, jer volim tu odeću, frizure i način na koji su te žene pevale. Dobila sam priliku da moja dugogodišnja fantazija postane stvarnost!
• Koje je najjače iskustvo koje nosite sa ove ekskurzije u filmskoj industriji?
– Ono što me je zaista uzbudilo jeste to što je većina filmova koji su ove godine bili nominovani za nagradu Akademije iz nezavisne produkcije. A to su filmovi za dušu i za razmišljanje, filmovi sa jakim stavom. Mislim da je "Laku noć i srećno" veoma važan film, jer se tiče građanskih sloboda, mogućnosti da kažeš šta misliš i da se krećeš u drugačijem pravcu od onog koji diktiraju tvoje vlasti, što je tema koja je i danas aktuelna. S druge strane, svidelo mi se što je Kluni u film uključio muziku koja u osnovi ima drugačiji karakter. Pesme su ljubavne, ali na ovaj način one ipak prate osnovni kontekst filma. Ja sam, sa članovima svoje porodice, još od detinjstva, bila uključena u razne aktivističke pokrete, smatrajući da je naša obaveza da damo sve od sebe kako bismo pokušali nešto da promenimo u svesti zajednice.
• Na Vašem koncertu u Vjenu impresionirao me je jak interes za osnove afro-američke muzike, konkretno bluz, a primetio sam da ste iza scene strasno pratili nastup dva gospel sastava i čak povremeno pevali za sebe...
– Sva ta muzika je deo naših korena. Od tradicionalnog, preko gospela, do modernijih žanrova, poput soula. Gospel sam slušala kao mala – to su pesme koje te čine jakim i direktan poziv tvojoj duši. A bluz je za džez ono što je krv za telo. Bluz, gospel, klasika, latino ili afro – sve što čuješ u mom pevanju deo je mog života, pa spontano izlazi kad sebi dopustim slobodu u improvizovanju – to je deo onog što ja zaista jesam.
• Na koji način se inspirišete na turnejama?
– Svake noći rodi se neka nova ideja koju kasnije eventualno razrađujemo do cele pesme. Lako je i putovati i izaći pred publiku, kad imaš bend koji je kao porodica. Ovi momci su mi veoma bliski. Oni su nežne duše – duhoviti, zabavni i spontani, a to uzrokuje ne samo divnu muziku, već i da život sa njima bude zanimljiv. A život inspiriše umetnost. S druge strane, uzbuđuju me nastupi na novim mestima, jer nikad ne znaš šta će ti nova publika pružiti. Uvek govorim mladim ljudima da je, pored sticanja kvalitetnog obrazovanja, jedna od najvažnijih stvari u životu da putuješ. Putovanja su dobra, jer odlaziš na neko mesto na svetu i tamo nalaziš deo sebe, u komunikaciji sa novim ljudima koje ne bi drugačije imao priliku da sretneš. Jedva čekam da dođem u tvoju zemlju.
• Pored pevačke karijere i iskustva sa filmom, poslednjih godina ste radili i druge zanimljive stvari...
– Da, tri godine sam bila kreativni rukovodilac programa "Džez sa Losanđeleskom filharmonijom" što sam iskoristila da promovišem svoje ideale. Dobila sam priliku da moje džez prijatelje uvedem u impresivne dvorane – Walt Disney Concert Hall i Hollywood Bowl – i pokušala da napravim savršen svet za njih, u kome će moći da daju sve za šta su sposobni. Takođe sam se bavila podučavanjem, održala veliki broj majstorskih kurseva, vodila program u Karnegi holu za pevače, a trenutno radim na dokumentarcu posvećenom kompozitoru Biliju Strejhornu koji će premijerno biti prikazan krajem godine.
• Šta je najvažnije u ovom trenutku Vaše karijere?
– Slobodno vreme. Daruju me tako divnim izborima i mogu da biram šta želim da radim, a šta ne. Ali, pored toga da živim život poznatog umetnika, takođe bih želela da – gledajući u budućnost – imam više slobodnog vremena. Da mogu da, poput mog kolege Bobija Mekferina, tek tako odlučim da uzmem godinu dana odmora od scene. Samo ako to postignem biću potpuno zadovoljna.
Vojislav Pantić
[objavljeno: 10.07.2006.]
