Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženski princip
40. Bitef: "Jezik zidova" u koreografiji Gaja Vajzmana i Roni Haver i u izvođenju Baleta Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada
U velikom broju plesnih ostvarenja na ovogodišnjem Bitefu našla se i izuzetno uspešna postavka Baleta Srpskog narodnog pozorišta – "Jezik zidova" u koreografiji Gaja Vajzmana i Roni Haver.
Izraelski koreograf Gaj Vajzman je imao veoma bogatu igračku karijeru – igrao je kod Ohada Naharina u Bat Sheva ansamblu, zatim u kompanijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Berlinu, Barseloni, Amsterdamu, kao i u trupi "Ultima Vez" čuvenog Vima Vandekejbusa. Trenutno živi u Holandiji gde zajedno sa Roni Haver vodi svoju trupu Club Guy&Roni.
"Jezik zidova" je u izvođačkom smislu kompleksno ostvarenje koje u sebe uključuje igru, glumu, govor, kao i živi nastup perkusioniste. Uobličen u estetici sedamdesetih, sa dozom tog simpatičnog retrostila – izbledele tapete, lusteri, kostimi..., on isprva demonstrira isprazno životarenje u kafeima i listanje modnih časopisa. Ali, iza toga sledi pokušaj da se iz takvog životnog ritma pomakne u potragu za sopstvenom suštinom, za razotkrivanjem svojih emotivnih, socijalnih i seksualnih odnosa.
Vajzman pokušava da razotkrije neke tipično ženske principe, zavist, ljubomoru, frustraciju, emotivnost, ranjivost... a to čini najvećim delom kroz igru izuzetno visokog energetskog naboja. Žestoki ples sedam devojaka prepun je visokih skokova nakon kojih se one odsečno survavaju na pod, pa opet skokovi iz okreta i padovi, dopunjeni vriskom, kratkim replikama, dobacivanjem... U uglu scene dominira masivni drveni kredenac koji postaje skučeni igrački prostor u kojem igračice udaraju u zidove, klize sa jednog kraja na drugi, prevrću se i okreću, dok udarci šakama i stopalima postaju sve jači a njihova sputanost sve izraženija.
Tu su i kratke duhovite scene – jedna igračica seče vene na rukama i vrišti, dok druga prilazi i pomfritom maže kečap sa njenih ruku čime dobijamo sliku ponekad preterane ženske dramatičnosti. A zatim – sledi kratki, duhoviti tok-šou, jedna od igračica drži mikrofon i govori zabavnu epizodu iz svog života. Onda ponovo ekstatični ples, vriska, nadigravanje koje podseća na američku uličnu igru i koje oslobađa veliku energiju.
Gaj Vajzman ima istančani osećaj za detalje, kako za one na nivou duhovite dosetke, tako i za detalje vezane za psihološko građenje svakog lika ponaosob. Tako uspeva da na sasvim pitak, atraktivan, ali i uverljiv način govori o problemima seksualnog sazrevanja ili uklapanja individue u društvene krugove.
Igračice Novosadskog baleta odlično su savladale Vajzmanov stil igre. Svaki pokret u njihovom telu je do kraja proživljen, tehnički precizan, one su izuzetno uigrane a opet spontane, sa naletima velike, pokretačke energije i često zaraznog optimizma. Potpomognute ritmovima Elada Koena i perkusioniste Ištvana Čika, Maja Grnja, Andrea Kulešević, Frosina Dimovska, Jelena Marković... izvele su uzbudljivu, dramaturški dobro ukrojenu i prilično zabavnu predstavu. "Jezik zidova" je veliki iskorak napred u domaćoj plesnoj produkciji.
Jelena Kajgo
[objavljeno: 29.09.2006.]
.jpg)
